• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Šta sve vredi posetiti u Ivanjici i okolini
    19.05.2022

    Šta sve vredi posetiti u Ivanjici i okolini

    Ako se nekim slučajem zateknete u zapadnoj Srbiji i krenete put Ivanjice, naći ćete se u skrivenoj zemlji čuda. Zeleni raj u moravičkom kraju u svojoj ponudi ima niz zanimljivih stvari od satelitske stanice, mini hidrocentrale, preko magičnog i lekovitog bilja sve do nadgrobnog ploče junaka čuvenog goblena Kosovka devojka.

    Jankov kamen, vrh koji čuva predanje o dva brata

    Prva u nizu zanimljivosti je svakako Golija. Veličanstveni Park prirode, pruža se u dužini od nepreglednih 32 km, sa najvišim vrhom - Jankovim kamenom na visini od 1833m nadmorske visine. Za ime je vezano predanje o dva brata zaljubljena u istu devojku. Priča kaže da su se braća dogovorila da onaj koji prvi iznese kamen na vrh, može oženiti devojku. Prvi je stigao Janko, ali čim je pustio kamen odmah je umro.

    Planina, spremna da blista u snežnoj sezoni još uvek nema ski centar, ali uživanje na njenim stazama mogu vam obezbediti gostoljubivi starosedeoci. Pre 20 godina bio je pokušaj izgradnje žičare na potezu Golijska reka – Jankov kamen, ali Golija još uvek čeka priliku da iskoristi taj potencijal.

    Čuvara bukove šume i manastira Studenice, sagrađene 1186. godine, zadužbine velikog župana Stefana Nemanje, moguće je obići peške i automobilom, a nalazi se samo na 40 km od centra Ivanjice i od 2001. godine njene lepote štiti i Unesco.

    Vilina trava magičnih moći iz manastira Kovilje i junak sa babinog goblena

    Ivanjički kraj krasi mnogo verskih objekata ali mi ćemo pažnju posvetiti samo skrivenim biserima. Na obroncima Javora samo 25 km udaljena od centra Ivanjice nalazi se starija i manja crkva za koju narod veruje da je starija i od Studenice. Smeštena u okviru porte Manastira Svetih Arhangela u zaseoku Kovilje, crkva iz reda pećinskih hramova isposničkog tipa nažalost nedovoljno je ispitana i bez pouzdano utvrđenog porekla. U njenoj unutrašnjosti nalaze se reljefi, uklesani likovi i ornamenti za koje narod veruje da su još iz antičkog perioda

    U porti manastira mogu se čuti priče monahinja o lekovitim i magičnim svojstvima koje ima biljka kovilje “vilinska trava” po kojoj kraj nosi ime. Narod ovoj biljci pripisuje čudesna svojstva - neprolaznost i večnost. Slučajni putnik će ovde imati priliku da popije čaj, sluša predanja a možda i otkrije tajnu večnosti viline trave.

    Sigurno ste kod svoje bake ili neke vremešnije komšinice imali priliku da vidite goblen Kosovka devojka. A da li ste znali da je ovo umetničko delo povezano upravo sa jednom crkvom u ivanjičkom kraju. Na samo 10 km od centra Ivanjice u porti Crkve svetog arhangela Gavrila u Osonici pronađene su mošti i nadgrobna ploča za koju se veruje da pripada baš ovom našem junaku sa goblena. Naime prvo treba reći da on predstavlja kosovskog junaka Pavla Orlovića, a ne usputnog junaka koga poji Kosovka devojka. Legenda kaže da je grob baš tog junaka uzidan u temelje ove ivanjičke crkve. Tako da Ivanjica konačno daje odgovor na pitanje ko li je junak što ga je baka i svaka njega drugarica vezla sitnim vezom.

    Voda ljubavi

    Ako ste se na put u ivanjčku oazu uputili sami, a do sad niste pronašli svoju srodnu dušu možda bi moglo da vam se posreći ako popijete malo vode sa ljubavnog izvora. Na teritoriji Ivanjice, na Kapavcu, nalazi se više česmi za koje se vezuju mnoge legende, a najinteresantnija od njih je upravo Zefina voda. Ljubavni izvor koji povezuje srodne duše glavni je akter mnogih priča. Legenda kaže da će svako ko popije vodu sa ove česme pronaći svoju ljubav u Ivanjici i tu ostati da živi. Pa ako tražite ljubav i planirate selidbu, evo prilike.

    ’Allo ’Allo!

    Pored raznih čudesa Ivanjičani se mogu pohvaliti satelitskim centrom. Na samo 6 km od centara Ivanjice, okružena netaknutom prirodom, u Prilikama nalazila se prva zemaljska satelitska stanica u SFRJ. Otvaranje 1974. godine bilo je događaj decenije u Ivanjici, te je prigodnu svečanost svojom prisustvom uveličao i Josip Broz Tito u pratnji supruge Jovanke. Grandiozni objekat, pored činjenice da je bio jedan od vizuelnih simbola Ivanjice, imao je veliki telekomunikacioni značaj za ceo, takozvani, Atlantski region.

    Puštanjem u rad antene “uha” omogućeno je povezivanje zemalja Severne i Južne Amerike, Afrike, Bliskog i Srednjeg istoka. Nažalost kompleks je oštećen u bombardovanju 1999. godine, što je tom prilikom, na trenutak, izazvalo prekid međunarodnih linija. Nakon više godina od obnove i modernizacije Ivanjica je i dalje veliki satelitski centar koji sada funkcioniše u sklopu Telekoma Srbija.

    “Vidi, Nano, koliko mesecova” 

    Još jedno na listi čudesa ivanjičkog kraja je svakako mala hidrocentrala Moravica. Objekat izgrađen 1911. godine u samom centru Stare čaršije, u čijem sklopu je akumulaciono jezero i vodopad, plod je vizije “Ivanjičkog električnog društva”. Gradnja ovog kulturnog dobra, čija je namera bila da dovede svetlo u svaki dom, tekla je glatko do samog kraja, kada se kao najveća prepreka javlja dopremanje turbine iz Beča. Do Kragujevca je putovala vozom a put do Ivanjice je prešla volovskom zapregom. Marljivi ivanjčani organizovali su povorku koja je čak sedam dana putovala kako bi dopremila najvažniji deo za osvetljavanje svakog doma.

    Priča se da se veliki broj meštana okupio da dočeka dolazak turbine jer je za njih to bilo pravo čudo. Brza Moravica je potekla kroz sistem turbine i zasijaše prve sijalice u Ivanjici. Govori se da se tom prilikom, među okupljenim meštanima našao i jedan dečak koji je opijen svetlima ivanjičkih ulica, ne skrivajući oduševljenje povikao “Vidi, Nano, koliko mesecova”. Tako Ivanjica dobi svetlo samo 17 godina nakon Beograda, a opet pre Čačka i Smedereva.

    Danas je hidrocentrala u fazi rekonstrukcije i čuva u svom sećanju neizmernu radost koju je donela meštanima kada je prvi put puštena u pogon.

    Mesto sa železničkom stanicom ali bez pruge 

    Zanimljivosti ne nedostaje ni samoj Ivanjici. Dozvolite da vam prestavimo železničku stanicu bez pruge. Malo ko se seća projektovanja pruge Beograd-Bar bolje od ivanjčana. U nadi su iščekivali prolazak pruge koji bi podigao standard njihovog kraja te su tom prilikom u samom centru Ivanjice, odmah preko puta opštine izgradili železničku stanicu. Projektant Kiril Savić zadužen za širenje zelezničke mreže tadašnje države, nažalost, nije uspeo da ostvari svoju želju i provede prugu kroz svoje rodno mesto. Tako da zgrada nikada privedena svojoj pravoj nameni ostaje kao spomenik jedne lepe ideje.

    Dok ste u poseti Ivanjici nemojte propustiti priliku da obiđete jedan italijanski i jedan rimski most na reci Moravici. Za italijanski most vezana je legenda o 30 hiljada kokošijih jaja upotrebljenih prilikom izgradnje , a rimski možda i nije bio rimski, ne zna se ko, ni kada ga je gradio, a nije poznato ni koja u je tačno bila svrha.

    Nadamo se da vam je ovaj tekst probudio želju za avanturom i dodatno motivisao da se otisnete put Ivanjice i upoznate sva njena skrivena čuda.

     

    *Naslovna fotografija: Wikipedia / Mandic Milan