Valjanje dece u žitu – običaj za zdravlje, snagu i napredak

U srpskoj narodnoj tradiciji, žito nije predstavljalo samo hranu i izvor života. Ono je bilo simbol plodnosti, zdravlja, napretka i blagostanja. Zato nije neobično što su naši preci razvili običaj valjanja dece u žitu, verujući da će dete tako preuzeti snagu zemlje, zdravlje useva i sreću domaćinstva.

Ovaj običaj bio je posebno prisutan u seoskim sredinama, gde je život direktno zavisio od roda zemlje i prirodnih ciklusa.

Kako se izvodio običaj

Običaj se najčešće praktikovao za Božić, tokom žetve, na Đurđevdan ili kada se dete prvi put dovodi u ambar ili među klasove.

Dete bi položili u gomilu žita, sena ili klasja, zatim ga lagano ga valjali ili „ušuškavali“ u zrnevlje, dok stariji izgovaraju blagoslove i dobre želje.

Najčešće su govorili: „Da rasteš kao žito.“ „Da budeš zdrav i jak.“ „Da ti život bude pun i rodna godina srećna.“

Zašto baš žito

Žito je u narodnoj svesti imalo gotovo sveto značenje:

• predstavlja život,
• simbolizuje obnovu i trajanje,
• povezuje se sa hlebom i opstankom porodice.

Kao što iz malog zrna izraste puno klasje, verovalo se da će i dete napredovati, biti snažno i imati plodan i srećan život.

Povezanost sa prirodom i porodicom

Ovaj običaj pokazuje koliko su ljudi nekada bili povezani sa zemljom. Dete nije odrastalo odvojeno od prirode – ono je od prvih dana života uvodeno u ritam sela, rada i useva.

Valjanje u žitu imalo je i porodičnu dimenziju. Okupljali su se ukućani, smejalo se i pevalo, a dete je simbolično postajalo deo domaćinstva i njegove budućnosti.

Običaj tokom Božića

U mnogim krajevima Srbije deca su se na Božić igrala po slami i žitu razbacanom po kući, „kvocala“ kao pilići i valjala po podu uz smeh i pesmu.

Verovalo se da to donosi zdravlje deci, plodnost domaćinstvu i mnogo živine i napretka u narednoj godini.

Šta običaj simbolizuje danas

Iako se danas retko izvodi u izvornom obliku, ovaj običaj ostao je simbol povezanosti čoveka i prirode, želje roditelja da dete raste zdravo i srećno i poštovanja prema zemlji koja hrani porodicu.

Mnogi ga danas pamte kroz priče baka i deka, stare fotografije ili božićne običaje koji su opstali u pojedinim porodicama.

Valjanje dece u žitu ostaje jedan od onih običaja koji na jednostavan način pokazuje kako su naši preci spajali ljubav prema deci, poštovanje prema prirodi i veru u dobru budućnost. Jer nekada je nekoliko zrna pšenice značilo mnogo više od hrane – predstavljalo je život, sreću i nadu.