• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Sokobanja - Mesto gde su se susreli knez i boemi
    13.05.2020

    Sokobanja - Mesto gde su se susreli knez i boemi

    Mesto iz koga svako odlazi mlad, smešteno u kotlini između zelenog Ozrena i mističnog Rtnja, već skoro dva veka predstavlja jedno od omiljenih odmarališta u Srbiji. Sokobanja je dobila ime po neosvojivom srednjovekovnom gradu, a njenim parkovima nekada su šetali kneževi, dame sa ambrelima, boemi, nobelovci. Danas je posećuju oni kojima je potrebna pomoću u lečenju plućnih i nervinih tegoba ili prosto predah od vreve grada. 

    Prva srpska turistička destinacija

    Iako su arheolozi na teritoriji Sokobanje našli tragove naselja još iz vremena neolita, pažnju počinje da privlači tek početkom XIX veka, kada je ovo lečilište poznato po lekovitoj vodi i čistom vazuhu, otkrio knez Miloš. Poznato je da je knez ,pored begovskog ponašanja i odežde, od Turaka prihvatio i ljubav prema kupanju. Priča kaže da je imao običaj da uz svaki svoj konak izgradi aman u kome se kupao svakog dana, što je izazivalo odmahivanje glavom ondašnje raje. Tako je i u Sokobanji, u koju je često i rado dolazio, napravio konak i obnovio aman u kome se natapao i opuštao od brojnih državnih obaveza, političkih spletki i jedrih ljubavnica. 

    Za knezom su svoj put do banje našli i drugi viđeniji Srbi, koji su se doduše više šetali nego kupali u lekovitoj vodi. Poseban bum u popularnosti Sokobanja je doživela 1837. godine kada je Srbija ukazom kneza dobila svog prvog turistu. Naime, ostao je zapis o nalogu da se izvesni zastavnik Lazarević, koji je iz Kragujevca upućen na odmor i "upotrebu sokobanjske lekovite vode". Ovim nalogom bili su mu obezbeđeni ishrana, smeštaj i lekarski tretmani. 

    Tu ga je dočekao poljski Jerejin, lekar Leopold Erlih, koji je posle školovanja i službovanja po austrijskim i ugarskim sanatorijumima 1834. godine dospeo u malenu Srbiju i prihvatio se posla da od neuređenog lečilišta napravi banju po evropskim standardima. Izvršene su i analize vode kojima je ozvaničeno da je voda u Sokobanji zaista lekovita, a on je postao Đoka Novaković, prvi upravnik prve zvanične banje u Srbiji.

    Foto: Wikimedia Commons / Saša Stojanović

    Bohemia usred Srbije

    Vremenom su banjske izvore počeli da posećuju i predstavnici novonastalog građanskog sloja, te se stvara prava banjska kultura. Počinje takmičenje u tome ko će i kakvu vilu sagraditi, od kojih neke i danas postoje. Pored onih bolešljivih koji su u banju dolazili kako bi lečili probleme sa disajnim organima, žlezdama sa unutrašnjim lučenjem ili, pak, nervima, sve je više dolazilo onih koji su su želeli da se druže. Ovo je posebno bilo vidljivo kada je tokom dugih letnjih meseci na svežem vazduhu na 400 metara nadmorske visine sklonište od gradske žege nalazilo pola Beograda i Niša. 

    Iz muzičkih paviljona razlegali su se zvuci bečkih valcera, dok su se senovitim sokobanjskih parkovima šetale dame sa ambrelima u pratnji gospode obučene po najnovijoj “dendi” modi, zastajkujći povremeno da razmene ispod glasa poneki trač ili priču uz čuveno: “Ma, šta kaaažeš?!”

    Pratili bi ih i beogradski boemi koji su Skadarliju menjali za Sokobanju, koja je takođe bila poznata po dobrim kafanama. Toliko dobrim da je se pričalo da su se kući vraćali ne samo pucajući od zdravlja, već i pucajući po šavovima pantalona i kaputa. Inspiraciju u zelenilu i miru, ali i u kafanama tražili su nenadmašni komediograf Branislav Nušić, koji je i osmislio najbolji marketinški slogan - “Sokobanja, Sokograd, dođeš mator odeš mlad”, kao i nepopravljivi Stevan Sremac. Potonji je svoje poslednje dane, dok je pisao svečanu besedu povodom prijema u SANU, proveo u svojoj voljenoj Sokobanji. 

    Ovde se lečila i velika Isidora Sekulić, a posle Drugog svetskog rata rado viđeni gosti bili su Meša Selimović i Ivo Andrić, koji je u Sokobanji pisao neka od svojih  najvažnija dela, kao što su “Na Drini ćuprija”, “Gospođica”, “Jelena” i “Zmija”.

    Sokobanja posle dva veka, i na dalje

    Posle skoro dva veka, Sokobanja je i dalje jedno od omiljenih odmarališta u Srbiji. Kneževa kada se i dalje čuva u okviru obnovljenog i zaštićenog “Turskog Amana”. Zbog svog izuzetnog geografskog položaja i lekovitih voda, Sokobanja je danas priznata kao lečilište za plućne i očne bolesti, te bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, urinarnog trakta, visokog krvnog pritiska, organa za varenje i nervnog sistema. U blagodetima termalnih izvora sa izraženom radioaktivnošću, čija se temperatura kreće u rasponu od 28 do 45 stepeni, možete uživati na šest izvora u samoj Sokobanji i pet u obližnoj Banji Jošanici. 

    Pored zdravstvenog oporavka, Sokobanja svima onima koji dolaze za vikend ili na jednodnevni izlet, nudi i izletišta kao što su Ozrenske livade i vodopad Ripaljka. Možete se zaputiti i u obilazak najveće prirodne piramide, planine Rtanj. Nezaobilazan je uspon na magičnu Lepteriju i Sokograd, za čije se poreklo vežu brojne legende. Tu su i dva jezera: Bovansko i Vrmdžansko, te Saslečka pećina i izvor reke Moravice. Ako ste ipak više za kupanje, tu je reka Sokobanjska Moravica koja nudi više atraktivnih plaža na kojima je moguće kupanje tokom letnjih meseci. 

    I sve to na manje od 250 kilometara do Beograd, 60-tak kilometara od Niša i 150 kilometara od Kragujevca. Pa vredi videti, zar ne?

    *Naslovna fotografija: Wikimedia Commons / Ђурђевак