Sveti Alimpije Stolpnik - Alempijevdan

Mnogim porodicama u Srbiji je na ovaj dan krsna slava.

Alimpije je rođen 522. godine, i još kao mali je predat na službu Bogu.
Služio je kao đakon andrijanapoljskog episkopa Teodora i uz njega naučio Sveto pismo.
Sveti Alimpije je uvek pokušavao da pronađe načine da bude sam, oduvek je želeo da provede život u molitvi u samoći.
U jednom trenutku svog života on pronalazi način za osamljivanje od ljudi i povlači se na grčko groblje pored grada Paflagonije.
To groblje mu je bilo sigurno mesto iz razloga što su ljudi verovali da se tamo priviđaju demoni i zbog toga nisu se usuđivali tu da dolaze.
Alimpije na tom mestu pronalazi svoj mir i nastanivši se na jedan stub(stolpu) nastavak svog života provodi u molitvi i samoći.
Predanje kaže da je Sveti Alimpije na groblju proveo oko 53 godine, zbog čega je nazvan Stolpnikom.
Ljudi nisu bili blagonakloni prema njegovom načinu života i podsmevali su se Alimpiju pokušavajuću da ga dovedu u razna iskušenja.
Kako je vreme prolazilo, a Alimpije odolevao iskušenjima, hladnoći i vrućini ne pomerajući se od svog stuba, ljudi počinju da ga poštuju i da mu dolaze radi utehe, pouke i isceljenja.
Oko stuba gde je Sveti Alimpije proveo veći deo svog života podignuta su dva manastira, jedan muški i jedan ženski.

Alimpije je živeo 120 godina i upokojio se 640. godine u vreme cara Iraklija.
Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori.
Pripovedanje kaže da je Sveti Alimpije svojim strogim postom i strpljenjem prevazišao sve pustinjake.
Po predanju kažu da je pregazio kugu i nikada se više nije pojavila.

Alimpije se smatra zaštitnikom stoke i na njegov dan se posti, na trpezi se ne sme naći meso (teletina, junetina, kravlje meso).