Ako postoji raj na zemlji (ili bar skriveni delić istog), možda ne biste odmah pomislili da bi vam mogao biti na dohvat ruke. Poljane „umotane“ u cvetni pokrivač, koje biste teška srca napustili kada se jednom na njima zateknete, u ovom slučaju se čak nisu ni sakrile od radoznalih očiju. Nepogrešivo ih odaje nežna, ljubičasta boja i miris koji izdašno hrani sva čula.
O blagodetima lavande više nema mnogo tajni. Njeni ljubičasti cvetovi ne gode samo radoznalim očima i njuhu. Hvaljena je zbog svoje izuzetne lekovitosti, a to dobro znaju i Vojvođani koji su makar jednom pošli u pohod na ove ljubičaste tepihe.
(Ne)skriveni delići purpurnog raja popunili su potom i portfolije i instagram profile profesionalnih i rekreativnih fotografa. I zaista, žbunići sitnog cveća koji od pre koju godinu prekrivaju nekoliko vojvođanskih polja, istog trena su se probili do samog vrha lokalnih atrakcija.
Tajna je, kažu, u osvedočenoj supermoći lavande: da umiri svakoga kome zamiriše i ko se zagleda u njenu boju. Toliko je bilo dovoljno da se nekoliko vojvođanskih mesta nađe među najposećenijima, gde namernike dovodi glas o ljubičastom carstvu cveća.
Uz brigu nekolicine Subotičana, Somboraca i Bačkotopolčana, vojvođanska polja lavande postala su mamac za tragaoce makar onog malenog kutka zemaljskog raja. A oni koji su se upustili u uzgajanje, udesili su i priliku za biznis. Komadići mirisnog raja se sa njihovih livada mogu i poneti, pa će mnogi uz fotoaparate spakovati i makazice.
Dom kulture u kome stanuje ljubičasta oaza
Nedaleko od bačkotopolskog jezera, na plantaži tamošnjeg Doma kulture, umesto zelene poljane je iznikla ljubičasta. Još uvek je prilično mlada, jer uzgajanje lavande do pre koju godinu nije bilo toliko „in“.
Ipak, vojvođansko tle se za ovu biljku pokazalo idealnim. Nije dugo trebalo da se priča proširi i van Bačke Topole, što je u ovaj bački grad počelo da dovodi sve više znatiželjnika.
A znatiželjnici bi želeli da znaju sve: kako se i zbog čega sadi, kako da im što duže traje kada je ponesu sa sobom i čemu sve može da im posluži. Neki su recepti bili poznati još za života naših baka, kada bi suvi cvetovi lavande zamirisali iz ormana i ladica sa odećom. Lavanda nam je stišavala glavobolje i pluća načeta kašljem, ali i uznemirene živce, kožu i stomake. Najslađe se spavalo na jastucima koji su mirisali na lavandu, pogotovo ako se u njih zaroni nakon opuštajuće aromatične kupke. Zato su se neki od recepata zadržali i u bačkotopolskom Domu kulture. Od purpurne oaze je nastala i prigodna atrakcija: posetioci parčence raja mogu da pazare u kesicama ili da ga sami uberu, a usput da utanače i foto-sešn, profesionalni ili rekreativni.
Nekima su plava, a Vojvođanima purpurna: nepresušna mora lavande bačkog regiona
Za razliku od plantaže u Bačkoj Topoli, fotografske sesije nadomak Sombora koštaju tek toliko da se na njima pojavite sa aparatom. Ipak, lavanda se nije pokazala dragocenom samo za telo i duh. U stopu je zapratila ostale poljoprivredne kulture, pa su se pojedini Vojvođani odlučili na dugoročnu avanturu.
Ovaj novi, mirisni trend im se vraća i kroz sve veći broj zadivljenih namernika. I u Somboru i u Subotici i u Bačkoj Topoli sluti se da tome kumuje specifična osobina ovog cveta – da umiri razdražljive koji „pate od živaca“, pogotovo kada se u cvetove zagledaju kroz fotografski objektiv. Miris lavande je jak, ali istovremeno i nežan, zbog čega mnogi požele i da je uberu. Tako je i u purpurnoj oazi na severu nadomak Subotice, gde se sve češće upute posetioci od 7 do 77.
Ako već ne mogu otići na ono plavo, na dohvat ruke im je „more“ ljubičaste boje. A zbog blagog mirisa će sigurno poželeti i da se vrate.
Vredni su i berači lavande, koji najviše posla imaju dolaskom juna meseca. U Bačkoj Topoli su se dosetili da sezonu upotpune i korisnim pričama, i to o svemu što radoznalce zanima glede lekovitih svojstava lavande i recepata za sušenje i spravljanje sapuna, eteričnih ulja, dekoracija i kuhinjskih potrepština. Sa plantaža gde se o lavandi vodi briga ipak stiže i upozorenje: posetite li neko od purpurnih polja, uzdržite se od mahanja rukama. Naime, loptasti žbunovi su „radna mesta“ i vrednim pčelama, što valja imati na umu kako se ni one ne bi uznemirile. Osim sve većeg broja posetilaca, pčelama društvo prave i jata šarenih leptira, ali u ravnici poznatoj po bogatstvu razlika, sloga ne zaobilazi ni mirisna, ljubičasta polja.
Fotografija: Freepik
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
PRIVATAN SMEŠTAJ VILA JOVANA
