• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Njegovo planinsko visočanstvo Rtanj: enigmatični gorostas oblikovan prirodom i mitologijom
    06.08.2020

    Njegovo planinsko visočanstvo Rtanj: enigmatični gorostas oblikovan prirodom i mitologijom

    Kažu, niko ko je ušao unutra nije ostao sav svoj. Da li je sreo male zelene ili se, kao onaj Grk od pre 60-tak godina, sticajem opskurnih okolnosti teleportovao stotinak godina u budućnost, teško je reći. I još teže poverovati.

    Mnogo je svedočenja o posebnosti ovog mesta. U Srbiji, na Balkanu, u svetu. Otud bi se neiskusni (avan)turisti snebivljivo upitali šta ih, u stvari, čeka. Koliko su neverovali-ili-da kazivanja plod doživljenih ili sugestijom obojenih iskustava.

    A Rtanj je jedno od mesta koje ubedljivo prednjači po legendama koje bude skepticizam. U žižu svetske javnosti doveo ga je famozni majanski kalendar. Krajnje bukvalno protumačen, naveo je podno Rtnja nezapamćen broj smeštajnih rezervacija, u nadi da će pojedinci koji se ovde zateknu iznaći izbavljenje od apokalipse 2012.

    Otuda je mitologiju ove planine tako teško demistifikovati. Decenijama je taložena u nacionalnom i kolektivnom nesvesnom, tvoreći u njima svojevrsni arhetip. Osim znatiželjnika i planinara, na obroncima Rtnja obitavali su naučnici i akademici, Jevreji i teleportovani Grci, izvanzemaljska bića i ljubomorno čuvane riznice blaga. Nadugačko i naširoko se diskutovalo o njegovim ezoteričnim univerzumima. Pošto nije u pitanju planina već piramida, prepričavano je i da se kadgod moglo prolaziti kroz njene lavirinte. Avaj, suočavanje sa ovdašnjim moćnim energijama zapečatilo im je ulaze, pa preostaje avantura uspona na vrh. Koliko je poznato iz nemitoloških izvora, mali zeleni još nikoga (zvanično) nisu oteli, ili su ih bar na vreme vratili. Mnogi su se silama prirode i izlečili, pa je tako i rtanjski čaj postao lokalni i globalni brend.

    Foto: Wikipedia - Geograf208

    Na raskršću nauke, mitova, istorije i legendi

    Priroda i mistika Rtnja prepliću se dovoljno da bi posetu ovom mestu zasluženo upisali u itinerer. Geografski, Rtanj se nastavlja na Karpatske planine, između Sokobanje i ravnice kraj Boljevca, okružen seocima Istočne Srbije. Ali, planina trokutastog oblika mnoge je navela na razmišljanje. Pitanje je da li prirodne sile zaista mogu oblikovati planinu tolike geometrijske preciznosti. Ukoliko ne, ko je i kako sačinio ove proračune, i zbog čega oni koincidiraju sa naizgled nasumičnim lokacijama širom sveta?

    Spram mitologije je stala nauka, utvrdivši da se uglovi Rtnja poklapaju sa uglovima Keopsove piramide u Gizi. Sa meksičkom piramidom Meseca, pak, Rtanj deli identičan nagib stranica. Usponom ka vrhovima Baba, Kusak i Šiljak, matematika ide još dalje: kad bi se povezala zamišljenom linijom, tri vrha bi činila savršeni trougao.

    Slično je i sa kracima različitih pravaca i dužina koji se odvajaju sa vrha. Odmereni do u milimetar, dužina svakog pojedinačno precizno se prepolovljava. Najviši vrh Šiljak, sa svojih 1.565 metara, sakrio je ispod sebe i šupljinu pravilne romboidne osnove.

    Geometrijsko-matematički fenomeni nastavljaju se i po silasku, potkrepljujući tezu da je Rtanj ne sasvim prirodno oblikovan. Pored enigmatičnih krugova u podnožju koji krepe ljudski duh, speleolozi su (donekle) rasvetleli misteriju unutrašnjih tajnih odaja, lavirinta i 17 podzemnih pećina. Dolazilo se i do otkrića potaknutih pričama o neobičnim iskustvima posetilaca: od neobjašnjivih isceljenja, do čudnog ponašanja tehnoloških naprava. Specijalni instrumenti registrovali su da je tajna u elektromagnetnim i bioenergetskim zračenjima, te da se energetska polja Rtnja konstantno menjaju.

    Najjača su u dnu planine, na mestu koje su meštani nazvali Svetilište. Za Rtanj se vezuje i tvrdnja o najsnažnijem energetskom delovanju na svetu. Britanski istraživač i pisac Artur Klark zbog toga ga je nazivao pupak sveta. Osim isceljujućih zračenja, blagotvoran učinak na zdravlje imaju i retke, lekovite vrste bilja.

    Foto: Wikipedia /  MacSRB

    Nije stoga teško zaključiti i zbog čega ovo mesto drugačije zrači. Ipak, susret s njim bi mogao ostaviti nešto različitiji dojam. Saživljavanje sa rtanjskim ambijentom gotovo je neposredno i trenutno: sve pretpostavke i nagađanja, već pri samom pogledu na planinu, naprečac bivaju prigušene. U tom neposrednom trenutku, spram priča o njemu ispričanih, Rtanj ostaje pomalo nemušt i gord.

    Sem toga, šansu da mu osvoje vrhove pružio je svima. Naučnicima se pridružuju rekreativci, alpinisti, lovci na divljač ili turisti namereni da dožive nestvaran pogled sa vrhova. Od udaljenih seoca, vijugavih puteva i nepreglednog horizonta, Rtanj pruža dojam da vascela njegova okolina staje na dlan.

    Otud bi i povratak uobičajenom okruženju – poput gradskog, na primer – mogao delovati prilično razočarujuće. Svakako, uspon u dobroj meri zavisi i od kondicione spreme penjača – rekreativci i šetači će se do vrha zaputiti sa istočne ili zapadne strane, a oni iskusniji sa severne. I ovde se priroda pobrinula da planinu oblikuje raznovrsnošću. Od strmina i blagih nagiba, kamenitih predela i pašnjaka, do šumovitih, šljunkovitih ili ogoljenih staza.

    Istorija je, pak, na najvišem vrhu dala sopstveni doprinos. Ostaci nekadašnje crkvice svedoče o zaostavštini jevrejske porodice Grete i Samuila Minha – vrednih meštana koji su na prelazu vekova oživeli okolinu Rtnja.

    Kao vlasnik obližnjih rudnika, porodica je svojim radnicima udesila pristojan život: od ambulante i trgovine, do bioskopa, privatne škole i uređenih parkova. Svojom brigom i gostoljubivošću, Greta je osvojila posebno poštovanje meštana. Nakon smrti supruga, želela je da za njega sagradi crkvu posvećenu Svetom Georgiju. Hiljadu radnika se tada popelo na Šiljak i, spojivši stilove hriščanstva i judeizma, podiglo građevinu u stilu jevrejskih sinagoga.

    Ni ova epizoda nije prošla bez pokoje anegdote. Jedna od njih tvrdi da je početak radova nadgledao Adolf Hitler lično, posetivši Rtanj 1934. godine. O zavidnom imetku porodice nije bilo tajne, ali se nagađalo da su dragulji i zlato dobro skriveni od Nemaca. Verujući da su Minhovi za to odabrali zidine ispod crkve, lovci na blago su je pohodili opskrbljeni dinamitom.

    Naravno, usledelo je razočarenje: ostavivši Rtanj bez kulturnog spomenika, otišli su praznih ruku.

    Foto: Wikipedia / Cedomir Zarkovic

    Nezvanična istorija srpskog Olimpa

    Nasuprot verodostojnih, kroz istoriju su se plela i kazivanja pod velikim znakom pitanja – poput one o Grku s početka priče.

    Njega su susreli Nemci kad su za vreme Drugog svetskog rata okupirali Rtanj. Dotični se predstavio kao zalutali čobanin iz 19. veka: on je, veli, krenuo po svoje ovce još pre nekih stotinak godina i prispeo na Rtanj gotovo ceo vek kasnije.

    Ako je verovati legendama, to mu je pošlo za rukom kada je nehotice prošao kroz vremenski portal. Do dana današnjeg, niko nije uspeo da locira gde bi se takav portal mogao nalaziti.

    Oni koji su poznavali teleportovanog čobanina, tvrdili su da je njegova priča uneta u zapisnik sa saslušanja. Zapisnik, međutim, takođe nikada nije pronađen. Sve i da je zaista hodio Rtnjem, Grk je, ako bi konsultovali logiku, mogao iznaći prilično kreativne taktike eskiviranja nemačkog zatočeništva.

    I to nije sve – neverovali-ili-da kazivanja postaju još čudnija. Pored nikad lociranog teleporta, Rtanj bi trebalo da čuva i jednu posebnu, takođe još zvanično nelociranu, Zlatnu kapiju. To je jedna od 6 takvih na celom svetu, a vodi, kako kažu, do još većom misterijom obavijene zvezde Sirijus.

    Otuda su mogla poteći i svedočenja o čudnim zvukovima i letelicama što povremeno imaju običaj da opsedaju Rtanj. Logika, a ni nauka, još nisu uspele da ih provere. Jedno je sigurno: ono što je za antičke Grke Olimp, za slovenske narode je planina izvanredne lepote, koja ne prestaje da osvaja naklonost celog sveta. Što se autentičnosti pojedinih kazivanja tiče, istina je, kao i uvek, negde između – tamo gde se subjektivni doživljaji sastaju sa verodostojnim otiskom prirode, tvoreći nemog, zemljanog gorostasa.


    *Naslovna fotografija: Depositphotos / lobodaphoto