Košenje i žetveni običaji: Venčić od prve pokošene trave ili klasja

U tradicionalnom životu sela u Srbiji, košenje trave i žetva žita nisu bile samo sezonski radovi – to su bili važni događaji praćeni običajima, simbolima i molitvama. Svaki početak radova na polju nosio je poruku poštovanja prema prirodi i nadanja u rodnu godinu. Jedan od najlepših i najrasprostranjenijih običaja bio je pravljenje venčića od prve pokošene trave ili klasja.

Početak košenja – važan trenutak u godini

Košenje počinje najčešće krajem proleća ili početkom leta, kada trava sazri. Prvi otkos se smatra najvažnijim, jer se veruje da ono kako se krene – takva će biti i cela sezona. Zbog toga se:

• prvi otkos pravi ranom zorom,
• zemlja se ne psuje i ne govori se ružno,
• često se izgovori tiha molitva ili se domaćin prekrsti pre prvog zaveslaja kosom.

U nekim krajevima, pre početka košenja, domaćin pije rakiju i baca par kapi na zemlju, kao simbol blagoslova i zahvalnosti.

Venčić od prve trave ili klasja

Nakon što se pokoši prvi otkos trave ili počne žetva pšenice, prave se venčići od prve pokošene trave ili klasja pšenice iz prve vezene snopove.

Venčić se vezuje u obliku kruga i koristi se kao zaštitni simbol. Ova amajlija najčešće se kači iznad ulaznih vrata kuće ili štale, stavlja na ikonu ili zid unutar doma ili nosi u crkvu na osvećenje prilikom sledeće liturgije. Unekim krajevima Srbije venčić ukućani stavljaju u ambar zajedno sa žitom.

Sve ovo se radi jer se veruje da venčić donosi plodnost zemlji i stoci, zdravlje ukućanima, ali i da pruža zaštitu od nepogoda i bolesti.

Žetveni običaji

Kada krene žetva, običaji postaju još bogatiji:

• Prvi snop se ostavlja po strani i kasnije koristi u razne verske ili narodne obrede.
• Žeteoci često pevaju dok rade, a u selima se žetva završava zajedničkom trpezom.
• Žetveni venac – u nekim mestima se pravi i veliki venac na kraju žetve, koji se unosi u kuću kao znak završetka i zahvalnosti.

Košenje kao društveni čin

Košenje i žetva su često bile kolektivni posao, gde su komšije pomagale jedni drugima – tzv. mobama. Tada se okuplja više ljudi, kosa zvoni od zore, žene donose hranu, a na kraju dana sledi pesma, rakija i ručak pod vedrim nebom.

Danas se košenje i žetva uglavnom obavljaju mehanizovano, ali u mnogim domaćinstvima se bar simbolično održava tradicija kroz pravljenje venčića i čuvanje prvog snopa.

Tako se održava veza sa precima i sa zemljom, bez obzira na promene u načinu rada.

Košenje i žetveni običaji, a posebno venčić od prve trave ili klasja, govore o poštovanju koje je narod imao prema prirodi, radu i plodovima zemlje. To nije samo deo prošlosti – to je i danas živ običaj koji povezuje porodicu, veru i zemlju.