Đurđevdan – praznik proleća, zdravlja i narodne magije

Đurđevdan, koji se slavi 6. maja po gregorijanskom kalendaru (23. aprila po julijanskom), jedan je od najznačajnijih praznika u srpskom narodu. Posvećen je Svetom Georgiju (Đorđu), ranohrišćanskom mučeniku i zaštitniku hrišćanske vojske, a u narodu se vezuje za prolećno buđenje, zdravlje, plodnost i obnovu prirode.

Đurđevdan se slavi širom Srbije, ali i u drugim krajevima gde žive Srbi – kako kao krsna slava, tako i kao narodni praznik, bogat običajima, verovanjima i pesmama.

Praznik prirode i jutarnjeg bilja

Jedan od najpoznatijih običaja vezanih za Đurđevdan jeste branje lekovitog bilja i umivanje rosom.

U zoru, devojke i deca izlaze u prirodu da beru zelene grančice, koprivu, zdravac, dren, vrbove grančice i drugo bilje. Sve se to donosi kući i koristi za kićenje kapija, prozora, stoke i prostorija.

Veruje se da trava ujutru ima posebnu snagu, pa se ljudi umivaju rosom da bi cele godine bili zdravi, sveži i lepi. U nekim krajevima, devojke ostavljaju venčiće u vodi ili na drveću "za želju".

Kićenje i prolećna simbolika

Na Đurđevdan se sve kiti zelenilom – kuće, kapije, bunari, staje, čak i životinje. U nekim mestima, ljudi prave venčiće od bilja koje zatim nose oko vrata, ruku ili ih ostavljaju u dvorištu.

Zelene grane i cveće simbolizuju povezanost sa prirodom i verovanje da će godina biti rodna i zdrava. U seoskim sredinama, stoka se takođe kiti i izvodi iz štala uz rituale za zaštitu i plodnost.

Đurđevdansko umivanje

Pre izlaska sunca, članovi porodice se umivaju vodom u kojoj je potopljeno cveće i bilje. Ovaj običaj ima magijsko značenje – veruje se da donosi zdravlje, čuva od bolesti i "bistri pamet".

U nekim krajevima voda se sipala u lavor uveče i ostavljala napolju da "prenoći pod zvezdama". Ujutru bi se svi redom umivali – najpre deca, pa odrasli.

Đurđevdanski doručak i gozba

Đurđevdan je mrsni praznik, često prvi posle dugog prolećnog posta. Trpeza je bogata – priprema se mlado jagnje, proje, sir, mladi luk, vino i rakija. Hrana se često deli sa komšijama i siromašnima.

U pojedinim krajevima, običaj je bio da se tog dana klanja prvo jagnje – kao žrtva za zdravlje doma i stoke. Iako se danas taj ritual ne praktikuje doslovno, ostala je simbolika da se jagnje sprema u čast praznika.

Narodne pesme i igre

Đurđevdan je inspirisao brojne narodne pesme, od kojih je najpoznatija:

"Đurđevdan je, a ja nisam s onom koju volim" – pesma koja, iako moderna, nosi duh praznika.

U prošlosti, organizovana su prolećna kola, vašari i sabori, gde su se mladi okupljali, igrali i dogovarali brakovi. U nekim krajevima, Đurđevdan se smatrao danom kada priroda "poziva na ljubav".

Zabrane i verovanja

Na Đurđevdan se izbegavalo sečenje noktiju, šišanje i težak fizički rad, verujući da to može doneti nesreću ili bolest. Posebno su se čuvale trudnice i deca, a mnoge porodice palile su tamjan i osvećivale kuću.

U narodu se verovalo da noć uoči Đurđevdana donosi pojačanu aktivnost "nevidljivih sila", pa se stoka i kuća obezbeđuju raznim ritualima – biljem, koncem, svetom vodicom.