Zavetnina – dan kada selo proslavlja svog zaštitnika

Zavetnina, poznata i kao seoska slava ili zavetina, jedan je od najvažnijih dana u životu sela u srpskoj tradiciji. To je dan kada čitava zajednica okupljena oko crkve i zajedničke vere proslavlja sveca zaštitnika sela, uz molitvu, litiju, trpezu i zajednički duh. Za razliku od krsne slave, koja je porodični praznik, zavetnina je praznik celog sela.

Poreklo i značenje zavetine

Zavetine su nastale iz običaja da se narod zaveti Bogu ili svecu, najčešće u vremenima bolesti, nepogoda, suše ili ratova. Selo bi tada izabralo dan i sveca, kome bi se molilo za zaštitu, i zavetovalo da će ga svake godine slaviti.

Tako nastaje "zavetni dan", koji se čuva generacijama. Selo tada prestaje sa svim radovima, okuplja se kod crkve ili zapisa i obeležava praznik zajedničkim molitvama i obredima.

Kako izgleda zavetina u selu

Obeležavanje zavetine najčešće počinje liturgijom u seoskoj crkvi, posle koje sledi litija – svečana povorka sa ikonama i krstovima kroz selo, njive ili do svetog mesta (zapis, izvor, brdo).

Posle litije, narod se okuplja na zajedničkoj trpezi. U zavisnosti od kraja, običaji mogu uključivati:

• klanje vola ili ovce i kuvanje zajedničkog ručka,
• postavljanje velikih stolova ispred crkve ili pod šatorima,
• deljenje hrane svima, bez obzira na veru ili poreklo,
• pesmu, igru i narodne igre nakon molitvenog dela.

U nekim selima se organizuju i takmičenja, vašari ili sabori, dok se u drugima zadržava tiši, isključivo verski ton.

Ko nosi zavetinu

Najčešće postoji zavetni domaćin – porodica ili pojedinac koji te godine nosi zavetinu. Oni pripremaju:

• slavski kolač i koljivo,
• sveću i ikonu,
• ručak za goste i sveštenika.

U nekim mestima domaćinstvo se nasleđuje, a u drugim menja svake godine po dogovoru.

Zavetine i zapis

U mnogim selima, zavetina se povezuje sa zapisom – svetim drvetom obeleženim krstom. Tu se narod okuplja, moli i prinosi darove. Oko zapisa se ne oru njive, ne seče drvo, niti se baca đubre, jer se smatra svetim mestom.

Zavetina na zapisu ima posebno svečanu notu – čitava zajednica stoji u krugu, moli se, osvećuje vodu, lomi se kolač i traži zaštita za selo.

Značaj zavetine za zajednicu

Zavetine su više od verskog praznika – one su društveni stub sela. Tada se: okupljaju rođaci, prijatelji i meštani koji su se odselili, jača osećaj pripadnosti zajednici i prenosi običaj i poštovanje predaka na mlađe generacije.

Bez obzira na oblik i obim, zavetina ostaje dan kada selo staje, moli se i slavi zajedno – u veri da će svetac zaštitnik i dalje čuvati zajednicu od zla, bolesti i nesreće.