Kada je imao 30 godina, jedan princ po imenu Miskin Baba usnio je neobičan san. U tom snu mu je rečeno da krene put dunavskih brzaka, te da među njima potraži jedno mirno mesto. Samo tako će, kako mu se objasnilo, moći da postane svetac i pronađe duhovni mir.
Miskin Baba inače beše veoma načitan i obrazovan. Živeo je u 18. veku, a u staroj dinastiji Uzbeka bio je poslednji princ. Poslušavši snoviđenje, napustio je svoj dvorac i imanje podelio siromasima. Potraga za mirnim mestom na Dunavu najpre ga je dovela u Beograd.
Tu ga je sultan zamolio da ostane u Otomanskoj imperiji, ne bi li pokušao smiriti pobunjeni srpski narod. Miskin Baba je ovde postao sudija i upravnik, a videvši da je sa sobom doneo spokoj i mir, beogradski paša ga je na sve načine pokušao sprečiti da ode. Stražari na svih 12 gradskih kapija dobili su naređenje da ga ne puštaju iz varoši.
Nije sasvim jasno šta se potom dogodilo, ali čuvari su ostali u neverici. Njih dvanaestorica su svedočili kako je Miskin Baba uspeo izaći kroz sve gradske kapije, i to na svih 12 u isto vreme. Izmakavši čuvarima, princ se najzad uputio na Adu Kale.
Svi gospodari malenog dunavskog ostrva
Na potezu gde Dunav naglo skreće ka Kladovu, Miskin Baba je najzad pronašao svoj mir. U kotlini nizvodno Tekije i Oršave u današnjoj Rumuniji, skrasio se na ostrvu dugom nepuna 2, a širokom jedva pola kilometra.
Oduvek je ovo parče tla bilo na meti raznih osvajača – i turskih i srpskih i austrougarskih. Prvo utvrđenje su na njemu podigli Rimljani, ostavljajući temelje na kojima se kasnije ponovo uzdigla tvrđava. U 13. veku su ostrvom zavladali Mađari, potom i despot Stefan Lazarević, a onaj ko bi na Adi Kale izvojevao pobedu, imao je pod prismotrom i plovidbu celim donjim tokom Dunava.
Otuda ovo beše i važna strateška tačka. Turska i Austrija su se oko ostrva otimale više od 5 vekova, da bi 1689. godine Ada Kale najzad pala u austrijske ruke.
Do 1717. godine, na njoj se izgradila i do tada najveća tvrđava. Iz beležaka austrougarskog putopisca Feliksa Kanica, doznaje se da je Ada Kale u to vreme imala „kasarnu, bolnicu, crkvu i jedan tunel ispod Dunava prema srpskoj obali, koji je vodio do obalskog utvrđenja nazvanog Fort Elizabet po austrijskoj carici“. Natezanja između Austrije i Turske nastavila su se još stotinak godina, a za to vreme se jedino nije promenilo ime ostrva.
Foto: Wikipedia
U srcu Dunava – enklava
Ada Kale zapravo beše i poslednje od mnogih imena koje je ostrvo menjalo poput gospodara. Najpre se zvalo Sa’an (poreklo ovog naziva ostalo je nepoznato), potom Karolina – po austrijskoj tvrđavi, pa Nova Oršova – po istoimenom gradu na rumunskoj obali i, najzad, Ada-i Kebar – što je na izmešanom tursko-arapsko-persijskom značilo Veliko ostrvo.
Posle podizanja austrijske tvrđave, ostao je i poslednji, turski, naziv Ada Kale – Ostrvo tvrđava. Tome je nalikovala i u prenesenom značenju, jer, iako su je Turci najzad napustili tek 1878. godine, do 1912. je ovo ostala turska enklava: poput izgubljenog delića Turske u Evropi.
Osim tvrđave i gradića sa džamijom, Ada Kale je tada imala i malu pravoslavnu kapelu, nekoliko vijugavih uličica, pijacu i nekoliko kafeterija. Za razliku od nekadašnjih osvajača i velikana, na njoj je živelo ne više od 1.000 stanovnika, mahom „običnih“ Turaka. Živeli su od ribolova, proizvodili duvan i slatkiše, ali nekadašnji gospodari ostrva ga nisu sasvim zaboravili.
*Naslovan fotografija: Library of Congress, Prints and Photographs Division, Photochrom Prints Collection
Nastaviće se...
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
PRIVATAN SMEŠTAJ VILA JOVANA
