• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Pravopis: nedoumice oko promene reči

    Promene reči u srpskom jeziku mogu biti glavobolja za bilo koga - od stranog govornika koji tek uči naš jezik pa do naših književnika koji profesionalno barataju njime čitavog života. Pravila su tu da bi se kršila, a broj izuzetaka i odstupanja u procesima promena reči u našem jeziku to definitivno i pokazuju.

    Predgovor ili pretgovor?
    Ispravno je “predgovor”

    Odnekud ili otnekud?
    Ispravno je “odnekud”

    Podmititi ili potmititi?
    Ispravno je “podmititi”

    Prethodni ili predhodni?
    Ispravno je “prethodni”

    Meci ili metci?
    Ispravno je “meci”

    Potpora ili podpora?
    Ispravno je “potpora”.

    Potmulo ili podmulo?
    Ispravno je “potmulo”

    Odšrafiti ili otšrafiti?
    Ispravno je “odšrafiti”

    Četki ili četci?
    Ispravno je četki za dativ jednine. Za genitiv množine, ispravno je reći četaka, četka ili četki.

    Hici ili hitci?
    Ispravno je “hici”

    Potpredsednik, podpretsednik ili potpretsednik?
    Ispravno je potpredsednik.

    Priliki ili prilici?
    Ispravno je “prilici”

    Doktorki ili doktorci?
    U ovom obliku ispravno je “doktorki”.

    Neumesan ili neumestan?
    Muški rod jednine je jedini slučaj gde se ne gubi “t” iz “stn” suglasničke grupe za ovu reč. U ostalim oblicima ispravno je “neumesna”, “neumesno”, “neumesni” itd.

    Absolutista ili apsolutista?
    Ispravno je “apsolutista” od “apsolutno”. Tačno je da u svom latinskom obliku ova reč glasi “absolutum” pa je zato mnogi izgovaraju i prenose u “absolutan/absolutno”, ali u srpskom jeziku vrši se jednačenje po zvučnosti i to “b” prelazi u “p”.

    Absorbuje ili apsorbuje?
    Ispravno je “apsorbuje”

    Majki ili majci?
    Ispravno je “majci”, slično kao i “bajci”

    Daskica ili daščica?
    U ovom zanimljivom primeru vrše se dve glasovne promene u jednoj reči. Prvo “daskica” postaje “dasčica” zbog palatalizacije, a potom “dasčica” prelazi u “daščica” zbog jednačenja po mestu tvorbe.

    Iskorišćavanje ili iskorištavanje?
    Iako se “korištenje” i “korišćenje” oba prihvataju, preporučuje se upotreba oblika “iskorišćavanje”.

    Snajkin ili snajčin?
    Ako uporedimo sa primerom “majkin-majčin”, oba ova oblika su prihvatljiva.

    Odbranbeni ili odbrambeni?
    Ispravno je “odbrambeni”

    Kaljenje ili kalenje?
    Ispravno je “kaljenje”

    Plomba ili plombi?
    Ispravno je “plombi”

    Želudaca ili želuca?
    Ispravno je “želudaca”

    Apstrakt ili abstrakt?
    Uprkos činjenici da u svom originalnom obliku “abstract” ova reč sadrži “b”, u srpskom jeziku vrši se jednačenje po zvučnosti i ispravno je “apstrakt”

    Počeci ili početci?
    Ispravno je “počeci”

    Bakcili ili bacili?
    Ispravno je “bacili”, i to ne zbog bilo kakvog gubljenja samoglasnika već zato što “k” nije nikada ni postojalo u ovoj reči koja potiče od latinske reči “bacillus”

    Beskrajan ili bezkrajan?
    Ispravno je “beskrajan”

    Bespravan ili bezpravan?
    Ispravno je “bespravan”

    Bezobrazan ili besobrasan?
    Ispravno je “bezobrazan” - ovde se “z” ne nalazi ispred bezvučnog samoglasnika pa ne dolazi do promene.

    Besprekoran ili bezprekoran?
    Ispravno je “besprekoran”

    Bivočić ili bivolčić?
    Ispravno je “bivolčić”

    Vašington ili Vašinkton?
    Obično bismo i u stranoj reči izvršili jednačenje po zvučnosti ako je adaptiramo na naš. Međutim, postoji izvestan broj izuzetaka i “Vašington” je jedan od njih - ne vrši se promena u ovom slučaju i ostaje “g”.

    Stambena zadruga” ili “stanbena zadruga”?
    Ispravno je “stambena zadruga”

    Nesrećan ili nesretan?
    Kako se kod nas priznaju i “srećan” i “sretan” kao ispravni, i njihove negacije prate isto pravilno, tj. oba oblika su prihvatljiva.

    Sretstava ili sredstava?
    Kao izuzetak od pravila jednačenja po zvučnosti, ispravno je “sredstava”.

    Peci se ili peči se?
    Ispravno je “peci se”

    Izvršenje ili izvršćenje?
    Ispravno je izvršenje.

    Podstanar ili potstanar?
    Ispravno je “podstanar” zbog suglasničke grupe.

    Odeljak ili odelak?
    Ispravno je “odeljak”

    Mišljenje ili mišlenje?
    Ispravno je “mišljenje”

    Otpor ili odpor?
    Ispravno je “otpor”

    Otprilike ili odprilike?
    Ispravno je otprilike.

    Nemerljivo ili nemerivo?
    Ispravno je nemerljivo.

    Izvestan ili izvesan?
    Ispravno je izvestan.

    Žnjem ili ženjem?
    Ispravno je “žnjem”

    Zamenjiv ili zamenjljiv?
    Oba su prihvatljiva - isto i u negaciji “nezamenjiv” i “nezamenljiv”

    Maskenbal ili maskembal?
    Obično bismo u ovakvom slučaju u stranoj reči adaptiranoj na naš jezik izvršili jednačenje po mestu tvorbe, pa bi “n” odista prešlo u “m”. Međutim, u ovom slučaju dotično “n” našlo se na spoju dveju reči od koje je sastavljena rezultirajuća reč i zbog toga ostaje nepromenjeno, tj. ispravno je “maskenbal”.

    Čitalac ili čitaoc?
    Kao i sve reči koje se zavšravaju na “-lac”, u nominativu jednine i genitivu množine menjamo ih sa “-lac”, a u ostalim padežnim oblicima sa “-oc”.

    Izvestan ili izvesan?
    Ispravno je “izvestan”

    Stolnjak, stoljnjak ili stonjak?
    Ispravno je “stolnjak”

    Podgrejati ili potgrejati?
    Ispravno je “podgrejati”?

    Poljubaca ili poljupaca?
    Iako je ispravno reći “poljupci” a ne “poljubci”, u ovom slučaju ispravno je “poljubaca” jer nema jednačenja po zvučnosti.

    Odkuda ili otkuda?
    Ispravno je otkuda.

    Mečki ili mečci?
    Ispravno je “mečki”

    Marketingški ili marketinški?
    Ispravno je “marketinški”

    Majci ili majki? (genitiv množine)
    Ispravno je “majki”

    Mnogoljutstvo ili mnogoljudstvo?
    Ispravno je “mnogoljudstvo”

    U Euroligi ili u Eurolizi
    Ispravno je “Euroligi”

    Senkin ili senčin (ili Senčin za lično ime)
    Ispravno je “senkin”

    Senki ili senci?
    Ispravna su oba u različitim padežima - senci u dativu jednine a senki u genitivu množine.

    Obrazaca ili obrasca?
    U genitivu množine ispravno je “obrazaca” dok je u genitivu jednine ispravno “obrasca”

    Obesno ili obestno?
    Ispravno je “obesno”, ali u muškom rodu jednine ispravno je “obestan”

    Pariski ili pariški?
    Ispravno je “pariski”

    Rasklopiti ili razklopiti?
    Ispravno je “rasklopiti”

    Svakodnevnica ili svakodnevica?
    Oba su u upotrebi

    Taljigi ili taljizi?
    Pošto je reč “taljige” uvek u množini, zapravo je ispravno “taljigama”

    Bešnji ili besniji?
    Ispravno je “bešnji”

    Eurovizijski ili euroviziski?
    Ispravno je “eurovizijski”.

    Maski ili masci?
    U dativu jednine prihvataju se oba.

    Čovečiji ili čovečji?
    Uprkos širokoj upotrebi oblika “čovečiji”, ipak je kao i u primeru “dečiji-dečji” ispravnije pisati “čovečji”. Ipak, zbog rasprostranjene upotrebe prihvataju se oba.

    Dijagnostikovan ili dijagnostifikovan?
    Ispravno je “dijagnostikovan”

    Lezbejki ili lezbejci?
    Ispravno je “lezbejki”

    Nokaut ili nogaut?
    Iako biste možda tako mislili, ova reč ne sadrži našu reč “noga” u bilo kakvom obliku već smo je preuzeli iz engleskog jezika. Shodno izgovoru u svom izvornom jeziku, ispravno je napisati “nokaut”.

    Cvileti ili cviliti?
    Ispravno je “cvileti”

    Bežična ili bezžična?
    Ovo je još jedan primer u kome dolazi do dve glasovne promene. Prvo “ž” u “bezžična” prelazi u “ž” zbog jednačenja po mestu izgovora, a potom dolazi do gubljenja udvojenog suglasnika.

    Špicem ili špicom?
    Ispravno je “špicem” kao i kod većine imenica muškog roda koje se završavaju na “c”i u instrumentalu dobijaju završetak “-em”

    Rukovodstvo ili rukovotstvo?
    Ispravno je “rukovodstvo”

    Podršci ili podrški?
    Ispravno je “podršci”

    Velinkton ili Velington (prezime)
    Ispravno je “Velington”

    Mislilac ili mislioc?
    Ispravno je “mislilac”

    Pratilac ili pratioc?
    Ispravno je “pratilac”

    Primedba ili primetba?
    Ispravno je “primedba”

    Šopska ili šobska?
    Ispravno je “šopska”.

    Zeki ili zeci?
    Ispravno je “zeki”

    Deki ili deci?
    Ispravno je “deki”

    Seki ili seci?
    Ispravno je “seki”

    Stranki ili stranci?
    Ispravno je “stranci” u dativu jednine, dok je u genitivu množine ispravno “stranaka”

    Žmurki ili žmurci?
    Ispravno je “žmurki”

    Zazvučao ili zazvučio?
    Ispravno je “zazvučao”

    Efekt ili efekat?
    Oba se koriste ali genitiv množine je uvek “efekata”

    Stolarem ili stolarom?
    Ispravno je “stolarem”

    Briđi ili britkiji?
    Ispravno je “britkiji”

    Marlin Mansona ili Marlina Mansona
    Ispravno je “Marlina Mansona” - u stranim imenima i prezimenima menjaju se oba dela imena osim pomoćnih reči.

    Češkoj ili Češki?
    Ispravno je “Češkoj”

    Prisniji ili prišnji?
    Ispravno je “prisniji”

    Molilac ili molioc?
    Ispravno je “molilac”

    Priliki ili prilici?
    Oba se koriste ali se preporučuje “prilici”

    Trojici ili trojki?
    Koriste se oba u različitim slučajevima. “Trojici” se koristi za tri osobe muškog roda dok se “trojki” koristi za broj i nešto ređe za troje osoba mešanih ili nedefinisanih rodova.

    Pospem ili pospim?
    Ispravno je “pospem”

    Zaselak ili zaseok?
    Ispravno je “zaselak”

    Tuđi ili tuđiji?
    Za komparativ ispravno je “tuđiji”

    Šabca ili Šapca?
    Ispravno je “Šapca”

    Vole ili volu?
    Ispravno je “vole”

    Stojin ili Stoin?
    Ispravno je “Stojin”

    Noćki ili noćci?
    Ispravno je “noćki”

    Milicin ili Miličin?
    Koriste se oba.

    Popij ili popi?
    Ispravno je “popij”

    Besposlen ili bespošljen?
    Ispravno je “besposlen”

    Zavaruje ili zavaraje?
    Ispravno je “zavaruje”

    Pobrinuo ili pobrino?
    Ispravno je “pobrinuo”

    Za Mileta Popovića ili za Mileta Popović?
    Ispravno je “Mileta Popovića”, međutim za imena ženskog roda ispravno je “za Milu Popović”

    Sanki ili sanci?
    Oba se koriste.

    Toreadoru ili toreadore?
    Oba se koriste, ali se preporučuje “toreadore”

    Maketa ili maketi?
    U genitivu mno
    žine ispravno je “maketa”, a u dativu jednine “maketi”

    “Hej Andrej” ili “hej Andreju”?
    Ispravno je “Andrej”

    Pataka ili patki?
    Ispravno je “pataka” u genitivu množine, a “patki” u dativu jednine.

    Snio ili sneo?
    Oba su u upotrebi.

    Strankin ili strančin?
    Ispravno je strankin.

    Baštansko ili baštensko?
    Ispravno je “baštensko”

    Baštovanstvo ili baštavanstvo?
    Ispravno je “baštovanstvo”

    Trabunjanje ili trabunanje?
    Ispravno je “trabunanje”

    Bekstvo ili begstvo?
    Ispravno je “bekstvo”

    Žumanca ili žumanceta?
    Oba su u upotrebi i prihvataju se.

    Benziski, benzijski ili benzinski?
    Ispravno je “benzinski”

    Artifakta ili artifakata?
    Oba se koriste.

    Apoteci ili apoteki?
    Ispravno je “apoteci”

    Trolejbusem ili trolejbusom?
    Ispravno je “trolejbusom”

    Besciljno ili bezciljno?
    Ispravno je besciljno.

    Bezprekorno ili besprekorno?
    Ispravno je “besprekorno”

    Bespravno ili bezpravno?
    Ispravno je bespravno.

    Tesniji ili tešnji?
    Ispravno je tešnji.

    Sigurnosan ili sigurnostan?
    Ispravno je “sigurnosan”

    Bezcarinski ili bescarinski?
    Ispravno je “bescarinski”

    Bezdušan ili besdušan?
    Ispravno je “bezdušan”

    Beztraga ili bestraga?
    Ispravno je “bestraga”

    Bibliotečki ili bibliotekarski?
    Oba se koriste u različitim slučajevima. “Bibliotečki” koristimo povezano sa predmetima i pojmovima vezanim za ustanovu kao na primer “bibliotečka klupa”, “bibliotečka polica”. Sa druge strane, “bibliotekarski” se koristi povezano sa dotičnom profesijom - “bibliotekarski smer”, “bibliotekarsko zvanje” itd.

    Bokatstvo ili bogatstvo?
    Ispravno je “bogatstvo”

    Smejanje ili smijanje?
    Ispravna su oba u svojim naglascima.

    Radostan ili radosan?
    Koriste se oba.

    Bonbon ili bombon?
    Ispravno je “bonbon”

    Činilac ili činioc?
    Ispravno je “činilac”

    Smrći ili smrknuti?
    Oba se koriste i priznaju.

    Smerniji ili smernji?
    Ispravno je “smerniji”

    Crko ili crkao?
    Ispravno je “crkao”

    Strepim ili strepem?
    Ispravno je “strepim”

    Ćerki ili ćerci?
    Oba se priznaju.

    Videću ili ću videti?
    Oba se koriste.

    Ćevapčinica ili ćevabdžinica?
    Zbog jednačenja po zvučenju ispravno je sa “b” ćevabdžinica

    Da li, da l' ili dal'

    Najbolje je “da l'”.

    Primalac ili primaoc?
    Ispravno je “primalac”

    Austrougri ili Austrougari, tj. Austro-ugri ili Austro-ugari?
    Ispravno je “Austrougri”

    Aprecijacija ili apresiacija?
    Ispravno je aprecijacija - mada kao i uvek preporučuje se upotreba naše reči “cenjenje”, “divljenje” ili sličnog prigodnog sinonima.

    “Knezu” ili “kneže” u vokativu?
    Ispravno je “kneže”

    “Lave” ili “lavu” u vokativu?
    Ispravno je “lave”

    “Sara” ili “Saro” u vokativu?
    Ispravno je “Saro”

    Hica ili hitca?
    Ispravno je “hica”

    Idem kod doktora” ili “idem doktoru”?
    Oba se priznaju.

    Radeta ili Rada? (od Rade)
    Ispravno je “Radeta”

    Đubrom ili đubretom?
    Ispravno je “đubretom”

    Video ili vido?
    Ispravno je “video”

    Saplila ili saplela?
    Ispravno je “saplela”

    Sleplji, sleplji ili više slep?
    Zapravo ni jedan od ovih je ispravan zato što je pridev “slep” apsolutan - tj. neko može biti slep ili ne, kao što neko može biti živ ili ne. Ako želimo da poredimo nivoe slabovidosti, onda je bolje reći “ima slabiji vid”.

    Izčekivati, isčekivati ili iščekivati?
    Ispravno je “iščekivati”

    Izkopati ili iskopati?
    Ispravno je “iskopati”