Ivanjdan se praznuje 7. jula (po gregorijanskom kalendaru), u slavu rođenja Svetog Jovana Krstitelja – proroka koji je, po hrišćanskom verovanju, krstio Isusa Hrista na reci Jordan. U srpskoj tradiciji, ovaj praznik nosi snažno duhovno, ali i narodno značenje, jer je vezan za leto, prirodu, sunce i obrede zaštite i plodnosti.
Mnoge običaje na Ivanjdan prati magijska simbolika: paljenje vatre, branje lekovitog bilja, venčići od cveća i rituali uoči izlaska sunca. U narodu se verovalo da je noć pred Ivanjdan puna “tajne moći” – granica između svetova.
Noć uoči praznika: Ivanjdanska vatra
Uoči Ivanjdana, na večernjem zalasku sunca, pali se tzv. Ivanjdanska vatra. Mladi i deca preskakali su plamen, pevajući i igrajući, dok su stariji verovali da vatra “goni zle sile, bolest i nesreću”.
U nekim krajevima, pepeo te vatre čuvao se u kući kao zaštita, a dim je korišćen za “kađenje” stoke i okućnice.
Paljenje vatre imalo je i socijalni značaj – okupljalo je komšiluk, mlade ljude, stvaralo priliku za druženje i udvaranje. To je noć kada se “gledaju pogledi” i prave planovi za brak.
Branje lekovitog bilja i pletenje venaca
U ranu zoru, pre izlaska sunca, devojke i žene izlazile su na livade da beru lekovito bilje i poljsko cveće. Najčešće se bralo: kantarion, zdravac, nanu, bosiljak, pelin, dren i vrbove grančice.
Verovalo se da biljke u toj noći imaju najveću lekovitu i zaštitnu moć, jer su “kupane rosnim suncem”.
Od prikupljenog bilja pleli su se venčići, koji su se nosili oko glave, kačili na kapiju, prozor, ogledalo ili ostavljali pored ikone. Taj venac ostajao je u kući sve do sledećeg Ivanjdana.
Umivanje rosom i zaštita dece
Još jedan važan običaj bio je umivanje rosom sakupljenom pre svitanja. Verovalo se da rosa na Ivanjdan ima božansku snagu – čisti, podmlađuje i čuva zdravlje.
Mala deca, posebno ona slabijeg zdravlja, kupana su u vodi u kojoj su potopljeni ivanjdanski venci, uz izgovaranje kratkih molitvi ili želja.
Narodna verovanja i izreke
U narodu se govorilo: "Od Ivandana dan počinje da se krati."
Iako je astronomski najduži dan već bio prošao (21. juna), ovo je bio simbolični trenutak preokreta u godišnjem ciklusu.
Takođe se verovalo da ono što se sanja uoči Ivanjdana – ima značenje. Mnoge devojke su verovale da će u snu videti budućeg muža ako stave venčić pod jastuk.
Uloga Svetog Jovana u narodnoj svesti
Sveti Jovan se u srpskom narodu poštuje kao "blagi" svetac, zaštitnik krštenja, porodične sloge i duhovnog preobražaja. Mnoge porodice slave Ivanjdan kao krsnu slavu, a mnogi manastiri i crkve u Srbiji posvećeni su ovom svecu.
Običaji na Ivanjdan prepliću hrišćanski smisao sa dubokim narodnim verovanjima, u kojima je priroda glavni učesnik – kroz sunce, bilje, vodu i vatru.
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
