• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Zbog čega se mlada pazarila za čitavo bogatstvo?
    19.06.2022

    Zbog čega se mlada pazarila za čitavo bogatstvo?

    Još jedan svadbenih običaj koji je ostao do današnjih dana jeste i kićenje svatova. Za to su po pravilu zadužene neudate devojke – sa mladine ili mladoženjine strane – koje svatove ukrašavaju cvetićima na reveru. Na svadbi će se katkad naći i barjaktar, mladić kome mladenci poveravaju da ponese okićeni barjak.

    Zbog čega se mlada pazarila za čitavo bogatstvo?

    Osim što uveseljava kolonu svatova mašući zastavom, za barjaktara se uzimao neko od mladoženjinih rođaka ili prijatelja. Po pravilu je to bio neoženjen, naočiti mladić, a u zapadnim delovima Srbije imao je još jedan zadatak: da uz devera pazi da neko ne „ukrade“ mladu.

    Ipak, neki od svadbenih običaja vremenom su podelili narod. Ranijih vekova, pre nego što mlada pođe za svog izabranika, njihova braća su se dogovarala i cenkala oko kupovine mlade. Poneki na ovaj ritual gledaju sa simpatijom, pa je i suma po pravilu ili simbolična, ili se mlada kupuje za lažni novac.

    Kupovina, odnosno prodaja mlade, imala je za cilj i da zabavi svatove – sve dok tome na kraj nije stao knez Aleksandar Karađorđević lično. Običaj se, naime, u Srbiji shvatao veoma ozbiljno. Mladoženja je pazario mladu za ozbiljnu sumu novca ili dukata, a potom bi mlada izašla pred svatove u papučama. Deveru, mladoženjinom bratu, pripalo je da joj kupi i cipele. Kada mu mlada zauzvrat oko ramena veže beli, deverski peškir, dever je u obavezi da je čuva od kradljivaca. Međutim, knez Aleksandar 1846. godine donosi zakon kojim se kupovina mlade ukida, proglasivši da se time unižava ljudsko dostojanstvo.

    Bitka za glavnu reč u kući – čija li će biti poslednja?

    Dok je kupovina mlade docnije ponovo postala deo svadbenog rituala – doduše, u šaljivom maniru i ne u svim krajevima zemlje – bacanje bidermajera nikada nije izašlo iz mode. Šumadija je, pored ovog, sačuvala još jedan šaljivi običaj. Mlada bi nakon crkvenog venčanja upitala neudate devojke „Hoćeš li da te povučem za nos?“, a onoj koja pristane takođe se smešila udaja.

    Rituali su se nastavljali i nakon zvaničnog sklapanja braka, počev od darivanja mlade, mladoženje i kumova, sve do prenošenja mlade preko praga. Iako mu poreklo nije sasvim poznato, postoji verovanje da mlada time izbegava da, osim gaženja praga, uznemiri duhove predaka u novom domu.

    Ovaj ritual je u nekim krajevima dobio i „varijaciju na temu“. Na pragu mladoženjine kuće stavlja se bokal sa vodom, a mlada za dobrobit kuće treba da ga obori nogom. A mlada i mladoženja, tek pošto se uzmu, pokušaće da se izbore za poslednju reč u kući. U tome im valja da budu što hitriji, jer glavnu reč odnosi onaj ko prvi zgazi svog supružnika. Ipak, i rituali iz starijeg asortimana, bili oni ozbiljni, šaljivi, iščezli ili sačuvani, imali su naposletku sačuvati sreću i mir u zajedničkom životu.

    Naslovna: Freepik