Može li nekoliko nerazumljivih reči i stihova odagnati bolest, otkriti budućnost ili vratiti nesuđenu ljubav? Sudeći po prezaposlenosti zaduženih za rešavanje nevolja ovakvog tipa, nije malo onih koji se bez mnogo razmišljanja odluče na brze i efikasne „tretmane“. I to ne bilo kakve, već one koji će im (kao) magijom odagnati najveće brige.
Štaviše, ovakvi tretmani su odvajkada u ovom delu Balkana uživali naročitu popularnost. A prezaposleni u rešavanju tuđih jada – neretko i sa epitetom „vidoviti“ – ugrabili su priliku da od tolike potražnje načine isplativi biznis.
Za to vreme, ekspanzija takvog biznisa uspela je da izvitoperi poimanje „prave“, izvorne magije. A ona je na ovim prostorima sezala unazad gotovo do samih početaka nove ere. Mnogo pre nego što je od nje postala komercijalna delatnost, budila je kod pojedinih znatiželju, a još više bojazan i strahopoštovanje.
Zagonetni Vlasi – savremenici Rimljana i rodonačelnici magijskih obreda
Komercijalna ili ne, narod je magiju (i sve što se pod njom podrazumevalo) s razlogom smatrao nečim opskurnim i zloslutnim. Jer, kada vračara štogod izbaja svojim nerazumljivim stihovima – a to se još pride i ovaploti – tu svakako nisu mogla biti čista posla.
Što se Balkanskog poluostrva tiče, takvom su kultu pridoneli potomci Ilira. Njih su pominjali još i grčki istoričari, a isprva se, zbog male zabune u imenu, ovom narodu pripisvao „status“ stočara. Pretpostavlja se da su ih germanska plemena oslovljavala sa Welsch (naziv koji su docnije preuzeli i Sloveni), što je po svoj prilici moglo značiti „Rimljanin“. U narodu i istoriji je, pak, do danas ostao naziv – Vlasi.
Sve u svemu, poreklo samog naziva ostalo je nepoznato. S druge strane, izvesnije je da se među Vlasima koristila verzija naziva „Romani“, te da se oni međusobno nikada nisu oslovljavali sa Welsch. Vlasi su pritom na ovim prostorima pripadali autohtonom stanovništvu, naselivši se na potezu između Morave, Timoka i Dunava.
Po mnogo čemu su ipak ostali specifični: kultura i tradicija Vlaha oduvek je počivala na kultu magije. Za njih je to bio način života, iako su po konfesiji pripadali pravoslavnoj veroispovesti. Svojstveni za Vlahe su oduvek bili i obredi sa indoevropskim i paganskim korenima, iz kojih je ponikla i (ne)slavna vlaška magija. Od nje se po pravilu zaziralo, tim pre što je bilo teško naslutiti o kakvim je zagonetnim obredima zapravo reč.
Nastaviće se...
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
