Kablarski zvončac, najređi lepotan klisure Kablara
30.06.2023 - 17:55:29

Kablarski zvončac, najređi lepotan klisure Kablara

Ako postoji mesto koje bi prednjačilo u trci za najlepše u Srbiji, bila bi to, bez mnogo dvojbe, Ovčarsko-kablarska klisura. A ako postoji mesto koje bi prednjačilo u trci za „ovoga ima samo u Srbiji“, bila bi to, bez mnogo dvojbe, takođe Ovčarsko-kablarska klisura.

I bez da se uspnete do vrhova Kablara ili Ovčara, dve veličanstvene planine pomalo ne dozvoljavaju da tek tako sa njih skrenete pogled. A da se uspnete, recimo, na vrhove Kablara a zatim spustite pogled ka klisuri, sigurno će vam lako promaći nešto čega „ima samo u Srbiji“.

Osim ako ste biolog, pa vam je to vrlo poznato već desetak godina unazad.

A da ste biolog, možda bi vam bio poznat i osećaj kada otkrijete taj relikt koga ima i samo na mestu koje prednjači u trci za najlepše. Kada su 2012. godine uočili nešto nalik divljem ljubičastom cvetu, prirodnjacima je bilo jasno da su susreli potpuno nepoznatu biljku. Nije se nalazila među do tada popisanim, pa je, osim pažnje radoznalih očiju, morala dobiti i ime.

Na beogradskom Biloškom fakultetu je zavedena kao kablarski zvončac. Ali, osim što se do tada dobro krio u stenama, pokazalo se da pojedine njegove karakteristike nisu sasvim uobičajene.

Kada si posebniji i od posebnih

Pre svega, ova vrsta zvončaca do daljnjeg nije pronađena nigde osim u klisuri Kablara. To se ne odnosi samo na Srbiju već i na ostatak sveta, ali još veći kuriozitet je to što raste na gotovo zanemarljivoj površini – svega 2 kvadratna kilometra.

Prirodnjacima je stoga bilo jasno da kablarski zvončac spada u endeme: biljne i životinjske vrste koje obitavaju na izuetno malim prostorima. To im dodaje i epitet prirodnih fenomena, a iz naučnog ugla gledano, kablarski zvončac već jeste bio potpuno nova vrsta. Ipak, jedna od sličnosti koju deli sa drugim, manje ili više retkim vrstama, jeste da mu je najudobnije da raste i cveta među strmim stenama nedaleko od manastira Nikolje.

Da je bez mnogo dvojbe u trci sa (naj)ređim biljkama u Srbiji, govori i to što je pronađeno svega oko 2.000 primeraka ovog cveta. Međutim, u ovom slučaju to nije bila sasvim dobra vest.

Čim je dopao odajama prirodnjačkih laboratorija – i pre nego što su prirodnjaci svoje otkriće obznanili van naučnih krugova – kablarski zvončac je ušao i u trku sa kritično ugroženim biljnim vrstama. Razlog ipak nije bio isključivo njegova malobrojnost, već i činjenica da se u nauku često umeša neadekvatna zaštita prirodnih staništa.

Ruku na srce, prirodnjaci su se po tom pitanju potrudili da učine koliko mogu. Udružili su se u nekoliko gradova (Beograda, Kragujevca, Novog Sada i Niša) ne bi li najpre popisali primerke flore i faune koji u Ovčarsko-kablarskoj klisuri nisu bili dovoljno istraženi.

Naoružani tim podacima, mogli su da utvrde i do koje mere je valjalo proširiti granice zaštićenih područja. Ispitivalo se i koliko (i da li) su pojedini delovi klisure zagađeni teškim metalima, te kako sada razraditi strategiju zaštite.

Bilo je tu, doduše, i interesantnih otkrića: na primer, da je jedne godine, tragom toplijih krajeva, u podnožje Kablara doletelo jato labudova iz Sibira. Ako se, pak, zbroje biljne vrste specifične za ove predele, nabrojalo bi ih se više od 800.

Što se ove najređe tiče, kablarski zvončac je u prilično dobrom društvu. Endemske biljke inače jesu specifične za litice Ovčara i Kablara, što je njihove vrhove i vidikovce učinilo još živopisnijim. Tek nešto brojnija od kablarskog zvončaca je i vrsta hajdučke trave koje, osim u ovoj klisuri, ima još samo na Suvoj planini.

Ono što joj posebno godi jeste to što raste na sunčanim stranama Kablara. Tako retkoj joj se pridružilo i više od 20 vrsta divljih orhideja, takođe zaštićenih biljaka čiji se cvetovi bude s proleća. I to je još jedan od razloga zbog kojih Ovčarsko-kablarska klisura slovi za prirodnjački „muzej“ na otvorenom: njegovi retki eksponati, iako po lokaciji bezmalo na dohvat ruke, čine ove pejzaže još fascinantnijim.