Ako vam je tačna lokacija nekog grada nepoznata, verovatno ćete u pomoć pozvati Google Maps. Ukucate ime koje vas zanima, a internet vas u roku od odmah preseli na željeno mesto.
A ako biste u Google Maps ukucali grad Bodrog, verovatno biste se malo zbunili. Jer, Bodrog bi trebalo da je negde na severu Bačke, ali mapa će vas odbaciti otprilike do severa Mađarske. Zapravo, nije greška, jer grad pod tim imenom zaista tamo postoji. Samo, kako se iz Vojvodine teleportovao u susednu zemlju?
Mađarska nam jeste u komšiluku, pa nije neobično da se neka imena preklope. Međutim, srpski grad Bodrog, iako jeste (bio) stvaran, nije dočekao da se održi do današnjih dana. Štaviše, ponekad ćete uz njega videti pridev „mitski grad“. I to bi vas moglo zbuniti, jer aludira na činjenicu da je mogao biti izmišljen. A za raspetljavanje ove enigme, valjalo bi se vratiti u vreme pre Google mapa.
Srpski Kamelot ispod talasa
Ne bismo pogrešili ako gradove uporedimo sa živim organizmima. I oni, kao i ljudske zajednice, prelaze put od nastanka, „odrastanja“, narastanja u širinu i uvis, s tim da im životni vek neretko potraje hiljadama godina.
Mitski grad iz ove priče nije imao tu sreću. I nije bio jedini: znamo da gradovi mogu da nestanu usled raznih viših sila, poput ratova, požara ili pod naletima osvajača. Bodrog je, ipak, skončao na malo misteriozniji način. Umesto da ga progutaju osvajači, progutala ga je – voda.
Na prvi pogled, saga o Bodrogu zvuči kao legenda ili anegdota. Ni tačna lokacija mu nije poznata, osim da se nalazio negde u Bačkoj. Pošto je iščezao sa lica zemlje, mogao bi se (bar u mašti) porediti sa Kamelotom – s tim da Bodrog ipak nije izgrađen na temelju narodnih predanja.
Istorija i pokoja enigma
Za razliku od istinski mitskih gradova, Bodrog je za sobom ostavio ponešto tragova: stare mape i dokumente, geografske karte i povelje, istorijske arhive koji ga smeštaju u srednji vek. Iz njih se može čitati i da je Bodrog nekada bio jedno od najznačajnijih srednjevekovnih naselja u Bačkoj.
Poneki detalji, doduše, jesu obavijeni velom tajne. Za početak, nije sasvim jasno kako je grad dobio ime – pominju se koliko teorije, poput one da je povezano sa plemenom Bodriča ili Obodrita.
Zna se i da su se ogranci ove zapadnoslovenske grupe s početka 9. veka naselili između Dunava i Tise. No, druga teorija veli da trag o poreklu imen seže do nekadašnje Ugarske. Naziv Bodrog je postojao u više ugarskih mesta, uključujući istoimenu reku – mada je još izvesnije da je grad postojao i pre dolaska mađarskih plemena u Panonsku niziju. Tome, pak, idu u prilog sačuvane hronike, a beležio ih je anonimni putopisac ugarskog kralja Bele. Ako je verovati njegovim rečima, do okoline Titela je stigao mađarski vođa Arpad, da bi se zatim „povukao ka Bodrogu“ – u utvrđenje koje je, očito, postojalo i pre 9. veka.
Grad u svom najlepšem svetlu
Još ponešto ide u prilog tome da mađarska plemena nisu nužno bila prvi stanovnici Bodroga. Pre svega, ona su još uvek mahom živela nomadskim životom, dok su u Bodrogu već postojali tvrđava, crkva i manastir. Kada se podrobnije zađe u slična svedočanstva, iskrsava drugačija slika – u naseljima poput Bodroga su, u Panoniji, prevashodno živeli slovenski narodi.
Nepuna dva veka kasnije, Bodrog doživljava istinski procvat. Kralj Stefan I je u to vreme Ugarsku podelio po županijama, te je Bodrog početkom 11. veka postao sedište jedne od najznačajnijih – Bodroške županije. Potonja je bila ogromna, jer je obuhvatala poveći deo današnje Bačke. Tako su se i granice Bodroga vekovima širile – sve dok pod ingerencijom nije imao više od dvestotinak sela.
No, isto je toliko bio važan i položaj samog grada. Budući da je rastao kraj Dunava, do njega su stizali putnici i vojske, trgovci i diplomate, a gradsko pristanište beše jedan od značajnih izvora prihoda. U isto vreme, voleli su „gosti“ Bodrog iz još ponekih zgodnih razloga.
Hleba, igara i međunarodne politike
Trgovina i rečni saobraćaj su sigurno dobrodošli lokalnom stanovništvu: robe je bilo u izobilju, pa je Bodrog često običavao da ugosti razne vašare. Otuda su ljudi – a iz raznih krajeva Evrope – često dolazili i vraćali se u grad. No, uz hleba i igara, bilo je tu i politike: recimo, kada je ugarski kralj Ladislav ugostio vladare Španije, Francuske i Engleske.
Sastanak se zbio na uskrs 1093. godine, a gosti su došli sa posebnom misijom. Pošto su na Bliskom istoku besneli krstaški pohodi, diplomate su htele da ubede Ladislava da (u)stane protiv Muslimana.
Grad je, dakle, bio dovoljno značajan da se u njemu organizuju i međunarodni politički susreti. Avaj, to što je Bodrog imao važno mesto na mapi, otvorilo ga je i za katastrofe dramatičnijih razmera.
Buđenje konkurencije
Prvi veliki udarac grad je zadobio u prvoj polovini 13. veka – usled najezde Mongola, tvrđava je potpuno razorena, a stradala su i okolna naselja.
Sreća u nesreći beše što je Bodrog ipak bio prilično „jak“. Obnova je završena već posle nekoliko decenija, a grad ponovo dobija i status centra županije. Do izmaka istog veka, istorijski spisi pominju i manastir Svetog Petra: izgrađen je u blizini grada, a oko njega će kasnije nastati Bordogmonoštor – današnji Bački Monoštor.
Ipak, morao je Bodrog da se takmiči i sa konkurencijom. Naročito se to videlo u drugoj polovini 14. veka, kada su trgovačke rute počele da se granaju Panonskom nizijom. Kao privredni i administrativni centri izniču druga naselja, među njima i Coborsentmihalj, preteča današnjeg Sombora.
Vremenom, Coborsentmihalj je u Bodroškoj županiji lagano prisvojio vodeću ulogu. Iako je Bodrog, samim tim, gubio na značaju, daleko od toga da se predavao tako lako.
Od centra županije do polupraznog grada
Trebalo je još najmanje jedno stoleće da bi mitski Panonski grad zaista počeo da nestaje. Delovalo je da je takav scenario nemoguć – naročito s početka 16. veka, kada je Bodrog ponovo postao najveće naselje u županiji.
Stvari se nepovratno menjaju sredinom 16. veka. Osmanski popisi stanovništva su beležili trend odlaska mađarskog stanovništva, a umesto njih se sve više pojavljuju srpska domaćinstva.
Odliv stanovništva ostaje primetan i s kraja istog stoleća. Poslednji pouzdani zapis datira iz 1590. godine, da bi se dokumentacija nakon toga jednostavno izgubila.
No, ono što nisu učinili ratovi i migracije, dokrajčila je priroda. Dunav je u nekom trenutku lagano počinjao da menja tok. U narednim vekovima, plavio je rečnu obalu i neposrednu okolinu, a kasnije je doslovno odnosio čitave delove naselja.
Dunav u ulozi arhitekte
Jedno od poslednjih svedočenja o velikom gradu u Bačkoj, zabeleženo je početkom 18. veka. Izrekao ga je izvesni starac Miklenda, koji je svojim očima gledao kako tornjevi bodroške crkve lagano tonu u Dunav.
Ako je ovo svedočenje tačno, dalo bi se zaključiti da Bodrog ipak nije nestao preko noći. Reka ga je plavila mic po mic, sve dok nije potpuno iščezao pod talasima.
To je razlog zbog koga ni danas nije sasvim poznato gde se tačno nalazio. Na osnovu mape koja je sačuvala lokaciju manastira Svetog Petra, nagađa se da je Bodrog mogao da bude lociran severno od Bačkog Monoštora. Čak su se i docnije pominjali nazivi sa direktnom asocijacijom na grad, poput Bodroške šume, Bodroške bare ili Ostrva Bodrog.
Do dana današnjeg, gotovo ništa nije ostalo od tragova o stvarnom postojanju grada. Bedemi, kule i crkve, inače svojstvene srednjevekovnim naseljima, zauvek je progutala reka. Ako ništa, sudbina Bodroga nas uči da istoriju ne kroje samo ljudi, već i nepredvidive sile prirode.
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
