• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Običaji koji su budili znatiželju i strahopoštovanje: Kako su vlaški rekviziti našli put do modernih medijuma
    14.04.2022

    Običaji koji su budili znatiželju i strahopoštovanje: Kako su vlaški rekviziti našli put do modernih medijuma

    Iako su od rimskog doba protekli vekovi, vlaška magija je i do danas mnogima ostala nedokučiva. Pored toga što u ritualima pribegavaju vračanju i bajanju, Vlasi to čine na svom izvornom jeziku, što ume nalikovati običajima kakvog drevnog, iščezlog naroda.

    Antropologija otkriva da su oni i dan-danas identični kao u davnija vremena. Pritom, izgovore li se ove nerazumljive bajalice kako bi se mrtvi preveli na onaj svet, tim pre se od vlaških vračara još više zaziralo.

    Naime, kult mrtvih u vlaškoj magiji zauzima posebno mesto: upokojeni se u raj ispraćaju uz crnog petla ili kvočku, a običaj je da se rituali izvode uz sveće upletene u pletenicu. Ništa manje važni nisu bili ni obredi koji povezuju svet živih i mrtvih, a iza njih se krije verovanje Vlaha da čovekov duh nastavlja da živi i nakon ovozemaljske smrti.

    U isto vreme, poštovanje kulta mrtvih ne znači i da se vračarama nisu mogli obratiti živi. Odvajkada se smatralo da vlaška magija bez greške pogađa budućnost. Ne čudi stoga znatiželja onih koji se upute na seanse proricanja sudbine, a praksa pokazuje da ovaj trend ni danas ne jenjava.

    Štaviše, poneki od rekvizita koji se koriste u „komercijalnim“ ritualima pozajmljeni su upravo iz izvornih obreda Vlaha. Uprkos tome, rituali poput gledanja u dlan, kukuruz, pasulj ili u soc nakon ispijene kafe, po pravilu se smatraju pukim sujeverjem. Ipak, vlaškim vračarama ovi rekviziti služe kako bi znatiželjnicima nepogrešivo otkrile sudbinu. A otkako se proricanje sudbine poslednjih nekoliko decenija vratilo na velika vrata – pogotovo kao unosan biznis – od njegovih izvornih metoda je malo toga ostalo izvorno.

    Dok su se moderne „gatare“ preselile u dnevnu štampu, na televiziju, a zatim i na globalnu mrežu, sama vlaška kultura i jezik većini su ostali nepoznati. Otuda su i savremeni magijski rituali daleko od autentičnih, budući da je pravih vlaških vračara ostalo veoma malo.

    Darovite proročice ili vrsni psiholozi: sve tajne vlaških (i komercijalnih) gatara

    Sveopšta pomama za zavirivanjem u budućnost – a tako i za ostalim magičnim rešenjima poput odagnavanja bolesti, skidanja uroka ili lečenja ljubavnih jada – u današnje vreme je poprimila prizvuk stereotipa. Spram lakovernih pojedinaca, pojedine tajne vlaške magije su uspeli da demistifikuju antropolozi.

    Naime, o vidovitosti vlaških vračara i njihovih (komercijalnih) sledbenika, nauka odlučno tvrdi: reč je tek o umešnoj psihološkoj veštini. Da li će se znatiželjniku ostvariti ono što mu je vračara prorekla, zavisi isključivo od – samog znatiželjnika.

    Antropolozi se mahom slažu sa time da je tajna umetnosti gatanja u autosugestiji. Tako bi se vlaške vračare najpre mogle nazvati „seoskim psiholozima“ – njihov autoritet je na glasu i među samim Vlasima, zbog čega im se poverenje poklanja bez imalo dileme. A osim zavidnog poznavanja ljudske prirode, Vlahinje se mogu pohvaliti i uhodanim sistemom proricanja.

    U praksi to najčešće izgleda tako što će vračare, u pokušaju da reše nečije nevolje, znatiželjnika najpre obasuti pitanjima. O uspešnom pogađanju sudbine odlučuje još jedan faktor: oni koji zatraže intervenciju viših sila, neretko će i svojevoljno otkriti svoje najdublje strahove. Sem toga, što više znatiželjnika muči kakva teško rešiva muka, to je i sam podložniji (auto)sugestiji.

    Tako i znatiželjnici, nađu li se pred pronicljivim „psihologom“, ni ne slute da su mu svoju sudbinu sami otkrili. Otuda ih umesto magičnih rešenja najčešće dočeka – podvala. Uz to, nepoznavanje vlaških tradicija i obreda po pravilu radoznalce ostavlja praznih džepova. Ono što mahom nije poznato jeste da Vlahinje, za razliku od „netradicionalnih“ gatara, ne ištu basnoslovne sume, već im se darovi ostavljaju „od srca“.

    Poslednji čuvari izvorne tradicije Vlaha

    Iako im se ne mogu sasvim pripisati natprirodne moći, vlaške vračare ostaju svojevrsni čuvari tradicije duge vekovima. Bajalice koje prate ove mistične rituale svrstavaju se u riznicu vlaškog folklora, skrivajući većini nedokučivo lirsko bogatstvo i nasleđe magijske prakse.

    U isto vreme, kultovi od kojih se odvajkada zaziralo i danas sećaju na prošlost koja većini ostaje nepoznata. Pored toga, Vlahinje kojima se odlazilo zarad izlečenja od kakve bolesti bile su i vrsni poznavaoci lekovitog bilja. U vreme kada još nije bilo zvanične medicine, ovakva se terapija lako mogla pripisati magiji.

    Danas je, pak, i ova enigma demistifikovana, iako sama tradicija Vlaha ostaje bogata predanjima. U njima se prepoznaje svojevrstan spoj hrišćanstva, simbolike, slovenskog šamanizma, mitova i legendi. Vlasi su tradiciju istočne Srbije začinili naročitom egzotikom, zbog koje se vlaška mitologija neretko smatra bogatijom i od grčke.

    Prvi deo:

    Običaji koji su budili znatiželju i strahopoštovanje: šta kriju nedokučivi rituali vlaške magije?