• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Kako je jedna Srpkinja spasila holivudski studio: „Ljudi mačke“ i doba kultnih američkih horora
    06.06.2021

    Kako je jedna Srpkinja spasila holivudski studio: „Ljudi mačke“ i doba kultnih američkih horora

    Kada je misteriozni „crni čovek“ odlučio da sred ugarske monarhije stvori autonomnu srpsku državu, nije ni zamišljao da će jednog dana postati delimična inspiracija za jednu fiktivnu holivudsku priču.

    Istina, ni producenti, reditelji i pisci nisu mogli pretpostaviti u kom pravcu će takva fikcija poći. Tako je i car Jovan Nenad postao slučajno nadahnuće, mada su filmadžije uglavnom zaobišle istorijske činjenice. Sem toga, ’40-te godine prošlog veka bile su zlatno doba Holivuda. Priče sa pokretnih traka osvajale su publiku; još ako se u njima nađu kadrovi od kojih niz kičmu prolaze žmarci, prikovanost zabezeknutih očiju uz platno je zagarantovana.

    Tako je i aluzija na istoriju srednjeg veka u Srbiji ostala zavijena u triler. Saga o njujorčanki srpskog porekla naslovljena je „Ljudi mačke“ (Cat People), a od decembra 1942. godine bioskopske blagajne su od nje inkasirale na stotine hiljada dolara.

    Crni panteri u pohodu na Holivud

    Za kritičare kinematografije, „Ljudi mačke“ i danas pripadaju jednom od kultnih crno-belih ostvarenja. Najpre je osvojio Menhetn i Njujork, a njegova popularnost potom je srušila granice severnoameričkog kontinenta. Za projekat kome je bio namenjen relativno skroman produkcijski budžet, ispostavilo se da je zarada premašila sva očekivanja.

    Film je imao i pomalo netipičan detalj: junakinja nije bila klasična holivudska heroina, samim tim što je poreklom bila iz jedne balkanske zemlje.

    Irena Dubrovna (igra je francuska glumica Simona Simon) je devojka koju su u Veliku jabuku doveli snovi o karijeri u modnoj industriji. Odrasla je negde u Srbiji, bez oca kog je snašla misteriozna smrt.

    Dok su se vršnjaci podsmevali njenoj majci nazivajući je „ženom-mačkom“, i sama Irena je gajila neobičnu fascinaciju prema ovim krznenim četvoronošcima. Zbog zadirkivanja je ostala rezervisana i povučena, izbegavajući da se zbliži sa drugima. Gledaoci uskoro saznaju i da je za to imala prilično dobrih razloga: malo po malo, tokom filma se otkriva i Irenina neobična priroda.

    Ideju za neobičan zaplet delom je inspirisala i rastuća popularnost horor filmova. Pre nego što su producenti osmislili priču o tajnovitoj Srpkinji, sedišta u američkim bioskopima je već napunila projekcija filmova „Čovek vuk“ (1941) i „Ludo čudovište“ (1942). Kako bi snimio horor film za jedan od pet najvećih holivudskih studija, producent i scenarista Val Luton pozvao je reditelja Žaka Turnera i pisca DeVita Bodina.

    Čelnici američkog studija su ovoga puta imali nešto drugačije na umu. Standardna čudovišta poput vukodlaka i vampira već su preplavila scenarije i velika platna, ali se malo ko od filmadžija dosetio – mačaka. Lutonu je do tada već predočeno i da studio, umesto jeftinog horora B-produkcije, očekuje smislen i „inteligentan“ film.

    Srednjevekovne srpske legende usred Velike jabuke

    Sve što su Luton i Bodin dobili bio je naslov: „Cat People“. Producentu to isprva nije bilo po volji jer nije imao ideju šta mu je sa takvim naslovom činiti. Bodin se, pak, dao u izučavanje literature u kojoj su protagonisti bile razne vrste mačaka.

    Pre nego što su se usaglasili oko zapleta, Luton je najpre odbacio Bodinovu ideju da radnju smesti u srednjevekovni francuski gradić gde žive ljudi-mačke koji obožavaju đavola. Producent je imao i valjani argument – da bi se zaista uplašila, publika se na neki način mora poistovetiti sa likovima.

    Radnja je stoga smeštena u savremeni Njujork, prateći priču o ljubavnom trouglu između inženjera, misteriozne devojke stranog porekla i jedne kancelarijske asistentkinje.

    Foto: Wikipedia 

    Kako je crni Jovan debitovao na bioskopskom platnu

    Dok je šetao njujorškim Central Parkom, inženjera Olivera Rida privukla je mlada Irena koja je crtala crnog pantera. Pre nego što se iz neobaveznog ćaskanja izrodila ljubavna veza, Oliver shvata da je Irena mnogo intrigantnija devojka nego što se na prvi pogled čini.

    Još više ga je zaintrigirala skulptura koju je primetio u Ireninom stanu. Srednjevekovni ratnik na konju držao je u ruci mač, a na njemu je bila nabodena velika, crna mačka.

    Oliver od Irene saznaje i da je to figura „kralja Jovana od Srbije“ – istog zagonetnog „crnog čoveka“ koji se 5 vekova ranije samokrunisao za vladara Srpskog carstva. Dalje se otkriva i da, od svih životinja, naročiti animozitet prema Ireni gaje upravo mačke.

    Nije sasvim poznato kako su producenti odlučili da u zaplet ubace srednjevekovnog srpskog cara. Mlada dizajnerka potom otkriva i da su njene hrišćanske pretke zarobili islamski robovi-ratnici, takozvani Mameluci. Smerne vernike su preobratili u poštovaoce Đavola, sve dok Jovan Nenad Crni najpre nije proterao islamske uzurpatore i naredio da se pobiju svi „preobraćeni“ seljani. Smrt su tada izbegli samo oni koji su uspeli da se sakriju u planine.

    Što se zvanične istorije tiče, Irenina priča poprilično odudara od činjenica. Sve u svemu, i mačke su imale razloga da postanu uznemirene u Ireninom prisustvu. Naime, mlada dizajnerka je verovala da su se njeni preci pretvarali u velike mačke ukoliko bi prema partnerima osetili romantične iskre.

    Ko je zapravo bila misteriozna devojka iz Srbije?

    Kako bi što vernije dočarao Ireninu mačju prirodu, producent Luton je tražio glumicu specifičnog lika. To bi, po njemu, bila „devojka okruglog lica nalik mačjem, slatka, umiljata i naizgled nimalo opasna“. Izbor je pao na Simonu Simon, glumicu francusko-italijanskog porekla, koja je već osvojila publiku u filmu „Đavo i Danijel Vebster“ (1941). No, iza slatkog i umiljatog lika krila se devojka proganjana opskurnom prošlošću.

    Aluzije na njeno poreklo provlačile su se i kasnije tokom filma. Zaljubljeni Oliver Rid, zanemarivši uznemirujuće znakove, uzeo je Irenu za ženu. Venčali su se u Beogradu, gde se Ireni u jednom restoranu obraća još misterioznija žena koja je na srpskom jeziku oslovljava kao „moja sestra“.

    Situacija se komplikuje i kada Irena sazna za ljubavnu aferu između Olivera i njegove asistentkinje Alis. Dok ju je suprug pre toga ubedio da krene na terapiju i oslobodi se strahova iz prošlosti, nesrećni Oliver se poverava radnici u kancelariji. Izneverenoj Ireni se car Jovan Nenad potom ukazuje i u snu, dok Oliver i Alis nakon toga postaju mete velike, opasne mačke.

    Foto: Wikipedia 

    Od skromnog budžeta do kultnog horor ostvarenja

    Gledaoce u bioskopskim salama su do sada već uveliko podilazili žmarci. Zver koja je nasrnula na izdajnički ljubavni par neodoljivo je podsećala na pantera sa Ireninog crteža. Sve njene slutnje su najzad počele da se obistinjuju.

    Međutim, njena prva žrtva postaje terapeut koji je pokušao da joj pomogne. Umorna od skrivanja svoje mačje prirode, Irena se pretvara u pantera i ubija ga u naletu strasti. Iako propisno preplašeni, Oliver i njegova ljubavnica ostaju pošteđeni Ireninog besa. U raspletu ovog trilera, upravo će ona postati poslednja žrtva.

    Irenu naposletku ubija velika, crna mačka iz Zoo vrta u Central Parku. Do kraja nije razjašnjeno u kakvoj je vezi ova životinja bila sa stvarnom ličnošću čija statua je stajala u Ireninoj sobi, ali je tvorce ovog trilera dočekao ogroman uspeh.

    Naime, studio koji je producentu Lutonu uručio intrigantni naslov početkom ’40-tih je bio pred bankrotom. U film je uloženo svega 140.000 dolara, a zaradio je mnogostruko više – čak 4 miliona dolara samo prve dve godine nakon premijere. 1944. godine je snimljen i nastavak pod nazivom „Kletva ljudi mačaka“, koji ipak nije ponovio uspeh svog prethodnika. Za to vreme, originalno ostvarenje je ostalo visoko na listi popularnih američkih horora, uvrstivši se među kultna holivudska ostvarenja.

    *Naslovna iMDb / Screenshot