• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Stara vodenica u Despotovcu: spomenik koji pripoveda o tradiciji i kulturi
    06.03.2022

    Stara vodenica u Despotovcu: spomenik koji pripoveda o tradiciji i kulturi

    Ako vas put nanese ka živopisnim krajolicima Pomoravlja, neminovno će vas naneti i ka Despotovcu. Nadomak gradića kraj reke Resave stražu čuva jedno od retkih čuda prirode, iako mu je slavu pomalo otela jedna od najstarijih riznica ovdašnje istorije.

    S razlogom je manastir Manasija među nezaobilaznim stanicama u itinereru prosečnog (ne)namernika. Ono što možda većini promakne jeste da su mu u zasenku ostali neznaniji stražari tradicije. Jedan od njih ni ne ište avanture po nepristupačnim šumovitim terenima: i on se ušuškao u samom centru grada, gde stražari kraj crkve Svetog Despota Stefana.

    Za razliku od gradova čijim jezgrima dominiraju trgovi, Despotovac se ponosi svojom ne toliko običnom atrakcijom. Ovde, pak, vremenu odoleva jedna stara vodenica. Od slavnog manastira je, doduše, prilično mlađa, ali i nepuna dva veka su dovoljna da bi je načinili očevicem istorijskih prilika.

    Despotovačka atrakcija, pomalo različitija od ostalih

    Malo se danas zna o tome koliko su vodenice u prošlim vremenima bile „slavne“. Za one koji su se celog svog veka oslanjali na prinose žita, svakodnevica se teško mogla zamisliti bez njih. Bilo ih je u svakom selu, te su srasle i sa skromnim seoskim pejzažima.

    Među takvim beše i stara vodenica u Despotovcu. Služila je ne samo meštanima okolnih sela, već i monasima koji su se ovde opskrbljivali brašnom. Bila je uz to ponešto drugačija od ostalih jer je jedina preostala od svih vodenica koje su nekada postojale u gradu.

    Zbog svojih godina – a zahvaljujući i tome što je nadživela sve ostale –  despotovačka vodenica otkrila je ponešto o istoriji svog kraja. U isto vreme je dosta toga sakrila, te je o njoj ostalo i nepoznatih detalja. Sačuvala je uprkos tome i poneke interesantne osobitosti, tim pre što i danas izgleda gotovo identično kao kada je nastala.

    Da je smesti u neposrednoj blizini manastira dosetila se nekolicina ugledne gospode. Pretpostavlja se da je to bilo sredinom ’30-ih godina 19. veka, kada je izvesni knez Đorđe iz Svilajnca izvojevao dogovor sa porodicom Staić, jednom od imućnijih iz obližnjeg sela Kovanica.

    O tome svedoči dokument iz 1836. godine, u kome se navodi šta je sve od imovine pripadalo manastiru Manasija. Nije poznato kada je tačno vodenica izgrađena, ali se pretpostavlja da je to bilo 1835. Manastir je tada od kneza Đorđa otkupio polovinu vodenice, a zapisi govore da se te godine vodio dogovor oko načina isplate.

    U to vreme je Manasijom upravljao izvesni Isaija Stoišić. Između 1830. i 1840., u jezgru današnjeg Despotovca podigao je i prenoćište za putnike sa štalom i dućanom. Karakteristična za prvu polovinu 19. veka, sama vodenica je po svemu nalikovala tradicionalnoj arhitekturi. Vodilo se računa i o tome da, ma koliko bila oličenje jednostavnosti, ostane autentičnim svedokom graditeljstva svog vremena.

    Vodenica u kojoj stanuju istorija i umetnost

    Opslužujući meštane i monahe obližnjeg manastira, vodenica je radila sve do ’60-ih godina prošlog veka. Istorijski zapisi su otkrili i da je imovina nastojatelja Isaije Stoišića, sagrađena u okolini vodenice, srušena desetak godina ranije. Zna se još i da je vodenica za svog radnog veka promenila nekoliko vlasnika. U međuvremenu je prodato i ponešto od manastirske imovine, ali je i nakon toga, budući da mu je pripadala od početka, zadržala „status“ manastirske vodenice.

    Prva rekonstrukcija beleži se 1855. godine – obnovio ju je tadašnji upravnik Manasije Evgenije Simonović, a istog izgleda ostala je do danas.

    Otkako je prestala sa radom, slabije se o njoj vodilo i računa. Još jednom je obnovljena 1996. godine, a iako u dobrom stanju uprkos godinama, despotovačka vodenica ostala je bez dva od šest vitla. Meštani su kazivali i da se u njoj nekada nalazilo ognjište, uz još jednu sobicu gde je vodeničar mogao da prenoći. Od nekadašnjeg „pokućstva“ sačuvan je i jedan veliki drveni sanduk za meljavu – ušur, dok je u međuvremenu ugrađen i električni mlin.

    Za istoriju Pomoravskog kraja, vodenica u Despotovcu ostala je sinonim čuvara prošlosti. Ova uloga joj je zvanično priznata 2001. godine kada je proglašena spomenikom kulture. Umesto da meštane snabdeva brašnom kao u davnija vremena, danas se u vodenici okupljaju ljubitelji kulture, pozorišnih predstava i književnih večeri. Time o tradiciji ovog kraja saznaju i današnje generacije, za šta zasluge idu Centru za kulturu „Sveti Stefan despot srpski“ kome je vodenica poverena na korišćenje.

     

    Naslovna fotografija: Freepik