• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Srpske slave

    Pre primanja hrišćanstva Srbi su bili mnogobožački narod.

    Pored vrhovnog boga Peruna, koga su svi poštovali, svaki dom je imao i svoje domaće božanstvo.
    Po prirodi sentimentalni i vezani za domaće navike i običaje, u susretu sa hrišćanstvom, Srbi su se najteže odricali tih domaćih božanstava.

    Mudri i praktični Nemanjin sin, Sveti Sava, mnogobožačke kumire i idole, zamenio je velikim svetiteljima Crkve Hristove, koji postadoše zaštitnici i pomoćnici srpskih domova, crkava i manastira, porodica i plemena, sela i gradova, pa i čitavih pokrajina i oblasti. Tako je nastala krsna slava.

    Proslava slave je jedan od najvažnijih dana u godini u kući svakog pravoslavca, zato je nužno da budemo upoznati ne samo sa datumom svog sveca, već i sa svim ostalim.
    Po rečima sv. apostola Pavla, hrišćanska porodica je mala crkva.

    I kao što je svaki hrišćanski hram posvećen jednom svetitelju, koga slavi kao svoga zaštitnika, tako se i srpske porodice stavljaju pod okrilje jednog svetitelja, kome se, kao svome molitveniku pred Gospodom, obraćaju i koga, kao zaštitnika porodice, poštuju i redovno, s kolena na koleno, sa oca na sina, svake godine slave.
    Кrsno ime - slava, divan je izraz pravoslavne vere.

    Za svoje zaštitnike i molitvenike pred Bogom, naši preci uzimali su Presvetu Bogorodicu ili hrišćanskog svetitelja na čiji su se dan krstili - to jest, primili hrišćanstvo.

    U nekim delovima Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore običaj je da se gosti dočekuju dan pred slavu tj. uoči slave.

    Postoji nekoliko razloga koji su doveli do toga da se krsna slava slavi uoči svečanog praznika.

    Za vreme turske vlasti kao i u doba komunističkog režima, mnogi su se plašili da u javnosti i po danu slave svoju Krsnu slavu. Umesto toga su to činili noću, u tajnosti, i na taj način odavali počasti svojom porodičnom svecu i održavali svete tradicije.

    Još jedan razlog jeste što je crkva počela da proslavlja praznik bogosluženjem uoči samog praznika tj. slave. Na taj dan, ljudi su obično ljudi dolazili pešice iz udaljenih sela uoči slave na konak, a vraćali bi se kući pojutarje, odnosno na drugi dan Slave.

    Tako se rodio običaj da se slava slavi 3 dana: navečerje (uoči Slave), na svečarski dan i pojutarje (drugi dan Slave) koji se zove i okrilje ili paterice.

    Srpska slava je običaj koji se jedinstveno upražnjava u našoj zemlji i kao društveno-kulturni običaj isključivo se vezuje za srpski narod. Zbog toga je stavljena pod zaštitu UNESCO-a 2014. godine, uključenjem na svetsku listu nematerijalne baštine čovečanstva.