Poklade – praznične gozbe uoči velikog posta

Poklade su praznični dani koji prethode velikim postovima u pravoslavnoj tradiciji. Najpoznatije su bele poklade, koje dolaze uoči Velikog posta pred Vaskrs, i imaju posebno mesto u srpskoj narodnoj kulturi. U osnovi, poklade označavaju kraj perioda mrsne ishrane i uvođenje u dane posta – ali u narodnoj praksi, to je uvek bio i dan okupljanja, pomirenja i bogate trpeze.

Kada se obeležavaju poklade

U toku godine, obeležava se više vrsta poklada:

• Zimske poklade – pred Božićni post
• Velike (bele) poklade – pred Vaskršnji post
• Petrovske poklade – pred Petrovski post
• Gospojinske poklade – pred Velikogospojinski post
• Božićne poklade – pred Božić

Najznačajnije su bele poklade, koje se obeležavaju nedelju dana pre početka Velikog posta, i tada počinje tzv. čista nedelja.

Suština poklada

Reč „poklade“ dolazi od staroslovenskog „poklad“ – što znači "oprost, pomirenje, priprema". To je dan kada se:

• prašta i traži oproštaj – članovi porodice i prijatelji se pozdravljaju rečenicom: „Oprosti i Bog da oprosti“.
• završava sa mrsnom hranom – poslednji dan kada se jede meso, sir, jaja i mlečni proizvodi.
• priprema za duhovno i telesno očišćenje – kroz post i molitvu.

Običaji za bele poklade

Najčešći običaji uključuju:

• Porodičnu večeru – okupljanje uz bogatu trpezu s mlečnim proizvodima, jajima, sirom i kolačima.
• Paljenje vatre – u nekim krajevima loži se vatra ispred kuće, a deca preskaču vatru uz pesmu.
• Maskiranje i igre – naročito u selima i manjim mestima, organizuju se maskenbali i „ludaje“, što simbolično tera zle sile i donosi radost.
• Izvođenje “pokladne povorke” – mladi se maskiraju i idu kroz selo uz pesmu, smeh i šalu.

U pojedinim krajevima Srbije, veruje se da se na Poklade „sve okrene na šalu“, jer se verovalo da se smehom rasteruju nečiste sile pred početak duhovnog čišćenja.

Simbolika hrane

Trpeza za poklade je obavezno mrsna, ali bez mesa u nedelji pred sam post (tzv. bela nedelja). Na stolu se često nađu sir, kajmak, pavlaka, jaja, proja, pite, gibanice i neizostavni domaći kolači (vanilice, orasnice, krofne).

Na jelu se ne štedi, jer se veruje da onaj ko se dobro nasiti pred post – ima snage da ga i izdrži.

Duhovni deo: oproštaj i priprema

Jedan od važnih običaja za poklade je i duhovni oproštaj. Ljudi koji su u svađi pozivaju jedni druge da „očiste dušu“ i uđu u post bez tereta. U crkvama se često održava večernja molitva uz čin međusobnog oproštaja vernika i sveštenstva.

Poklade u srpskom običajnom sistemu spajaju duhovnu pripremu i narodno veselje. To je trenutak prelaza – sa trpeze prepunjene mrsnom hranom, ka tišini i sabranosti posta. Bez obzira na oblik, suština ostaje ista: pomirenje, zajedništvo i priprema za nešto više od svakodnevice.