• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Filmska sudbina Miroslavljevog jevanđelja (3) – Rođeno iz pepela
    04.02.2021

    Filmska sudbina Miroslavljevog jevanđelja (3) – Rođeno iz pepela

    Tokom prvih osam vekova svog postojanja, Miroslavljevo jevanđelje prevalilo je putovanje dugo više od 2000 kilometara – od starog Huma do Svete gore, i ponovo do domovine. Crni oblaci koji su se 1914. godine nadvili nad Evropom, još jednom su pokrenuli putešestvije ove neobične i značajne knjige put Grčke, ovaj put na volovskoj zaprezi koja je vukla sve što je Državna blagajna Kraljevine Srbije uspela da spase iz okupiranog Beograda.

    Ratne godine strepnje

    Evakuacija državnih organa iz Beograda u Kruševac rešila je misteriju nestanka Miroslavljevog jevanđelja u noći Majskog prevrata. Ispostavilo se da se sve vreme nalazilo među ličnim stvarima kralja Petra I.  Pri povlačenju iz Beograda, oktobra 1915. godine, zajedno sa drugim dokumentima od velike važnosti, Jevanđelje dospeva u Kruševac gde je povereno na čuvanje načelniku i blagajniku Glavne državne blagajne. Shvativši da je u pitanju knjiga od neprocenjive vrednosti, izvesni Strevčić i Lević prave od dasaka sanduk u kojoj će započeti svoj neizvesni put.

    Ispostaviće se da će ovaj put potrajati tri meseca, a dobro skriveno na taljigama koje su vukle dokumente i druge dragocenosti, Jevanđelje prelazi put od Kruševca preko Niša, Peći do Skadra. O predanosti ovih činovnika svedoči sam A. S. Lević u tekstu u „Politici“ od 15. juna 1935, navodeći da tokom ovog putovanja sanduk nijednom nije ostavljen bez pažnje njegovih saradnika koji su ga nosili u rukama, pa čak i koristili kao jastuk kako bi u svakom trenutku bio na sigurnom.

    Napokon, prilikom prebacivanja srpske vojske na Krf, Jevanđelje još jednom stiže u Grčku. Ovde će ostati pod budnom pažnjom činovnika Glavne državne blagajne, koji će ga početkom decembra 1918. godine uneti u Beograd u pratnji pobedonosne srpske vojske.

    Napokon pred radoznalim okom beogradske javnosti

    Između dva svetska rata, Jevanđelje je još jednom našlo siguran dom u trezoru Glavne državne blagajne. Ovde počiva sve do 1935. godine kada na inicijativu kneza Pavla i izuzetnog Milana Kašanina, upravnika Muzeja kneza Pavla, ova dragocenost napokon izlazi na svetlo dana.

    Naime, u nameri da na jednom mestu okupi sva značajna kulturna dela, knez Pavle upućuje molbu ministarstvu finansija da Jevanđelje preda Kašaninu, kako bi se nadalje čuvalo u specijalnoj vitrini u novoosnovanom Muzeju. Tako je 14. juna 1935. godine posle više od 20 godina polomljen pečat na sanduku u koji je u Kruševcu 1915. godine smešteno Jevanđelje. Ispostavilo se da je i pored dugog puta i boravka u neuslovnom trezoru u dobrom stanju i očuvano, čime su i najoptimističnija očekivanja prevaziđena.

    Kada je 18. marta 1939. godine napokon otvoren Muzej kneza Pavla u zdanju Novog dvora, Miroslavljevo jevanđelje je po prvi put posle više vekova izneseno pred srpsku javnost. Sve do početka 1940. godine, nalazilo se u prizemlju dvora gde su bili izloženi i drugi spomenici naše srednjovekovne umetnosti.

    Spas od vatrene kiše

    Zatvaranje nemačkog kruga oko Srbije navelo je kneza Pavla da početkom 1940. godine Jevanđelje preda na čuvanje Narodnoj banci. Tako su činovnici ministarstva finansija još jedno postali čuvari ovog značajnog dela. U danu kada je u plamenu Narodne biblioteke stradala gotovo celokupna srpska kulturna istorija, Jevanđelje se nalazilo sigurno u trezoru filijale u Užicu.

    Kasnije se pričalo da su odmah po ulasku u Beograd nacisti krenuli u grozničavu potragu za Jevanđeljem. Jedan od razloga bila je nadaleko poznata firerova fascinacija okultnim i mističnim, kao i želja da za sebe okupi sve dragocenosti Starog sveta. Srećom, ovaj put je njegov lov bio neuspešan.

    Istovremeno, u Užicu se odigravala prava ilegalna akcija. U strogoj tajnosti, činovnici Narodne banke iznose Jevanđelje iz trezora i predaju ga na čuvanje igumanu manastira Rača. Skriveno ispod poda u manastirskoj crkvi, knjiga boravi naredne dve godine. Zanimljivo je da su Nemci u ovom periodu više puta pretresali i trezor u Užicu i manastir, bez uspeha. Jevanđelje je čuvano kao najveća tajna.

    Početkom 1943. godine, iguman manastira zamolio je pouzdane činovnike užičke filijale da preuzmu Jevanđelje, pošto je postojala bojazan od paljenja manastira. Tako još jednom, pod velom zavere, knjiga stiže u trezor u Beogradu. Tamo je sve do oslobođenja čuvaju nameštenici koji su rizikujući svoj život premeštali Jevanđelje iz trezora u trezor.

    Narodno blago u Narodnom muzeju

    Po oslobođenju Beograda, oktobra 1944. godine, Jevađelje je iz trezora predato u nadležnost ministarstva prosvete. Konačno, 1945. godine predato je na staranje Narodnom muzeju, koji i dan danas brine o njemu.

    U naredne dve decenije, Miroslavljevo jevanđelje bilo je deo stalne postavke Muzeja, ali bez odgovarajućih uslova, u običnoj staklenoj vitrini. Ovo je dovelo do postepenog degradiranja rukopisa, te je 1966. godine sklonjeno je u fundus Narodnog muzeja, uz povremeno izlaganje.

    Iako se već više od veka Miroslavljevo jevanđelje smatra jednim od najvažnijih pisanih spomenika srpske kulture, tek krajem XX veka stvoreni su uslovi za njegovu trajnu zaštitu i odgovarajuću brigu. Tako je opsežna konzervacija izvedena 1998. godine, a od 2001. godine se čuva u specijalnoj komori u fundusu Narodnog muzeja. Zbog svega ovoga, građani su u prilici da Jevanđelje vide uživo tek 10 dana godišnje.  1979. godine Miroslavljevo jevanđelje je proglašeno za kulturno dobro od izuzetnog značaja, a posebna čast ukazana mu je 2005. godine kada je upisano na listu UNESKA „Pamćenje sveta“.

    Ipak, senka nedostajućeg „Folio 166“ i dalje stoji nad Jevanđeljem. Više puta su vođeni pregovori između Srbije i Rusije o prenosu tzv. „Petrogradskog lista“ u Beograd, kako bi se Miroslavljevo jevanđelje ponovo učinilo jedinstvenim, ali bez uspeha. Obećanja o povratku u domovinu i dalje nisu ispunjena.

    Kraj

    Prethodni nastavci:

    Filmska sudbina Miroslavljevog jevanđelja (1): Misterija "Folia 166"

    Filmska sudbina Miroslavljenog jevanđelja (2): Zagonetni nestanak u noći Majskog prevrata