Prela i posela predstavljaju stara narodna okupljanja koja su imala važnu ulogu u životu srpskog sela. Bila su mesto gde se ljudi nisu okupljali samo radi posla, već i da bi pričali, pevali, jeli, smejali se, učili i zaljubljivali. U vremenu bez televizije, interneta i telefona, prela i posela bili su centar društvenog života.
Šta su prela, a šta posela
Prelo je okupljanje, najčešće žena i devojaka, u zimskim večerima kada su zajedno predile vunu, vezle, tkale, šile ili krpile.
Poselo je šire okupljanje – mešovito, uz pesmu, igru, priču i zabavu, uvek uz posluženje i društvene igre.
Oba običaja bila su oblik zajedničkog života i neformalnog učenja, prenošenja običaja, mudrosti i narodnog duha.
Gde i kada su se održavala
Prela i posela su se najčešće održavala tokom zime, kada su poljski radovi mirovali. Domaćin ili domaćica bi pozvali komšije, rođake, kumove ili prijatelje, najčešće uveče, uz ognjište ili u sobi sa furunom.
U manjim selima postojala je i praksa da prelo „ide po kućama“, svakog dana kod drugog domaćina.
Na prelu bi se okupile devojke i žene, a dešavalo se da im se u kasnijim satima pridruže i mladići, često nepozvani – što je bila prilika za upoznavanje i udvaranje.
Kako je izgledalo prelo
Na prelu se nije dolazilo praznih ruku – svako je donosio:
- vunu, igle, vez ili drugi kućni posao,
- hranu ili piće, koje se delilo sa svima,
- dobar glas za pesmu, priču ili smeh.
Dok su ruke radile, jezik nije mirovao – pričale su se priče, prenosi narodna mudrost, pevale narodne pesme, ali i tračevi iz sela.
Starije žene su često nadzorovale ponašanje mlađih, dok su devojke bile pod budnim okom majki i baka.
Šta se dešava na poselu
Poselo je imalo više karakter društvene zabave. Na njemu su se okupljali mladi i stari, muškarci i žene, dolazili su trubači, tamburaši ili gajdaši, igralo se kolo, pevalo, ponekad i takmičilo u pesmi ili humoru.
Posela su često bila organizovana za posebne prilike: povodom slave, krštenja, povratka iz vojske, završetka žetve, ili jednostavno da se prekrati zimska noć.
Značaj prela i posela za zajednicu
Ovi običaji su služili mnogim funkcijama:
- očuvanje običaja i jezika,
- druženje i jačanje međusobnih veza,
- prenošenje znanja i veština,
- upoznavanje i udvaranje mladih,
- jačanje zajedničkog duha i poverenja.
Uloga prela i posela bila je i vaspitna – mladi su učili kako da se ponašaju, kako da slušaju starije, kako da pričaju i poštuju druge.
Danas se prela i posela retko održavaju u svom izvornom obliku, ali su ostali deo kolektivnog sećanja i često se simbolično obnavljaju kroz kulturno-umetnička društva, folklorne manifestacije i seoske sabore. Oni podsećaju da su druženje, zajedništvo i poštovanje tradicije uvek bili oslonci srpskog sela.
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
