• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Novosadska plaža Štrand – od prvih „golaća“ do najpoznatije gradske institucije
    08.07.2021

    Novosadska plaža Štrand – od prvih „golaća“ do najpoznatije gradske institucije

    Skandalozno! Pogledajte kako se ova gospođica pojavila na PLAŽI (FOTO, VIDEO)

    Da je današnja popularna štampa ovako pecala čitatelje pre stotinak godina, izvesna K. M. bi dobila ozbiljan publicitet. Njena diskutabilna pojava na najposećenijoj novosadskoj plaži verovatno bi bila ispraćena uz ništa manje interesovanja.

    Naime, dotična Novosađanka usudila se tog dana pojaviti bez gornjeg dela kupaćeg kostima. Reakcije svedoka ovog odvažnog čina bile su podeljene: jedni behu zanemeli i konsternirani (a to je većina smernih pripadnica istog pola), a drugi su ga pomalo i prećutno odobravali. K. M. je tada izazvala ekspresnu reakciju čuvara popularnog kupališta. Udaljena je sa lica mesta, a na buduća pojavljivanja na plaži dobila je veto.

    Pošto se šokantna situacija dogodila između dva rata, tako se smatrala i nekom vrstom prekršaja. Bilo je nezamislivo da se, pogotovo među smernim i uštogljenim Novosađanima, jedna mlada devojka na gradskoj plaži pojavi u toplesu.

    Omiljena „plaža“ novosadskih ribara

    U vreme kada je ovaj događaj izazvao sveopšte sablažnjavanje, novosadska plaža Štrand bila je jedno od kultnih mesta u gradu. Uređena kao pod konac, na njoj se moglo sakriti od letnje žege i uživati u šetnji na najlepšoj peščanoj obali.

    Tako je ostalo i do danas. Što se davnijih vremena tiče, spram podužeg niza lokala načičkanih u hladu, na Štrandu je nekada postojao tek jedan drveni restoran. Kupači koji su obedovali o svom trošku, imali su, osim kioska i nekoliko radnjica, štednjake koji su pritom služili da razdvoje redove kabina. U međuvremenu su se otvarale poslastičarnice, a najlepša gradska plaža već je suvereno držala poziciju omiljenog mesta za letnje izlaske.

    Novosađani, pak, nisu i jedini koji su ovde dolazili na sunčanje i druženje. Istina, prvi kupači o kojima je štampa pisala svraćali su još davne 1856. godine. O tome se saznalo iz tadašnje štampe, kada je jedan od njih prijavio da su ga ojadili lokalni kradljivci.

    Štrand je tada još bio daleko od sređene letnje oaze. Meštani su ga znali i po malo drugačijem imenu, a unazad nekoliko decenija najredovniji posetioci bili su lokalni ribari.

    U potrazi za komadićem gradskog raja

    Što se gradskih kupališta tiče, ona su do ’30-tih godina 19. veka bila na suprotnoj, sremskoj strani. Na delu koji će kasnije postati gradsko kupalište, dolazila je drugačija sorta posetilaca – grupice domaćih životinja kojima je peščani sprud koristio kao pojilo. Sugrađani su ga zbog toga prozvali Poloj ili Veliki štrand, dok se nije ispostavilo da je upravo ova lokacija, neposredno uz Ribarsko ostrvo, idealna da se na njoj uredi gradska plaža.

    Tridesetak godina kasnije, pojilo su zauzeli Novosađani. Grad se u međuvrenu širio, a zelenilo, hlad i prijatan, sitan pesak presudili su da ovo postane nova lokacija za kupanje.

    U početku je to bila takozvana „švimšule“ – škola plivanja sa tri bazena, na velikom drvenom splavu pričvršćenom za balvane. Istovremeno je ovaj deo dunavske obale bio dovoljno prostran, tako da su se jasno mogla odvojiti kupališta za muškarce, žene i decu.

    Kada su se jednom smestili na peskovitu plažu, Novosađani je više nisu napuštali. Svoje parčence raja među šumarcima tražili su nekoliko decenija, a zatim je saglasnost za uređenje dao i gradski magistrat.

    Do temeljnijeg uređenja prošlo je još gotovo pola veka. Tek je 1907. godine je nekoliko vrednih preduzetnika uzelo Štrand pod svoje: gradu su plaćali najam, preuzevši svu brigu oko uređenja kupališta. Novosađani su tada dobili i prve kabine i tuševe. Pošto su posetioci već bili redovni, Štrand je zvanično otvoren 1912. godine.

    Zlatno doba novosadskog mora

    Sa svojih 500 metara širine i 60 metara dužine, Novosađani su sada i zvanično imali najveću gradsku plažu. Nekoliko godina kasnije, brigu o njoj preuzima novoosnovano akcionarsko društvo „Štrand“.

    Otkako je plaža narednih godina dobila još tri reda kabina, tako je od nje postao urbani mravinjak. Poslastičarnica, kiosci, frizeraji i prodavnice sokova, a kasnije i skakaonice, brodovi za iznajmljivanje i jedan restoran – zbog svih ovih novotarija, Štrand je postao mesto na koje se rado odlazilo na druženje. Dobrim delom je to bilo i zbog debelog hlada, jer su nadležni savesno brinuli o zelenilu i gustim drvoredima. Ipak, komfor su više uživali građani dubljeg džepa.

    Kada se 1920. godine na Štrandu otvorila i biletarnica, imućniji Novosađani su mogli da nabave pretplatne ulaznice. Imati sopstvenu kabinu tada je bilo stvar prestiža. Veoma se vodilo računa o redu i higijeni – plaža je bila besprekorno čista, a sve kabine su redovno glancale kabinjerke.

    Za odlazak na Štrand je tih godina u gradu postojala i posebna tramvajska linija. To beše žuti električni tramvajčić sa tri vagona – popularna „Trčika“, koja je za imućnije Novosađane postala atrakcija. Ipak, teško da je u tri vagona moglo stati hiljade Novosađana željnih leškarenja kraj reke. Otuda se na plažu većinom odlazilo biciklom ili nogama.

    Kada milicija interveniše zbog suknji i bretela

    Dok su se posetioci brojali u hiljadama, tako je peskovita novosadska obala postala stecište društvenog života. Na nju su hitali školarci tokom letnjeg raspusta, a oni stariji su osmislili lokalne sportske igre. Pojedine vrste „tenisa“, ponešto drugačijeg od onog sa reketima, nastale su upravo ovde: kečketa-tenis se igrao rukama, kurendola-tenis nogama, a treća vrsta tenisa se igrala glavom.

    Što se odevnih kombinacija tiče, tu se već nije moglo videti ekstravagantnih kreacija. Naime, primer gospođice koja se odvažila na sunčanje u toplesu beše i „modni izgred“ kakav nipošto nije bio dozvoljen.

    Novosađani su, pre svega, izričito držali do javnog morala. Tako je i poseta plaži podrazumevala stroga pravila oblačenja – kupaći kostimi za dame su više skrivali nego otkrivali. Slično je bilo i sa muškarcima, koji su morali imati gornji deo kupaćeg dresa sa bretelama.

    Uz niz pravila „kućnog reda“ istaknutih na ulazu i vratima kabina, Štrand je u to vreme imao i dežurnog upravnika policije. Njegov zadatak bio je da meri dužinu suknje na ženskim kostimima i upozori gospodu na nedolično razgolićivanje. Poput hrabre gospođice K. M., sve dame koje su bi usudile da otkriju više od dozvoljenog bile bi istog trenutka udaljene sa plaže.

    Foto: Depositphotos / Privizer

    Peščana oaza, simbol vojvođanske prestonice

    Uprkos rigoroznim kanonima, novosadski Štrand bi s početkom letnjih dana zaličio na pravu modnu pistu. Osim kupanja i sunčanja, i damama i gospodi je bilo važno da budu viđeni. Flertovalo se i namigivalo – naravno, u granicama pristojnosti – a dame su i te kako umele skretati poglede.

    Što se kriterijuma odevanja tiče, sa njima se lagano počelo popuštati nakon Drugog svetskog rata. Iako su imali na desetine uređenih kabina, Novosađani su se i dalje sunčali isključivo na pesku.

    Tek od ’70-tih godina, kupači su prvi put počeli da donose ležaljke i peškire. A da je postao jedna od najposećenijih gradskih institucija, svedoči i to što su na Štrand dolazili i viđeniji građani: od političara, pisaca, slikara i umetnika, do posetilaca iz drugih gradova.

    Čak je i veliki Miloš Crnjanski govorio kako je gradska plaža najveća znamenitost Novog Sada. U međuvremenu, sve ubrzaniji puls grada je ispratila i njegova najposećenija obala. Na Štrandu se do danas načičkalo više od 800 kabina, dok sa prvim toplim danima polagano rastu i gužve. Što se Novosađana tiče – kako najmlađih, tako i onih u lepim godinama – Štrand je bio i ostao jedno od najpopularnijih mesta za da se bude viđen u gradu.

    *Naslovna fotografija Depositphotos / Privizer