Otkako je postala nezaobilazna na itinererima turista i izletnika, Ovčarsko-kablarska klisura se može pohvaliti time da je stala u red najposećenijih lokacija u Srbiji. Poneki turisti i izletnici će prokrstariti vijugavom Zapadnom Moravom, drugi će otići u pohod na lokalne manastire, a treći, malo hrabriji (ili samo u boljoj kondiciji) probiće se do vrhova Kablara i Ovčara. Ali, koliko njih će nakon toga reći da su se prošetali najvećim muzejem na otvorenom, i to bez ulaznica koje bi inače platili u većini „standardnih“ muzeja?
Iako zvanično u imenu nema reč „muzej“ (a pritom ne bi bila ni prvi muzej na otvorenom), Ovčarsko-Kablarska klisura bi se zaista mogla tako nazvati. Ono što je čini drugačijom od uobičajenih muzeja, jeste činjenica da su svi njeni eksponati još uvek živi. A preživeli su mnogo, uključujući i ledeno doba koje ih je (donekle) zaobišlo. Zbog toga su zasluženo dobili zaštitu prve kategorije, a uz to i staratelja – Turističku organizaciju obližnjeg Čačka.
U društvu odabranih
To što će ih laičko oko videti tek kao još jedan cvet, stabljiku ili životinju, čini ovaj „muzej“ još skrivenijim. Ovo je, s druge strane, još jedna prednost pejzaža Ovčarsko-kablarske klisure, koji su ih valjano zaštitili strmim stenama i usekama. Kada su kroz njih najzad prošli biolozi, botaničari i poznavaoci životinjskog sveta, imali su i šta da vide: na desetine živih artefakata koji prkose pravilima preživljavanja, poput divljih orhideja i kablarskog zvončaca.
Potonji već slovi za jednu od najređih biljnih vrsta – i to ne samo u Srbiji, već i širom sveta. Na liticama Kablara (tačnije, u jednoj steni ukotvljenoj između dva kamena tunela) raste svega 2.000 primeraka ove biljčice sa ljubičastim cvetom. No, nije ni ovaj usamljenik sasvim sam. U neposrednoj okolini, a na površini od svega dva kvadratna kilometra, evidentirano je čak 26 vrsta divljih orhideja.
Dakako, to je samo delić flore i faune koja tvori ovaj zeleni muzej. Predeo izuzeznih odlika, kakvim je proglašena klisura na Zapadnoj Moravi, prostire se na oko 5.000 hektara. Ipak, biljne i životinjske vrste koje su ovde pronašle utočište, nekada su se mogle videti gotovo na svakom koraku.
Među njima su vodozemci, ptice, ribe i kičmenjaci čije vrste su danas strogo zaštićene. Njihov sadašnji staratelj – Turistička organizacija Čačka – ima, između ostalog, zadatak da redovno popisuje one kojima se broj povremeno smanjuje ili povećava. Pre svega, svakog januara valja napraviti zimski popis ptica u vodenim staništima, a zatim i „sezonske“ evidencije, kada nastupaju prolećne i jesenje seobe. Evidentiranje ne zaobilazi ni ostale životinjske vrste, ali teško da će ih turisti i izletnici videti baš sve.
Naime, iako je Ovčar banja nedavno dobila i Prirodnjački centar koji dobro čuva žive „eksponate“, to je i dalje tek maleni prozor u prastari muzej pod vedrim nebom. U njemu je izloženo „samo“ 76 vrsta kičmenjaka, kao i „samo“ 10 vrsta riba, kojih je od početka istraživanja zabeleženo ukupno 34. Ono što im je zajedničko jeste da je svima dodeljen određeni stepen zaštite – ali, to nije i jedino što ih čini retkim izuzecima.
Tajna njihovog preživljavanja se krije u tome što se Ovčarsko-kablarska klisura nalazi na zanimljivom geografskom položaju. Primarno se kreće od istoka ka zapadu, preseca je vijugava reka, a obe njene planine sežu nepun kilometar u vis: Ovčar sa najvišim vrhom na 985. metru i nešto niži, Kablar, sa najvišim vrhom od 889 metara. Zahvaljujući tome je klisura i tokom ledenog doba bila zaštićena od prodora ekstremnih hladnoća. Strme stene, od kojih su neke prilično nepristupačne, ostale su dovoljno „tople“ da bi na njima preživelo na desetine vrsta biljaka i životinja.
Naposletku, tome i poznavaoci živog sveta pripisuju njihovu moć preživljavanja. Gotovo svi – počev od divljih orhideja, pa do ribica i ptica – nadživeli su svoje savremenike, a koji nisu bili te sreće da se „sklone“ od ekstremno niskih temperatura. Otuda Ovčarsko-kablarska klisura, i to doslovno, slovi za retko utočište, a njen biljni i životinjski svet za relikvije kakve se, čak i pod vedrim nebom, sreću tek jednom u ponekad.
Foto:
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
PRIVATAN SMEŠTAJ VILA JOVANA
