• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Novosadski lekar koji je voleo muziku: kako se Čika Jova Zmaj našao među muzičkim kritičarima?
    03.12.2020

    Novosadski lekar koji je voleo muziku: kako se Čika Jova Zmaj našao među muzičkim kritičarima?

    Odvajkada vezivan za zvučna imena kulturnog života, vojvođanski glavni grad prepun je pomena na jedno od najslavnijih među njima. Čika Jova Zmaj danas u Novom Sadu ima svoju ulicu, gimnaziju, bronzanu statuu, dom zdravlja, biblioteku, dečju manifestaciju, a s preke strane Dunava u Sremskoj Kamenici, po njemu je nazvana i škola za osnovce. Sve je to Jovan Jovanović zavredeo za života delajući kao pravnik, književnik i lekar.

    Malo se, međutim, zna da je čuveni pesnik izuzetno voleo muziku. Imao je zavidno muzičko obrazovanje, te i sam bio veoma muzički nadaren. Ipak, životni izbori nikada ga nisu sasvim odveli u tom pravcu. Kao dete imućne novosadske porodice, odrastao je uz oca advokata, a deda-Jovan, inače trgovac i snabdevač vojske, poneo je 1791. godine i plemićku titulu. Pesnikov otac Pavle sredinom 19. veka postao je gradonačelnik Novog Sada, a mladi Jova Zmaj pošao je njegovim stopama izučivši prava u Pragu, Pešti i Beču.

    Pre nego što je u Pešti kasnije završio i medicinu, Jovanović je u rodnom gradu radio kao beležnik. Do tih godina je već uveliko pisao i poeziju. Međutim, koliko god da je pisanje smatrao važnim, za njega je ono bilo poput „sporednog poziva“. Posvetivši se, pre svega, lekarskoj struci, radio je u Vojvodini, Beču, Zagrebu i Beogradu, gde je 1891. godine izabran i za gradskog lekara.

    Spletom nesrećnih okolnosti, jedine koje nije mogao da spase behu njegovi najvoljeniji. Prerana smrt najpre je odnela sinove Mirka i Jovana, a potom i trećeg sina Juga. 1874. godine, izgubio je i dvogodišnju kćerkicu Smilju. Jedan za drugim, život čika Jove i njegove supruge Ruže Milanin potresli su teški gubici. Poslednji je usledeo te iste, 1874. godine, kada velikom pesniku umire i voljena supruga.

    Reči koje su ostavile traga o mladoj pijanističkoj nadi

    Pored stihova koji su ušli u gotovo svaku dečju zbirku, ispostaviće se da je čika Jova Zmaj imao i istančan osećaj za muzičku kritiku. Tome nije kumovao samo dar za pisanje, već i zavidno poznavanje muzičke umetnosti. Maja 1872. godine, u novosadskom listu „Zastava“ osvanuo je napis kakvog bi samo iskusan poznavalac muzike mogao sastaviti, a potpisao ga je pravnik, lekar i pesnik Jovan Jovanović Zmaj.

    Povod tome bio je koncert koji je u Novom Sadu održala Jovanka Stojković. Jovanka je u to vreme bila cenjena pijanistkinja, oduševljavajući svoju publiku izuzetnom virtuoznošću. Stojkovićevu, inače rodom iz Temišvara, kasnije je podučavao i proslavljeni kompozitor i pijanista Franc List. Otuda je i sama prigrlila romantičarsku crtu i izvodila dela u kojima su njene pijanističke bravure u potpunosti mogle da zablistaju.

    Svojim koncertom u Novom Sadu, međutim, nije ostavila bez daha samo oduševljenu publiku. Muzički kritičari – a među njima i proslavljeni novosadski lekar – imali su za osamnaestogodišnju pijanistkinju samo reči hvale. Čuvši Jovankino izvođenje Betovenove „Mesečeve sonate“, Zmaj je, po svemu sudeći, opazio mnogo više od pukog virtuoziteta:

    „I sama Klara Šumanka, koja ima toliko dara za Betovenovu muziku, mogla bi u onom sporom i tihom adažiju naći kod Jovanke individualnih nijansi koje bi je pobudile da razmišlja da li nije baš u tome malaksalom tempu veći efekt nego u prehitrenom kao što se često sluša u koncertima novijih umetnika, a naročito Rubinštajna. Koliko je u prvom delu te Sonate pokazala umetnica kritičkog dara, toliko je u poslednjem pokazala tehničke hitrine..."

    Mada bi se laici zasigurno pomučili da ga rastumače, ovakav kritički osvrt svedočio je koliko je čika Jova Zmaj poznavao, a nadasve razumeo umetničku muziku. Stoga se, od kritika osvanulih nakon koncerta mlade pijanistkinje, upravo njegova našla među istaknutijim.

    Jovanka Stojković, pak, nastavila je da koncentrira i izvesno vreme je u Beogradu radila kao privatni učitelj muzike. Otisnula se nakon toga u Mađarsku, gde ju je upravo Franc List nazvao svojim najboljim đakom. Poznati klavirski virtuoz u to vreme je izjavo i da Jovanku smatra „prvom pijanistkinjom današnjega veka“.

    Njen tadašnji kritičar, pak, ostao je posvećen lekarskom i spisateljskom pozivu. Do kraja života, Jovan Jovanović Zmaj postaće i mnogo više od toga. Od prevodioca i dramaturga beogradskog Narodnog pozorišta, do urednika dečjeg lista „Neven“, isticao se kao gospodin višestrukih talenata i izuzetne vrednoće. U svojim muzičkim osvrtima spajao je znanje i istančan sluh, a zahvaljujući, između ostalog, i pesnikovoj kritici, ostalo je traga i o talentu mlade pijanistkinje Jovanke Stojković.

    *Naslovna fotografija: Wikipedia / Jumpstory