• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Kaštel Pala Kraia – otkud u Bačkoj Topoli ukleti zamak?
    01.08.2021

    Kaštel Pala Kraia – otkud u Bačkoj Topoli ukleti zamak?

    Tri godine se gradilo dok se na najvećem bačkotopolskom imanju nije našla najlepša kuća. Isto toliko godina kasnije, porodica koja je u njoj stanovala ostala je – ponovo – bez naslednika loze. Da li su mu stanari bili ukleti ili samo nisu imali sreće, pitanje je koje nad ovom rezidencijom lebdi unazad dva veka.

    U međuvremenu, dvorac u kome je živeo topolski baron, ostao je među najlepšim zdanjima u gradu. Danas u njemu stanuju Galerija i Muzej, pripovedajući o istoriji gradića na severu Bačke.

    Vojnik i maršal u borbi za opstankom – ko je bio „užasni“ baron Pal Krai?

    Govorilo se za topolskog barona Kraia da je najzaslužniji za to što je Bačka Topola postala varoš. Do te 1805. godine, nije se pamtilo da je u njoj bilo znamenitih ljudi – osim ugarskog grofa i namesnika Antuna Grašalkovića, po kome je ime dobila i najlepša somborska palata.

    Grašalković je prvi naložio da se pedesetak godina ranije naseli pustara na severu Bačke. Daleko je bila od varoši, sve dok je 1800. godine nije otkupio baron Pal Krai. Priča o njegovom dvorcu, za koga će se kasnije govoriti da je „uklet“, ne bi bila autentična bez sage o porodici koja je oživela svoj gradić.

    Rođen 1735. godine, Pal Krai je već kao dete izgubio majku i oca. Porodica mu je potekla iz rumunskog grada Krajova, pripadajući tamošnjem sitnom plemstvu. Kako je ostao siroče, Pal se pridružio ugarskim konjanicima – husarima. Vojsku je odabrao kao drugu porodicu i uznapredovao do čina maršala.

    Od plemićke povelje do titule barona vojevao je narednih 30 godina. Borio se, između ostalog, i u Austrijsko-turskom ratu, a kao generala u službi Habzburga pratio ga je glas jednog od najuvaženijih vođa austrijske vojske.

    Nakon rata protiv francuskih revolucionara dobio je i nadimak le terrible Kray („užasni Krai“). Francuzi su mu ovo „prizanje“ dodelili zbog zavidnih ratnih dostignuća, dok su mu vojničke zasluge od Habzburgovaca donele kraljevski poklon: Bačku Topolu.

    Kuća koja je menjala istoriju bačke varošice

    Baron je svoj poklon otkupio 1800. godine. Dve godine kasnije, u severnobačkoj pustari se počeo graditi dvorac za Palovu porodicu – suprugu Francisku Mihic i sina Ferenca, jedinog od petoro dece koji je preživeo mladost i postao baronov naslednik. Bačka Topola u to vreme još nije imala status varoši, ali su njeni meštani dobili najuglednijeg suseda.

    Do 1805. godine, dvorac Pala Kraia je u Bačkoj Topoli postao jedina građevina na sprat. Bio je i prvi sa fasadom čiji je stil naginjao klasicizmu. Spram baroknih zdanja koja su odavala bogatstvo svojih graditelja, baronov dvor je davao utisak svedenosti i intime. U isto vreme, naselje je zbog svojih uticajnih stanara postalo domaćin i drugim važnim figurama: Topolu su posećivali zapovednici tvrđava u Petrovaradinu i Aradu, a među gostima je bio i francuski ambasador. Samo godinu dana nakon izgradnje baronovog zamka, nekadašnja pustara je dobila status trgovišta.

    Ipak, Pal Krai nije dočekao da se useli u svoju rezidenciju. Poginuo je u Pešti 1804. godine, a imanje je potom preuzeo njegov sin Ferenc. Iste godine je primio diplomu kojom se aminuje status „plemenitog gospodina barona Franciska Kraja od Krajove i Topole, sina i univerzalnog naslednika“.

    Grafika: Wikipedia

    Misteriozno „prokletstvo“ Kraievih

    Iako nije umro u Bačkoj Topoli, baronova želja je bila da mu srce počiva u „njegovoj varoši“. U međuvremenu, supruga naslednika Ferenca, Austrijanka Borbala Gesel, uredila je imanje oko dvorca.

    U porodični dom se nakon očeve pogibije vratio i Ferenc Krai. Baronov sin je takođe pošao karijerom vojskovođe, sve dok nije počeo strahovati da će ga snaći očeva sudbina.

    Skrasivši se u porodičnom domu kraj majke, supruge i dece, Ferenc je provdio dane i kao strastveni lovac. Pošavši jednom prilikom u lov, poveo je svog najdražeg psa i vojničku pušku. Nezgoda koja se tada dogodila nikada nije rasvetljena, a nad baronovom porodicom je ostavila prvu senku sumnje.

    Okolnosti su upućivale na sumnjivu smrt – dok se Ferenc na putu do lovišta igrao sa psom, ljubimac je zakačio šapom oroz puške. Metak je pogodio Ferenca direktno u grudi, ostavljajući ga na mestu mrtvog.

    Pogibija Ferenca Kraia dogodila se jedva godinu dana nakon stradanja njegovog oca. Ipak, bilo je teško poverovati da je Ferenc, kao hvaljeni vojskovođa i pritom spretan sa oružjem, mogao držati nezakočenu pušku okrenutu ka sebi.

    Ferenc je za sobom ostavio i petoro dece: četiri kćeri i sina Janoša. Bačkotopolski zamak je ostao Janošu u nasledstvo, sve dok i njega nije zadesila tragična smrt.

    Janoš Krai se spram oca i dede oduvek klonio oružja. Njegova ljubav su bile konjičke trke: važio je u svoje vreme za najmlađeg i najboljeg jahača, čiji su suparnici na terenu ostajali daleko iza njega. Ipak, Janoš je najpre skončao kao zarobljenik „Proleća naroda“ – tokom masovne političke pobune širom Evrope, zatočen je 1849. godine u Temišvaru. Nekoliko godina kasnije, dospevši na jednoj konjičkoj trci pred poslednju krivinu, njegov konj se spotakao i pao. Sličnost sa očevom smrću je ponovo izazvala nevericu: Janoš je poginuo na licu mesta.

    Foto: Ванилица

    Porodična rezidencija ili utvrđenje na strateškoj poziciji?

    Iste revolucionarne 1849. godine, cela Bačka Topola je pretrpela požar. Veći deo varoši je nakon toga morao biti obnovljen. Nesrećne okolnosti koje su zatekle porodicu Krai izrodile su i legendu o kletvi koja je stigla barona i njegove naslednike. Smrću Palovog unuka naposletku je ugašena i porodična loza.

    Baronovo imanje u Bačkoj Topoli, kao nemi očevidac porodičnih tragedija, ostalo je u rukama Palove unuke Marije. Iako je dvor pripao ženskom potomku, Marijin suprug Janoš Ziči takođe bio plave krvi – njegova porodica je bila u rodbinskim vezama sa knjeginjom Julijom Hunjadi Obrenović. U međuvremenu, porodični zamak (po nazivu poznatiji kao Kaštel) ostao je među najlepšim bačkotopolskim rezidencijama.

    Jedinstvenim ga čini i to što je za vreme kome pripada građen ne kao klasičan zamak, već kao utvrđenje. Tome ide u prilog i mesto na kome je podignut, budući da se imanje nalazi na nadmorskoj visini od 30 do 40 metara. Takav strateški položaj nije slučajno odabran: usled strahovanja austrijskih vlasti da bi Turci ponovo mogli napasti ove krajeve, baronov dvorac bi bio zaštićen od udara.

    Kako je baronovo srce doputovalo do Bačke Topole

    Godine 1906, Bačku Topolu je zadesio još jedan veliki požar. Iste godine je sa izgradnjom završen još jedan, možda i najčuveniji gradski toponim: Rimokatolička crkva Bezgrešne Device Marije, koja takođe čuva deo istorije porodice Krai.

    Naime, temelji katedrale izgrađene 1906. godine postavljeni su na imanju bačkotopolskog barona. Kako je Pal Krai svoje srce zaveštao Bačkoj Topoli, graditelji su ga postavili u temelje crkve. Baronovo srce je pre toga iz Pešte doneto u srebrnoj kutiji, a na katedrali se potom našla i ploča sa posvetom baronu – Počivaj među svojima. Kuriozitet je da je ova katedrala, osim što je druga po visini na celom Starom kontinentu, najviša na prostotu jugoistočne Evrope.

    Što se Kraievog Kaštela tiče, on je ostao među najvrednijim i najstarijim zdanjima u Bačkoj Topoli. Obnovljen je i restauriran u dva navrata – 1993. i 2002. godine, a umesto baronovih naslednika, u njemu danas stanuju eksponati bačkotopolske istorije.


    *Naslovna fotografija: Ванилица