Među srpskim običajima koji su vekovima okupljali ljude posebno mesto zauzima igranje kola na seoskim saborima. Uz zvuke narodne muzike, mladi i stari hvatali su se za ruke i formirali kolo koje je često predstavljalo središnji deo saborskog veselja.
Seoski sabori organizovali su se povodom praznika, crkvenih slava i drugih važnih dana za lokalnu zajednicu. Bili su prilika za susret ljudi iz okolnih sela, druženje, muziku i igru. Upravo je tradicionalno srpsko kolo često privlačilo najveću pažnju.
Kako se igralo kolo na seoskom saboru?
Kada bi zasvirali svirači, ljudi bi se hvatali za ruke ili ramena i formirali otvoreno ili zatvoreno kolo. Koraci su zavisili od vrste igre i kraja Srbije u kojem se sabor održavao.
Negde su pokreti bili mirniji, dok su pojedina kola zahtevala brze i precizne korake. Iskusni igrači često su predvodili kolo, a ostali su pratili njihov ritam.
Muzička pratnja takođe se razlikovala. U različitim periodima i krajevima sviralo se uz frulu, gajde, dvojnice, bubanj, violinu, a kasnije i harmoniku.
Kolo kao mesto upoznavanja mladih
Seoski sabor nije bio samo prilika za zabavu. U vreme kada nije bilo današnjih mesta i načina za upoznavanje, sabori su imali važnu društvenu ulogu.
Mladići i devojke dolazili su iz različitih sela, oblačili svečanu odeću i priključivali se kolu. Upravo tu su mogli da se upoznaju, razgovaraju i ponovo sretnu na narednom okupljanju.
Zbog toga su mnoge porodične priče počinjale rečenicom da su se baka i deka prvi put videli upravo na saboru.
Zašto je kolo bilo važno za zajednicu?
Posebnost kola nalazi se u njegovoj jednostavnoj ideji. Ljudi igraju zajedno i usklađuju svoje pokrete sa grupom. Nisu važni samo najbolji igrači. Svako ko poznaje korake može da postane deo zajedničke igre.
Kolo je zato predstavljalo izraz pripadnosti zajednici. U istom redu mogli su da igraju članovi porodice, prijatelji, komšije i gosti koji su došli iz drugih mesta.
Sabor je tako povezivao ljude, a muzika i igra stvarali su uspomene koje su se dugo prepričavale.
Narodna nošnja i sabori
Na većim seoskim saborima posebnu pažnju privlačila je i odeća. Ljudi su oblačili ono najbolje što imaju, dok su se u različitim krajevima mogle videti karakteristične narodne nošnje.
Igra, muzika i odeća zajedno su pokazivali kulturne posebnosti određenog područja. Zbog toga danas stari zapisi i fotografije sa sabora predstavljaju vredno svedočanstvo o nekadašnjem životu.
Igranje kola kao deo srpske tradicije
Seoski sabori danas izgledaju drugačije, ali kolo nije nestalo. Možete ga videti na saborima, svadbama, folklornim manifestacijama, proslavama i drugim okupljanjima.
Značaj tradicionalnog kola potvrđen je i međunarodno. Kolo, tradicionalna narodna igra iz Srbije, upisano je 2017. godine na UNESCO Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Igranje kola na seoskim saborima zato predstavlja više od zabave. Ono čuva muziku, korake i običaje prethodnih generacija, ali i jednu važnu ideju srpske tradicije: ljudi se okupljaju, hvataju za ruke i postaju deo iste zajednice.
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
