• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Mesto na kome caruju romantika i nostalgija – Fantast, dvorac iz mašte Bogdana Dunđerskog
    03.06.2021

    Mesto na kome caruju romantika i nostalgija – Fantast, dvorac iz mašte Bogdana Dunđerskog

    Kada je 1932. godine istrčao na beogradski Hipodrom, ubedljivo je iza sebe ostavio rivale u svim trkama. Trogodišnji Fantast je tada pobrao sve tri titule, a bio je miljenik svog vlasnika Bogdana Dunđerskog. Kada je najdraži od njegovih konja uginuo, Dunđerski ga je sahranio na velikom imanju kraj raskošne palate 15-tak kilometara nadomak Bečeja. Dvorac koji je i danas jedan od najlepših u Vojvodini dobio je ime Fantast.

    Pored silnog bogatstva i ugleda, Dunđerskog su znali i po bezgraničnoj ljubavi prema konjima. Potekao je iz imućne porodice trgovaca, a kao gospodin školovan u Beču uspeo je za života da udvostruči porodično bogatstvo.

    Uz to su ga zapratila i razna govorkanja: po povratku u Vojvodinu, po čaršiji bi se čule priče da je ostao bez imetka. Bogdanu se to nimalo nije svidelo, te je rešio da brbljivcima zapuši usta.

    Najraskošniji vojvođanski dvor, u inat sumnjičavcima

    Imanje koje je početkom 20. veka bilo u posedu Dunđerskih brojalo je pozamašnih 65 hektara. Na njemu je, usred prostrane vojvođanske ravnice, Bogdan Dunđerski želeo da sagradi velelepni zamak iz bajke. Počeo je da ga podiže pre Prvog svetskog rata, ali se dvorac, zbog veličine i raskoši, morao graditi u nekoliko faza.

    Završen je najzad 1925. godine. Sada se i čaršija uverila da je njegov vlasnik i te kako imao imetka. Dvorac je izgledom podsećao na francuske palate, a na beloj fasadi ukrstili su se stilovi neoklasike, baroka i romantizma.

    Raznovrsna arhitektura činila je ovaj zamak još interesantnijim. Iza niskog zidića i kapija od kovanog gvožđa, činilo je kao da u njemu žive prinčevi i princeze. Bajkoviti enterijer udešen je u svim odajama dvorca: od kristalnih lustera do raskošnog stilskog nameštaja, kao stvorenog za život na visokoj nozi.

    Foto: Wikipedia - Bogdan Dunđerski

    Legende, velike ljubavi i porodične intrige – šta su sve sakrili bajkoviti vrtovi?

    Takav je, najzad, bio i graditelj dvorca. U inat čaršijskim pričama, rezidencija je svedočila o (i dalje) pozamašnom bankovnom računu Dunđerskog.

    Štaviše, cela porodica je zbog toga bila meta maštovitih suseda. Pričalo se da je do imetka došao još Bogdanov deda Avram, kada je u vreme Austrijsko-turskog rata prevezao preko Tise jednog putnika. Deda-Avram nije znao da to beše neki turski glavešina, a ovaj, pošto mu je Avram spasao život, nije žalio da mu pokloni poprilično novca.

    Drugi su pričali da je Avram Dunđerski isprva radio na tuđim njivama kako bi se prehranio. Jednom prilikom je iskopao ćup sa blagom, a kada mu je poodrastao sin (Bogdanov otac), uložio je blago u porodični posao. Od bogatstva je potom pazario i posed nadomak Bečeja.

    Kako god bilo, jedino Bogdan od četvorice sinova nije pošao trgovačkim stopama. Bio je narodni poslanik i ceo svoj vek brinuo o velikom imanju. S obzirom na veličinu poseda, na njemu je neposredno kraj dvorca sazidao i crkvicu. Kapela Svetog Đorđa građena je u neovizantijskom stilu, a Dunđerskom je pripomogao i veliki prijatelj, slikar Uroš Predić. Kada je oslikavao kapelu, Bogdan mu je izneo samo jednu želju: da Bogorodica ponese lik njegove velike ljubavi, Mare Dinjaski.

    Ovaj neobičan prohtev otkrivao je još porodičnih intriga. Naime, Mara nije bila Bogdanova supruga, već verenica kovača s kojim je često dolazila na imanje. Između Bogdana i Mare je buknula ljubav, ali ni kovač, nakon što je doznao za njihovu vezu, nije ostao kratkih rukava. Kada je Mara pošla da živi na dvoru Dunđerskog, Bogdan mu je poklonio 21 jutro zemlje i novac da uloži u kovačku radnju.

    Svoju dragu je, pak, bezgranično voleo. Pričalo se da je Mara imala poseban tretman – u bazen ispred dvorca u kom se kupala nije se sipala voda, već mleko. Kada je ostao bez nje nakon bolesti i smrti, to beše jedan od najtežih trenutaka u Bogdanovom životu.

    Foto: Wikiipedia / Society for Culture, Art and International Cooperation AdligatBogdan Dunđerski piše Urošu Prediću, razglednica, deo lagata u Adligatu

    Plemeniti domaćini i rado viđeni gosti Fantasta

    Druga Bogdanova ljubav, isto tako bezgranična, bili su konji. Njima je pripalo više od polovine poseda, pa je na ergeli kraj dvorca, s desne strane imanja, živelo oko 1.400 ovih plemenitih životinja. Među njima je bio i voljeni Fantast. Bogdanov zamak inače je bio poznat po porodičnom prezimenu, ali ga je graditelj odmah po završetku nazvao po najdražem ljubimcu.

    Tako su, pored uglednih stanara i njihovih fijakera, oko Fantasta paradirali i konji. Čuvena ergela Dunđerskih mogla je parirati onoj u Zobnatici, mada je nakon Drugog svetskog rata i Bogdanove smrti većina ovih lepotana prodata za bagatelu. Egrela je dobar glas ipak zadržala do danas. Ko god je posetio Fantast, mogao je, od 80-tak konja, videti neke od najlepših rasa. Osim toga, Fantast je ugošćavao i tada poznata i ugledna imena.

    Pored Uroša Predića, veoma drag gost je bio Laza Kostić. Stihovi pesme „Santa Maria della Salute“ ispisani su upravo u Fantastu, svedočeći o nesrećnoj ljubavi pesnika i Bogdanove mlade rođake Lenke. Iz priča koje su se ispredale o dvorcu i njegovom graditelju, saznavalo se ponešto i o njegovom životu – i to ne samo o bogatstvu, već i ljubavima, intrigama i ponekoj tužnoj sudbini.

    Nerazjašnjeni nestanci porodičnog blaga Dunđerskih

    Sve ove priče su ostale iza besprekorno uređenih vrtova i raskošnih soba i salona. Osim dvorca, ergele i kapele, Bogdan je na svom imanju udesio mali kastel i park sa jezerom. Tako je i živeo: raskošno, kao večiti boem zaljubljen u Maru Dinjaski i u ukusno, kvalitetno vino. Međutim, iznenadna smrt mlade Lenke pogodila je ne samo zaljubljenog Lazu Kostića, već i Bogdana. Isto je tako iskreno patio i kada bi uginuli njegovi najdraži konji.

    U testamentu koji je napisao 1940. godine, Bogdan je preostalo imanje zaveštao Matici srpskoj. Preminuo je tri godine kasnije, ali su dvorcu su nakon Drugog svetskog rata zapretili nemar i zaborav.

    Kada je Srbija 1945. godine oslobođena, netragom je nestalo i čitavo bogatstvo Dunđerskih. Jedino što je ostalo netaknuto bili su zidovi i vrata dvorca.

    Da nije bilo intervencije Uroša Predića, u kapelu posvećenu Svetom Đorđu uselila bi se električna centrala. Spasao ju je upravo Bogdanov odani prijatelj, uputivši tim povodom pismo Moši Pijadi. Crkvica je potom zaključana, da bi do danas sačuvala ne samo Predićeva vredna umetnička dela, već i sećanje na neraskidivo prijateljstvo.

    Foto: Depositphotos / Nedomacki

    Atrakcija koja prkosi zaboravu

    Fantast je najzad dočekao preuređenje 1983. godine. Kada se za njega pobrinuo Poljoprivredno industrijski kombinat (PIK) Bečej, od odaja u kojima je živela ugledna porodica nastao je luksuzan hotel. U dvorskim kulama su uređene sobe za goste, a u dvoru se danas nalazi i salon Bogdana Dunđerskog.

    Od tada je Fantast ostao jedan od najpoznatijih i najposećenijih vojvođanskih dvoraca. Sa razlogom ga zovu dvorcem iz mašte, jer posetioce vraća u neka prohujala vremena. Zbog lepote i neobične arhitekture, Fantast odiše pravom, starinskom romantikom, te se našao i na listi želja budućih mladenaca.

    Dok su nebrojeni zaljubljeni parovi upravo ovde izgovorili sudbonosno „da“, raskošno zdanje je pre nekoliko meseci zatvoreno za posete. Tako će ostati do daljnjeg, a plan je, za početak, da brigu o dvorcu ponovo preuzme Matica srpska. Putnici namernici i dalje mogu posetiti ergelu kraj zamka, dok se oni skeptičniji nadaju da Fantast neće doživeti sudbinu poput drugih napuštenih dvoraca u Vojvodini.


    *Naslovna fotografija: Depositphotos / Nedomacki