• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Porodica Kren: pokretači razvoja Čačka
    30.06.2022

    Porodica Kren: pokretači razvoja Čačka

    Ako nekad krenete put Ovčarsko-Kablarske klisure neizostavno će vas put odvesti u Čačak. Miran, sportski grad, umerene klime i druželjubivih ljudi ima bogatu istoriju. Deo te istorije i vrlo važan segment razvoja Čačka zauzima porodica Kren. Dostignuća ove porodice i danas krase ulice Čačka iako je sama porodica Kren pomalo iščezla iz kolektivnog sećanja čačana. Ovo je priča o mladiću iz Vojvodine koji je svoju sreću pronašao u Čačku, a pritom i pokrenuo industrijsku revoluciju ovog grada kraj Zapadne Morave.

    Od pintera iz Rume do industrijalca iz Čačka 

    Rodonačelnik porodice Kren, Ferdinand rodio se u nemačkoj porodici u Rumi i do svoje dvadeset treće godine živeo je u Sremu. Nakon završetka pinterskog zanata doseljava se 1848. godine u Čačak. U tom momentu Čačak je bio jedan od najvažnijih trgovačkih centara tadašnje Srbije. U početku se bavio svojim zanatom, ali vrlo brzo uviđa da bi veću zaradu mogao da ostvari baveći se trgovinom. Počinje sa prodajom rakije, omiljenim pićem mnogih diplomata u Srbiji tog vremena. Mnogi su naručivali šljivovicu, za koju se veruje da je još u to vreme postala poznata kao „čačanka“.

    Od trgovca prerasta i u proizvođača, već 1850. godine počinje da pravi svoje pivo a deceniju kasnije otvara i prvu fabriku za proizvodnju slada i leda. Od 1861. godine upušta se u prodaju piva na veliko i dostavlja ga kafanama i hotelima u čitavoj Srbiji. U svoj asortiman pored piva ubraja i konjak.

    Oko 1855. godine kupuje i mlin i prvu parnu mašinu, čime podstiče razvoj Čačka, a razvojem biznisa dolazi i do pozicije potpredsednika Trgovačo-zanatskog odbora iz Beograda i sa tog mesta podstiče uvoz krompira iz Mađarske i njegovu proizvodnju ovde. 

    Da li je žeženo zlato bilo osnov bogatstva Krenovih

    U svojoj poslovnoj karijeri beleži i građevinske poduhvate, tako je učestvovao kao građevinski preduzimač u izgradnji i obnovi mnogih objekata i danas bitnih za Čačak. Od 1870 . godine , po projektu inženjera Jozefa Manoka, radio je na nivelaciji gradskih ulica i urbanističkom oblikovanju Čačka, što je u dobrom delu gradu dalo današnji izgled. Zajedno sa Jevremom Savićem, majstorom iz Brđana, između ostalog podigao je i objekat Okružnog načelstva.

    Za izgradnju tog objekta vezana je i jedna legenda. Prilikom izgradnje Okružnog suda 1873. godine pronađen je deo dragocenosti stare čačanske crkve. Prilikom kopanja temelja nađena su tri zvona. Najveće je bilo teško 500 kg a u narodu postoji verovanje da bogatstvo Krenovih upravo potiče od blaga nađenog ispod zvona. Prema toj priči u vreme kada se zidala zgrada Okružnog suda u Čačku pokojni Kren bio je jedini majstor-preduzimač u ovom kraju. I sasvim razumljivo on je preduzeo da podigne novu sudsku zgradu.

    Radovi su počeli i dan dva kopali su se temelji, i sam Kren je radio. Odjedanput pod pijukom jednog radnika odjeknulo je prodoran zvuk. Neki su se uplašili, a Kren je obustavio rad i sve radnike poslao kući. Sam je preko noći došao na mesto gde je čuo zvuk i razgrnuo zemlju. Na veliko iznenađenje našao je tri velika zvona. Pažljivo ih je očistio a ono najveće je podigao i pod njim je bio veliki zemljani ćup, a u njemu sve sami zlatnici. Pod trećim zvonom veruje se da je isto pronašao ćup pun žeženoga zlata.

    Pored ovog poduhvata ostalo je za beleženo da je osnovao i pomagao gradski fond za pomoć siromašnim đacima i streljački klub, da je bi jedan od osnivača Šumadijskog kola jahača Knez Mihailo u Čačku, a pokrenuo je i inicijativu za podizanje spomenika Tanasku Rajiću. Pomagao je čačansku crkvu, manastire i izgradnju Vrnjačke Banje. Bio je biran za za poslanika Velike narodne skupštine Srbije za varoš Čačak, a kao prvom poslovnom čoveku Čačka Ferdinandu je nuđeno da bude predsednik Opštine, što je odbio uz izjavu da će više od koristi biti kao preduzetnik nego kao predsednik.

    Sve ljubavi Ferdinanda Krena 

    Svoju neizmernu ljubav prema Srbiji pokazao je prelaskom u pravoslavnu veru 1864 . godine i učešćem u srpsko–turskim ratovima od 1876. do 1878.godine kada je bio intendant Čačanske brigade. Iz ratnih godina izašao je sa spomenicom i ordenom Takovskog krsta V reda. Isti orden IV reda dobio je i 1889. za privrednu aktivnost.

    Nije Ferdinand gradio samo svoj biznis, uspeo je da na čvrste temelje postavi i svoj privatni porodični život. Upoznao je svoju voljenu Francisku u Beogradu kod jednog svog prijatelja i sa njom započeo porodičan život. Franciskina sestra je bila Suzane Lepel, udata za Ali-pašu, predsednika turskog Državnog saveta, čija su sinovci Mehmed Ali-paša i Fuad-paša postali zetovi sultana Abdul Hamida II. U Muzeju Čačka danas se čuva Suzanin dar Franciski, košulja sa islamskim i hrišćanskim motivima. Iz ljubavi Ferdinanda i Franciske rodio se sin Stevan, još jedan Kren koji će ostaviti neizbrisiv trag u Čačku.

    A priča o Stevanu tek sledi... Zapratite nas na društvenim mrežama kako biste prvi saznali nastavak ove priče.