Među srpskim običajima vezanim za jesen i završetak poljoprivrednih radova posebno mesto zauzima pečenje kukuruza na ognjištu nakon berbe. Posle dana provedenog u polju, porodica, rođaci i komšije okupljali su se oko vatre, pekli kukuruz i razgovarali o završenom poslu.
Za ljude koji su živeli od zemlje, berba kukuruza predstavljala je jedan od važnih trenutaka u godini. Pun koš značio je hranu za domaćinstvo i stoku tokom predstojećih zimskih meseci. Zato završetak berbe nije donosio samo olakšanje, već i razlog za okupljanje.
Berba kukuruza kao zajednički posao
Pre pojave savremene poljoprivredne mehanizacije, kukuruz se uglavnom brao ručno. U poslu je često učestvovala cela porodica, a kada je njiva bila velika, dolazili su rođaci i komšije.
Klipovi su sakupljani, prevoženi do domaćinstva i smeštani na mesto gde će ostati suvi. Nakon napornog dana dolazio je trenutak za odmor.
Tada bi se založila vatra, a nekoliko klipova kukuruza ostavljalo se za pečenje.
Pečenje kukuruza na ognjištu
Kukuruz se stavljao blizu žara i pažljivo okretao kako bi se ravnomerno ispekao. Miris pečenog kukuruza širio se prostorijom ili dvorištem, dok su se ljudi okupljali oko toplog ognjišta.
Nije bila važna samo hrana. Važan je bio trenutak koji su ljudi provodili zajedno.
Stariji su pričali o nekadašnjim berbama, vremenu i životu na selu. Mlađi su slušali priče ili pomagali oko pripreme kukuruza. Tako su se iskustva i porodična sećanja prenosila sa jedne generacije na drugu.
Simbol završetka berbe
U narodnom životu završetak velikog posla imao je poseban značaj. Pečeni kukuruz predstavljao je jednostavan način da se obeleži kraj berbe i uživa u plodu sopstvenog rada.
Domaćinstvo koje je imalo dobar rod moglo je mirnije da dočeka zimu. Kukuruz se koristio za pripremu hrane, mlevenje brašna i ishranu domaćih životinja.
Zato je trenutak pored ognjišta nosio i osećaj zahvalnosti zbog onoga što je zemlja dala tokom godine.
Ognjište kao mesto okupljanja
Ognjište je u tradicionalnoj srpskoj kući bilo mnogo više od mesta na kojem se pripremala hrana. Predstavljalo je središte doma, prostor oko kojeg se porodica okupljala tokom hladnih večeri.
Posle berbe, takva okupljanja bila su prilika za razgovor, odmor i druženje. U njima se najbolje vidi koliko su rad, porodica i zajedništvo bili povezani u tradicionalnom životu srpskog sela.
Običaj koji čuva uspomenu na nekadašnji život
Danas se kukuruz uglavnom bere mašinama, a stara ognjišta sve su ređa. Ipak, pečenje kukuruza i dalje budi uspomene na jesen, selo i porodična okupljanja.
Pečenje kukuruza na ognjištu nakon berbe zato ostaje lep deo srpske tradicije. Ovaj običaj podseća na vreme kada se završetak teškog rada obeležavao jednostavno: toplom vatrom, plodovima sa njive i ljudima okupljenim na jednom mestu.
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
