Bogojavljenje – praznik vode, vere i obnove duhovne snage

Bogojavljenje se u Srbiji praznuje 19. januara, i jedno je od najvećih hrišćanskih praznika. Obeležava se kao dan kada je Isus Hristos kršten u reci Jordan, i kada se po hrišćanskom verovanju prvi put javila Sveta Trojica – Otac, Sin i Sveti Duh. Upravo zbog tog "javljanja Boga", ovaj praznik nosi naziv Bogojavljenje.

U srpskom narodu, Bogojavljenje je duboko povezano s običajima vezanim za vodu, očišćenje i zaštitu, ali i s narodnim verovanjima o sudbini, vremenu i duhovnoj snazi.

Osvećenje vode – Bogojavljenska vodica

Najvažniji obred na ovaj praznik je osvećenje vode. Na sam dan Bogojavljenja, u svim pravoslavnim hramovima, sveštenici osvećuju vodu – poznatu kao Bogojavljenska vodica.

Vernici tu vodu uzimaju i čuvaju u svojim domovima tokom cele godine. Smatra se da ima isceliteljsku i zaštitnu moć, i koristi se u posebnim trenucima: kod bolesti, straha, važnih porodičnih događaja ili nesanice.

U nekim krajevima, osvećenje se vrši i na otvorenim vodama – rekama, jezerima ili izvorima – gde se okuplja narod iz cele zajednice.

Plivanje za Časni krst

Jedan od najupečatljivijih običaja koji se vezuje za Bogojavljenje jeste plivanje za Časni krst. Ovaj običaj je naročito rasprostranjen poslednjih decenija, i sve više mladih muškaraca (a u novije vreme i žena) učestvuje.

Plivanje se najčešće organizuje u rekama, bez obzira na nisku temperaturu. Veruje se da onaj ko prvi dopliva do krsta biće zdrav, snažan i zaštićen cele godine, a čitav čin simbolizuje hrabrost, veru i duhovnu čistotu.

Narodna verovanja o vremenu i sudbini

U narodnoj tradiciji, Bogojavljenje je i dan kada se "otvaraju nebesa". Verovalo se da se tačno u ponoć, u trenutku prelaska iz 18. na 19. januar, nebo otvara, i da se onome ko tada zamisli želju – ona može ispuniti.

Takođe, ljudi su posmatrali vreme na Bogojavljenje – verovalo se:

• ako je vedro i mraz – godina će biti plodna,

• ako je oblačno i sneg – biće siromašna,

• ako pada kiša – čeka se težak period.

Ovaj praznik je bio i trenutak kada se verovalo da se priroda duhovno preobražava, pa su se ljudi trudili da tog dana ne rade teške poslove, već da ga provedu u miru i molitvi.

Običaji u kući i među porodicom

Na Bogojavljenje se u mnogim domovima ne doručkuje pre osvećenja vodice, a porodice se okupljaju na zajednički ručak.

U nekim krajevima Srbije, domaćin kuće posle osvećenja vodom škropi sve prostorije, ukućane, dvorište i stoku – uz molitvu za zdravlje i mir.

Ljudi su verovali da je Bogojavljenska voda snažnija od lekova, i čuvali su je pažljivo, često u flašama pored ikona.

Bogojavljenje u srpskoj tradiciji spaja duboko hrišćansko značenje sa živim narodnim običajima, od kojih su mnogi sačuvani do danas. U centru svega nalazi se voda – kao izvor života, očišćenja i božanske prisutnosti.