U svetu misterija i natprirodnog, postoji jedna srpska reč koja je prepoznatljiva u svim jezicima i koja je duboko ukorenjena u svetsku kulturu - vampir. Dok su vampiri postali popularni u književnosti i filmovima, malo ljudi zna da jedan od najpoznatijih slučajeva vampirizma dolazi iz srpske istorije. U srcu Homolja, u selu Kiseljevu nedaleko od Velikog Gradišta, živeo je čovek po imenu Petar Blagojević, čija je priča postala prava legenda.
Svetski a naš, vampir
Vampirizam, verovanje u povratak mrtvih iz groba koji se hrane krvlju živih, bio je široko rasprostranjen u mnogim kulturama širom sveta. Verovanje u vampire imalo je snažan uticaj na folklor i mitologiju različitih naroda. Prema verovanjima, vampiri su bili neumorni noćni lovci koji su se hranili životnom energijom ljudi. Strah od vampira bio je duboko usađen u ljudsku psihu, a njihova prisutnost uverljiva čak i u najrazumnijim umovima. Upravo ove pojave počele su početkom 18. veka da se pojavljuju u Kisiljevu, mirnom selu na samoj granici Rumunije i Srbije. Da, baš tako na granici sa Rumunijom, zemljom iz koje potiče legenda o najpoznatijem vampiru svetske književnosti - grofu Drakuli. Ruku na srce, između Drakuline rodne Transilvanije i Braničevsko kraja se nalazi nekoliko stotina kilometara, ali neki smatraju da je upravo zahvaljujući ovoj i sličnim legendama čuveni Bram Stoker i došao na ideju da napiše svoje epohalno delo.
No vratimo se na našu priču.
U periodu od 1725. do 1732. godine, Kisiljivo je bilo pod vlašću Habsburške Monarhije, koja je tada kontrolisala ovo područje. Zbog izveštaja o čudnim i nadrealnim pojavama u selu, austrijski istražitelji su odlučili da prouče ovaj slučaj. Iz Beča je stigao Frombald, predstavnik austrijske vlasti, koji je bio zadužen za ovu neobičnu istragu.
Prema Frombaldovim zapisima, u selu su se već mesecima dešavali neobjašnjivi fenomeni. Ljudi su tvrdili da su viđali Petra Blagojevića, lokalnog tabadžiju, kako se, iako upokojen, šunjao tokom noći, ulazio u kuće i snove seljana i izazivao strahovite košmare. Neki su čak tvrdili da su ga videli kako se hrani krvlju živih bića.
Austrijski istražitelji su odlučili da iskopaju Petrov grob kako bi pronašli dokaze o vampirskoj aktivnosti. Verovanje je bilo da će vampir imati netaknuta tela i nokte, kao i tragove krvi u ustima. Njihova istraživanja su potvrdila postojanje takvih znakova, što je samo pojačalo strah i fascinaciju prema vampirizmu. Iako su prošle godine od Blagojevićevog upokojenja, telo je izgledalo neobično sveže i životno. Panika je još više zavladala selom.
Možda je istina, možda samo laža
Frombald i njegovi saradnici su se suočili sa mnogim preprekama tokom istrage. Ljudi u selu su bili zatvoreni i nisu želeli da sarađuju sa austrijskim vlastima. Verovanje u nadrealne sile bilo je duboko ukorenjeno u njihovoj kulturi, što je otežavalo razjašnjavanje istine. Ipak, istražitelji su uporno radili na otkrivanju činjenica i suzbijanju straha koji je vladao u Kisiljevu.
Na kraju, Frombald i njegovi saradnici nisu uspeli da pronađu nepobitan dokaz vampirizma Petra Blagojevića. Ostali su uvereni da se radi o slučaju vampirizma, ali nisu uspeli da pronađu konačan dokaz. Nakon duge i intenzivne istrage, austrijski istražitelji su napustili selo, ostavljajući iza sebe misterioznu priču.
Slučaj Petra Blagojevića brzo se proširio izvan granica Srbije i postao predmet velikog interesovanja. Priče o vampiru iz Kisiljeva brzo su se proširile Evropom, šireći mit i strah od vampirizma. Njegovo ime i legenda o njemu postali su sinonimi za vampira. Ovaj događaj je postao deo svetske kulture i ugrađen u folklor i književnost, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji mitologije.
Naslovna fotografija: Freepik
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
