• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Riznica srpskih lokalizama (1. deo): pre nego što započnete divan, konsultujte jezičkog tumača
    04.08.2022

    Riznica srpskih lokalizama (1. deo): pre nego što započnete divan, konsultujte jezičkog tumača

    Ako se zateknete u Vranju a da ste veći deo života proveli negde na severu, nije zgoreg da se uz vas zatekne i rečnik. Zapodenete li razgovor sa Vranjancima-starosedeocima, možda biste poželeli i da vam se negde u pozadini nađu titlovi sa prevodom.

    Verovatno vam neće baš za svaku reč zatrebati prevodilac, ali je ponekad dovoljna jedna reč zbog koje biste morali da dešifrujete celu rečenicu. Ovako nešto se zatiče ne samo u vranjskom, već i u drugim krajevima Srbije. Zrenjanin, Novi Sad, Zaječar i Kragujevac, te Niš ili Novi Pazar – u svakom od ovih gradova postoji i rečnik lokalnih reči i izraza.

    Ovaj l’cka, onaj se ualija – kako se sporazumeti na vranjanskom?

    Teško da će biti kakav kalabal’k kada je lizgav put, ali teško onom koga po lizgavom putu neko mava. Taj se možda i rčkao, pa ako ga perne taj što ga mava, tad će mu andrak biti kriv. Osim ako ne uspe da utekne – onda se, blaze si ga, kurtalisao bede.

    U slučaju da niste na „ti“ sa vranjanskim, dobro bi vam došao i onaj titl u dnu ekrana. A vranjanski rečnik veli, ako je „kalabal’k“, znači da je velika gužva. „Lizgav“ put je klizav, a ako neko nekog juri, tada se kaže da ga „mava“.

    A ovaj što se „rčkao“, sam je tražio kavgu. Ako ga onaj što ga juri „perne“ – što na vranjanskom znači udari – onda mu je i sam đavo („andrak“) kriv. Ispadne li brži ovaj što se rčkao, blago njemu – u Vranju bi rekli, „blaze si ga“ – jer se rešio problema; tačnije, kurtalisao bede.

    Iako će ponešto na vranjanskom razumeti samo Vranjanci, lokalizmi poput ovih su neodvojivi deo njihovog kulturnog identiteta. To ih, najzad, čini još interesantnijim u raznolikosti reči i izraza koji se mogu čuti širom Srbije.

    I dok se razgovarate sa meštanima Vranja i okoline, poneke reči biste mogli naslutiti i bez lokalnog rečnika. „Živmi majka, istinu ti kažem!“, rekao bi neko ko se pravda ili kune. Ipak, prevod će možda zatrebati ako probate da dešifrujete šta znači kada neko „l’cka“, a drugi se „ualija“ pa neće prstom da mrdne – prevedeno s vranjanskog, onaj prvi štuca, dok drugog bije glas da se previše razmazio.

    Badihava se foliraju novopazarske tafre...

    Na nekih 260 kilometara severozapadno od Vranja, valjalo bi nabaviti i novi rečnik. Mogao bi vam ga „vehnuti“ (prodati) lokalni dućandžija, a možda ga udeli i „badihava“ (jeftino ili džabe). E, onda pravac u „obijanje“ – što će reći, dugu, besciljnu šetnju po gradu; bar dok vam ne dođe, u slučaju da zapreti sunčanica, da se sklonite u „zahać“ – mesto sa veoma malo sunca.

    „Strane“ reči su se u ovom rečniku zadržale još iz otomanskog doba. Po tome se Novi Pazar najviše razlikuje od drugih krajeva: turcizmi se u svakodnevnom govoru obilato koriste, a poneke reči imaju drugačije značenje iako se u celoj Srbiji izgovaraju identično.

    Ipak, različita značenja mogu imati i lokalni turcizmi. Ako vam se servira bez konteksta, ostaje da nagađate da li se pod „vehnuti“ misli na prodati ili udati se. U nekim drugim situacijama nema mnogo dileme: zatekne li vas „kijamet“ (oluja) a pritom se plašite grmljavine, sasvim sigurno će vas zateći i „tutarak“ – što je u novopazarskom vokabularu izraz za strah ili neugodan osećaj. A ako vam se oko nogu mota kakav „inđihan“ (živahan i nemiran mališan), taj bi se, ako baš strogo podviknete, brže-bolje mogao i „uhabiti“ (ućutati).

    Ovu reć ćete čuti i za nekoga ko se čini apatičan ili nezainteresovan. A među Novopazarcima je omiljena i reč „tafra“ – iako se tafre viđaju gotovo u svakom gradu. To su hvalisavci koje svi moraju da vide kako po ulicama vozikaju skupe automobile, jer sama reč „tafra“ znači razmetanje ili hvalisanje – rečju, kada dotični hvalisavac pokušava da se pokaže onakvim kakav nije.

    Zbog čega je komplimente u okolini Zaječara teško shvatiti kao komplimente?

    Na samom istoku Srbije, svojim jezerima i rekama se ponosi Timočka Krajina. A od riznica koje se više čuju nego što se vide, za uši će zapeti neobični dijalekti.

    Njima su kumovale bezbrojne migracije stanovništva, te na jednom mestu pomirile reči i izraze slovenskog i romanskog porekla. Otuda se na nevelikom prostoru čuje i nekoliko vrsta govora: vlaški, caranski, kosovljanski, torlački, ungurijanski, pirotski, svrljiški... A njihovo šarenilo se najviše zapaža na zaječarskim ulicama.

    Ovde ćete čuti svakojake komplimente – „usukal se kako klečka“, rekli bi u Zaječaru i okolini kada neko dotera liniju. „Kompliment“ će dobiti i onaj ko „mlati kako mokra pola“, iliti – besedi gluposti. Ovako se mahom čašćavaju Torlaci, koji katkad umeju i ozbiljno da priprete.

    I da ne poznajete torlački, „ću te skršim kako sučku“ će već zazvučati pomalo preteće. U prevodu, onaj ko zapreti, nekoga će slomiti kao suvo drvo. Interesantno bi (donekle) zazvučala pretnja poput „videćeš ti sada“ – Torlaci tada kažu „Ću ti pokažem od koje drvo se prave ložice“, što bi u doslovnom prevodu značilo „pokazaću ti od kog drveta se prave kašike“.

    A kada ih zatekne pljusak, Torlaci će se požaliti sa „Oplzal sam kako dodolka“. Ova fraza možda i sluti da ima veze sa dodolama, ali „Zaran zadi druđi den“ već zahteva lokalnog tumača. Naime, u Velikom Izvoru, jednom od zaječarskih prigradskih naselja, ovo je doslovce izraz za dan nakon prekosutra.

    Kako se njeknja akalo u Niš

    Kada se od Zaječara spustite do Niš(a), učiniće vam se da ste bar jedan izraz već negde čuli. Ako je Vranjanac ualija, za razmaženog Nišliju se veli da je „ualena“. Može se za njega reći i da je „jaramaz“ (besposličar ili, pak, nevaljalac), a ako baš voli uzalud da gubi vreme i troši dane, za takvog jaramaza bi se reklo: „aka se“.

    Neretko se u razgovoru Nišlija ušunja i kratak intro, pa će divan po pravilu započeti uzrečicom „a be“. A ono što je Vranjancima „kalabal’k“ (velika gužva), u Nišu se veli da je „tarapana“. Od specifičnih lokalizama, ovde se mogu čuti – makar za one koji na njih nisu navikli –  manje ili više nerazumljivi južnjački izrazi. Ako Nišlija veli da se nešto dogodilo „njeknja“, reč je o autentičnom izrazu za „nekada“. Ako, pak, postoje izrazi kojima bi se značenje lakše protumačilo, može biti da je zbog toga što se ne čuju samo u Nišu.

    Za razliku od većine ostalih gradova, ovde se umesto šteneta šeta „kudre“. Nije, sem toga, teško odgonetnuti ni šta znači kada se neko „umusi“ (rastuži). Još jedan izraz koji nije rezervisan isključivo za nišlijski govor je i „pišmaniti se“ (predomišljati se), jer ga je neretko moguće čuti i severnije od Niša. A što se severnijih krajeva tiče, i oni se i te kako mogu pohvaliti raznovrsnim vokabularima.

     

    Nastaviće se...

    Foto: Pixnio/Bicanski