Običaji koji se praktikuju za zadušnice

Zadušnice su dani u pravoslavnom kalendaru koji su posvećeni molitvi za upokojene. Srpski narod ih obeležava sa dubokim poštovanjem, jer predstavljaju trenutak kada se sećanje na preminule članove porodice izražava kroz molitvu, posetu groblju i deljenje hrane. Ovi dani nisu vezani za tačno određene datume u kalendarskoj godini, već se praznuju nekoliko puta godišnje, u skladu s crkvenim pravilima.

Najpoznatije su:

• Zimske zadušnice (subota pre Mesopustne nedelje)
• Prolećne zadušnice (subota pred Duhove)
• Mitrovske zadušnice (subota pred Svetog Dimitrija)
• Letnje zadušnice (subota pred Duhove – Pokrovske)

Poseta groblju i paljenje sveća

Na dan zadušnica, običaj je da porodica odlazi na grobove svojih pokojnika. Tamo se:

• čiste i uređuju grobovi,
• pale sveće za pokoj duše,
• donose cveće, tamjan i kadionica,
• tiho se izgovara molitva ili poziva sveštenik da održi parastos.

Sveća simbolično predstavlja svetlost večnog života, a tamjan i molitva se prinose za duhovni mir upokojenih.

Prinošenje hrane i žita (koljiva)

Na groblje se često donosi koljivo – kuvano žito sa šećerom i orasima. Žito je simbol uskrsnuća i večnog života, jer, po narodnom verovanju, kao što zrno umire da bi iz njega nikla nova biljka, tako i čovek "umire" za ovaj svet da bi živeo u večnosti.

Pored koljiva, donosi se i druga hrana: pogače ili kolači, kuvana jela, peciva, voće i sokovi, kafa, rakija ili vino.

Nakon molitve, deo hrane se ostavlja na grobu ili deli prisutnima i siromašnima "u ime pokojnika".

Deljenje za pokoj duše

Jedan od značajnih običaja jeste deljenje hrane ili paketa (tzv. „daće“) komšijama, rodbini, siromašnima ili prolaznicima. To može biti:

• kuvani obrok,
• posna jela,
• komad pogače i kolač,
• flaša ulja, šećer, kafa.

Cilj nije samo da se nahrani neko, već da se kroz taj čin iskaže milosrđe u ime preminulog.

Ponašanje na dan zadušnica

Davnašnji je običaj da, na dan zadušnica, ne svira muzika, ne slave se veselja, izbegavaju se svađe i ružne reči, oblači se pristojno i tiho ponaša, a sam odlazak na groblje se doživljava kao dužnost i izraz poštovanja prema precima.

Zadušnice u srpskoj tradiciji nisu samo verski obred, već i porodični i društveni čin sećanja. One okupljaju rodbinu, podsećaju na korene i obavezu da se ne zaborave oni koji su nas napustili.