LOGOPEDSKA UČIONICA PRVA REČ

1. Kako ste i u kom trenutku došli na ideju da pokrenete svoj biznis?
Svoje prve godine iskustva sam sticala u Beogradu u IEFPG. Nakon dolaska u rodno mesto radila sam kao saradnik u privatnom domu zdravlja. Videvši da su potrebe za logopedima sve veće a da u Braničevskom okrugu nema privatnih logopedskih centara, odlučila sam da otvorim svoj privatni centar. Tada se nije znalo ni kojoj šifri delatnosti može sve da se otvori. Sama sam uz pomoć kolega i prijatelja iz Beograda, saznala kako i u APRu i Poreskoj može da se registruje. Jedna velika novina i izazov je bio ispred mene. Znala sam da imam ljubav prema poslu i 6- 7 godina iskustva, nešto edukativnog materijala z rad, a sve ostalo u hodu se rešavalo. Imala sam volju da se trudim I želju da stvorim centar u kome će multidisciplinaran tim biti. To se i sa godinama i trudom ostvarilo. Prva reč je otvorena u septembru 2015 godine. Period u kome znanjem i rezultatima morate sebi da budete reklama, period kovid godina je iza nas. Sve te godine su bile pune izazova, ali osnaže i nauče nečemu novom. Uz ljubav prema poslu i stalno edukovanje, dolazi i napredak.

2. Da li ste oduvek želeli da se bavite trenutnom delatnošću?
U školu sam krenula sa nepunih 7 godina. U to vreme je na nacionalnoj televiziji bio obrazovni program svakog pre podneva. Gledala sam emisiju o Centru za stalni smeštaj osoba sa smetnjama u Stamnici. Toliko je ostavio taj prilog snažan utisak na mene. Pomislila sam da njima treba pomoći i da kada porastem, želim biti defektolog. Rekla sam to svojoj učiteljici. Odvela me je u specijalno odeljenje i pitala da li sa takvom decom želim da radim. Da! Želja je ostala do samog upisa Defektološkog fakulteta (Danas FASPER u Beogradu). Kao srednjoškolac sam i imala nekoliko humanitarnih akcija koje sam organizovala. Između ostalog i u Centru u Stamnici koji sam kao mala videla. Ljubav prema profesiji je ostala i do danas. Sa puno ljubavi, strasti I želje da najbolje “izvučem” iz dece i danas pristupam poslu.

3. Čime se ponosite u Vašem poslovanju?
Ponosna sam što sam je Prva reč prvi logopedski centar u Braničevskom okrugu. Ponosna sam na decu koja su bila i na onu koja danas dolaze. Preponosna što sam sa godinama rada stvorila divan tim ljudi sa kojima radim jer su humani, vredni i stručni u svom poslu.

4. Koja je tajna Vašeg uspeha?
Ključ uspeha u svakom poslu je prvenstveno da se bavite poslom koji volite. Važno je da se stalno usavršavate i budete u savremenim tokovima u svojoj profesiji. Najvažnija je i podrška porodice jer u privatnom poslu, kada ste preduzetnik. mnogo duže se radi nego koliko je realno radno vreme firme.

5. Koliko je Vaša okolina imala razumevanja i ko Vam je najveća podrška?
Bez podrške i razumevanja porodice, ne bih mogla da radim dovoljno produktivno i vredno svoj posao. Prvenstveno, oni prepoznaju moju ljubav prema poslu i moje odsustvo većinu aktivnog dela dana. Bez pomoći supruga, roditelja oko moje dece, ne bih mogla da radim dvokratno. Zato je važno i da ono vreme koje ste sa porodicom bude aktivno i kvalitetno. Posebno sa decom.

6. Koja rečenica je Vaša vodilja?
Rečenica koja je i u lokalnim novinama bila pre 20 i nešto godina kada sam pravila jednu veliku humanitarnu akciju, citirali su me i dan danas se vodim time: Nije teško biti human.

7. Čega ste morali da se odreknete?
Ono što je najteže kada ste žena preduzetnica, a želite i u privatnom životu da se ostvarite kao majka. Prvi problem na koji sam naišla je ne tako povoljni uslovi i mogućnosti da se otvori bolovanje, a da ste preduzetnica. Kao i same isplate porodiljskog. Iskreno se nadam da će vremenom u Srbiji biti bolje regulisano. Takođe, teško pada činjenica da posle porodiljskog su samo dva, tri sata sa porodicom i nedelja kao jedini neradni dan. Još uvek je teško u Srbiji uskladiti patrijahalno funkcionisanje porodice I žene da se ostvari i kao profesionalac. Ali je to i veliki i lep izazov.

8. Šta je to što Vas je vuklo napred i kako ste se motivisali i kada dođu loša vremena?
Uz podršku porodice i ogromnu ljubav prema profesiji, prve godine privatnog preduzetništva koje su svima teške, kao i period kovida, sve se na kraju ipak složi lepo. Samo pozitivan stav i trud vode nas dalje.

9. Zbog čega je bolje da žena bude preduzetnica nego da bude zaposlena u nekoj firmi?
Biti žena preduzetnica u Srbiji nije jednostavno. Teško je uskladiti da budemo profesionalnci a i da ispunimo sve patrijahalne norme koje postoje kod nas. Ali je to i veliki izazov koji donosi još veću sreću kada vidite da može da se ispuni sve uz ljubav i podršku. Znate da sve što se trudite i radite, radite za sebe, zbog sebe i tima koji stvarate. Za razliku od zaposlenih u nekoj firmi, preduzetnica može da svoj posao i planove širi, povećava. Od samozapošljavanja do toga da može veliki tim profesionalaca da se stvori koji imaju zajednički cilj i poštuju se.

10. Kako biste posavetovali nove preduzetnice ili mlađu Vas da možete?
Ako imate cilj, planove i neku viziju šta želite da postignete, samo napred ka svojim željama i snovima. Sve prepreke se daju prebroditi uz rad kao i podršku okoline.

11. Na skali od 1-10 koliko je izazovno biti žena preduzetnica u Srbiji? (ili to što ste u “muškoj delatnosti”)
10- Veliki ali divan izazov je biti žena preduzetnica.

12. Kada ste žena u svetu biznisa, koliko su česte nepristojne ponude?
Verovatno zbog vrste delatnosti kojom se bavim i rada sa decom, nisam nikada imala neprijatnosti tipa nepristojne ponude.

13. Gde tačno vidite sebe za 5 godina?
Sebe vidim u Prvoj reči sa proširenim prostorom jer su potrebe za defektološkim i logopedskim tretmanima sve veće (nažalost), kao i sa još nekim novim stručnim licem kao delom tima koji čine logopedi, defektolog i psiholozi. Neko ko će doneti svoju energiju, svoje vidike i sticati dalje iskustvo sa nama.