U večitoj dilemi oko toga da li je romantika prevaziđena, povremeno će nas obići priče koje nepopravljivim romanticima na trenutak vrate nadu. Sve i da potraju kratko, kao što je to slučaj u nekoliko banatskih gradića, sasvim je dovoljno da pronađu put do fenomena kakav se retko viđa.
Upravo je to jedna od slučajnosti zbog koje jedan neobičan insekt, makar na jedan dan, postaje zvezda dotičnih gradića. I sve se urotilo ne bi li tog dana poneo glavnu ulogu: od plesa i zalaska sunca, do letnjih večeri i odsjaja reke. Od stotina pridošlica koje se okupe da svedoče tom raritetu, sve do jedne prisustvuju prizoru kao u romantičnom filmu – osim što je prizor u tih nekoliko časova stvarniji od filma. Kada se nad rekom razleti hiljade Tiskih cvetova, publici ostaje samo da isprati nestvarni ples nad vodom.
Najstariji Banaćanin, lepršavi stanovnik Tise
Iako se doima kao prilično uspavana varoš, dogodi se s vremena na vreme da i Novi Bečej probudi znatiželju izletnika, namernika, usputnih i prolaznika u tranzitu. Za jedno od takvih „razbuđivanja“ zaslužna je reka Tisa, koja je na ovom potezu Banata postala dom specifičnoj vrsti krilatih životinjica.
Ime i prezime ovog insekta zvanično glasi Palingenia longicauda. Nezvanično, zbog staništa koje je odabrao u ovom delu planete, Tiski cvet je postao punopravni žitelj Novog Bečeja, ali i Sente, Kanjiže i Horgoša. Jednom godišnje, krilati stanovnik Tise svojim sugrađanima priušti atrakciju sa daškom rariteta, jer je cvetanje Tise, iako decenijama slovi za senzaciju koja se iznova prepričava, starije i od najstarije biljke, životinje i kamička na tiskoj obali.
Zbog svoje retkosti je dobilo publicitet i malo je kome nepoznato – a najmanje Banaćanima koji ga već smatraju tradicionalnom godišnjom atrakcijom. Ovaj ples ljubavi događa se samo jednom tokom letnjih dana i svedoči o kratkom životu lepršavih insekata.
Da bi zaplesao samo na jedan dan, Tiski cvet tokom svog veka prolazi čitav podvodni ritual. Ali, kada izroni iznad vode, to je znak da se više neće vratiti pod talase.
Život ispod vodenog ogledala
Koliko je život Tiskog cveta prožet kuriozitetima svedoče i detalji o njegovom prebivalištu. Kada procveta na vodenoj površini, njegov ples postaje performans koji se može videti još na nekoliko mesta u svetu: u Kini, na dugačkoj reci Jangcekjang, u susednoj Rumuniji (na rekama Bega i Prut) i na bosanskohercegovačkoj reci Ukrini. Staništa su mu sticajem okolnosti postajala sve ređa – nekada su sezala do Holandije, a sada je Tisa ostala jedno od retkih utočišta ovog cvetnog insekta. Delom je to i zbog njegove izbirljivosti – Tiski cvet preferira čistu, nezagađenu vodu, što znači da je njegov banatski dom prošao i „higijensku kontrolu“.
Za retkog stanovnika Tise zna se i da je po godištu nadmašio dinosauruse. Nastanio je planetu još u razdoblju od pre 290 do 350 miliona godina, što ga ne čini samo prastarom grupom insekata, već i živim fosilom.
To je bio i razlog više da se u Srbiji proglasi zaštićenom vrstom. U međunarodnim krugovima ga čuva Bernska konvencija, ali malo šta ga može zaštititi od zagađenja. Desi li se da strada u zaprljanoj reci, Tiski cvet se nikada više ne vraća na doskorašnje stanište.
Duga priprema za kratak ples
Dok lovce na redak prizor iznova oduševljava njegov ples, žitije Tiskog cveta se do tog trenutka odvija daleko od radoznalih očiju. Još jedan kuriozitet njegove skrivene svakodnevice jeste i taj što priprema za vodeni ritual traje tri godine. Sve dok ne stasaju za produžetak vrste, larve ovih fosila žive na dnu sporotekućih reka.
Nakon tri godine se „bude“ i napuštaju rečni mulj, ne bi li se pripremili za ulogu glavne senzacije duž rečnog toka Tise. Pre nego što rojenje započne u punom mahu, Tiski cvet u vreme pred cvetanje najpre doplivava do površine reke. Kako većinu života provodi ispod talasa, jedan je od retkih vodenih insekata koji ne napušta vodu do samog trenutka mrešćenja.
Umesto toga, Tiski cvet će neprekidno dodirivati vodenu površinu, što mu polazi za rukom zahvaljujući sporom proticanju reke. Samo cvetanje, koje se i jedino može videti nad vodom, zapravo je deo rituala pred svršetak njegovog života. Za ples će odabrati sunčano junsko predvečerje, ali znatiželjni posmatrači ostaju u iščekivanju jer se precizan dan cvetanja nikada ne zna unapred.
Spektakl vredan čekanja
Zbog nesvakidašnjeg romantičnog rituala, Tiski cvet je i jedini insekt čije je mrešćenje toliko impresivno i intrigantno da izaziva retko interesovanje. A za prizor koji tokom jedne večeri postaje performans bez premca, na prirodi je da udesi i idealne uslove – hidrološke i meteorološke, jer su rojevi insekata i po tom pitanju probirljivi.
U praksi to znači da Tisa mora dostići odgovarajući vodostaj, a osim čistoće reke važna je i njena optimalna temperatura od 23 stepena. Po pravilu, cvetanje Tise događa se u periodu od početka (odnosno, sredine) do pred kraj meseca juna. Tačan dan će odrediti i meteorološki uslovi: ukoliko se voda rashladi zbog kiše i zahlađenja, odgodiće se i trenutak cvetanja.
Za to vreme, posmatračima koji ga iščekuju nije nimalo teško da se strpe. Zauzeće svoje pozicije na obali Tise, a u susret će im izaći domaćini na lokalu. Već godinama unazad, uz interesovanje koje budi ples Tiskog cveta, duž reke se bude i čarde, brodići i šetališta, dočekujući znatiželjnike najrazličitijim kulturnim i zabavnim programima. Od Novog Bečeja pa naviše do Horgoša, reku i njene obale zaposedaju čamci kojima krstare pridošli iz cele Vojvodine, Srbije i inostranstva.
Dvočasovni ljubavni ritual potvrđuje da cvetanje Tise svakako vredi čekati. U predvečerje mrešćenja, površinu reke zauzimaju larve iz kojih najpre izmile insekti svilenkastih krila. Pre nego što se presvuku u zrele jedinke, mužjaci Tiskog cveta obleću biljke u okolini, čekajući da se na vodi pojave i ženke.
Poslednja igra vodenih cvetova
Pred zalazak sunca, Tisa toga dana oko 18 časova postaje glavna scena impresivnog prizora. Dok mrešćenje hiljada i hiljada insekata nalikuje ljubavnom plesu, ceo ritual dobija i zvučnu podlogu – uz šuškanje nežnih krila, lepršavi insekt ostavlja dojam kao da je čitava reka procvetala. A nakon tri duge godine pod vodom, njegovi poslednji trenuci broje još svega par časova života.
Toliko traje i cvetanje, posle koga mužjaci vrlo brzo umiru. Iza njih ostaju ženke i još neko vreme provode u letu, a zatim na vodenu površinu polažu oko 8 hiljada jajašaca.
Kada se lagano spuste do rečnog dna, iz njih se kroz dve do tri nedelje legu larve i pronalaze mesto u muljevitom koritu reke. I one će nakon tri godine doplivati do površine i ponoviti ritual, a u međuvremenu, ples se završava zalaskom sunca kada svi insekti uginu. Zbog činjenice da živi samo jedan dan, Tiski cvet je ustoličio i legendu po kojoj reka tog dana ostvaruje ljubavne želje – sve što je potrebno je da se na nju spusti licidersko srce sa upaljenom svećom.
Foto: p.kocsis
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
PRIVATAN SMEŠTAJ VILA JOVANA
