Vašari – narodno okupljanje, trgovina i zabava na srpski način

Vašari su tradicionalna mesta okupljanja naroda, u početku prvenstveno radi trgovine, a s vremenom su postali i centar zabave, druženja i narodnih običaja. U srpskoj tradiciji, vašar nije bio samo pijačni dan – bio je događaj godine za mnoga sela i varoši.

Poreklo i osnovna svrha vašara

Reč „vašar“ potiče od mađarske reči vásár, što znači „pijaca“. U srednjem veku, vašari su organizovani povodom crkvenih praznika ili velikih zavetina. Glavna svrha bila je:

• prodaja i kupovina stoke, alata, tkanina, hrane,
• okupljanje ljudi iz šire okoline,
• razmena vesti, dogovori, pa čak i pronalaženje bračnih partnera.

Vašari su često bili povezani sa crkvenim praznicima, pa se održavali nakon liturgije i litije, u porti ili blizu crkve.

Kako izgleda tradicionalni vašar

Na tradicionalnim vašarima moglo se naći gotovo sve:

• stoka (krave, konji, ovce),
• zanatlije sa svojim proizvodima (grnčari, kovači, opančari),
• prodavci hrane i pića – pečenje, rakija, med, kolači,
• tezge sa igračkama, šećernom penom i balonima za decu,
• ringišpili i karuseli za zabavu,
• muzika uživo – često trubači ili narodnjaci,
• igra i pesma – spontano kolo na sredini vašara.

Vašar je bio prilika da se kupuje, pije, jede, peva i razgovara – ukratko, da se ljudi vide i druže.

Vašar kao društveni događaj

Za mnoga sela, vašar je bio najvažniji dan u godini. Tada se dolazilo u najboljoj odeći, pripremala su se deca za izlazak „među svet“, mladi su gledali da se pokažu i pronađu simpatiju, a ugovarali bi se i brakovi ili kumstva.

Vašar je bio i izlog sela – prilika da se pokaže organizacija, gostoprimstvo i narodni duh.

Vašari danas

Danas se mnogi vašari i dalje održavaju, ali uz modernije sadržaje. Manje je stoke i zanatlija, više plastike, garderobe i robe široke potrošnje, a zabavni deo je u prvom planu – luna park, muzika, brza hrana.

Ipak, vašari i dalje imaju značajnu ulogu u očuvanju lokalne tradicije i okupljanju ljudi. U nekim mestima traju i po nekoliko dana i kombinuju religijske, kulturne i trgovačke sadržaje.

Vašar u Srbiji nije samo mesto za kupovinu – on je slika naroda, njegovih potreba, radosti, navika i društvenih odnosa. I danas, kao i nekad, vašar ostaje prilika da se zaboravi svakodnevica i uživa u danu punom boja, mirisa i zvukova koji ne blede.