• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Uskršnji običaji u Srbiji
    29.04.2021

    Uskršnji običaji u Srbiji

    Najvažniji hrišćanski praznik je Uskrs, dan kada se Isus Hrist vratio u život u činu vaskrsenja. Njegova proslava predstavlja izraz najveće radosti zbog konačne pobede Božjeg sina nad smrću i svim progonima koje je doživeo za vreme života.

    Uskrs ili Vaskrs je pokretni praznik koji se u hrišćanstvu slavi u prvu nedelju posle jevrejske Pashe, koja se obeležava u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na dan prolećne ravnodnevnice (20. marta) ili neposredno posle nje. Iako ovo objašnjenje zvuči komplikovano, važno je znati da se kod pravoslavaca koji koriste Julijanski kalendari praznik slavi najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja, dok hrišćani koji su prihvatili Gregorijanski kalendar i druge kalendar ovaj praznik slave između 22. marta i 25. aprila.

    U našoj narodnoj tradiciji za Uskrs su vezana brojni i lepi običaji, a najvažniji su oni vezano za farbanje uskršnjih jaja, kao simbola samog Hrista i ponovnog rađanja.

    Običaji vezani za Veliki Petak

    Obeležavanje Uskrsa počinje 7 nedelja ranije, kada počinje Veliki post. Ovo je jedan od najizazovnijih postova, pošto je zabranjeno čak i konzumiranje ribe, osim u posebnim situacijama.

    Nedelju dana pre Uskrsa pravoslavci obeležavaju praznike Vrbica (Lazareva subota) i Cveti kojima su vezani za vaskrsenje četvorodnevnog Lazara i ulazak Isusa Hrista u Jerusalem. Ovime počinje i poslednja nedjelja posta, takozvana Velike ili Strasne sedmice koja je uvod u proslavu najvećeg praznika.

    Veliki Petak posebno je važna u hrišćanskoj tradiciji jer je to dan kada je posle velike patnje Isus razapet na brdu Golgota u blizini Jerusalema. Taj dan je i najtužniji u narodnim i crkvenim običajima, ne rade se kućni poslovi, ne sluša se muzika i praktikuje se strogi post. U crkvama se iznosi crvena plaštenica koja predstavlja pokrov u koji je Isus zamotan pošto je skinut s krsta. Običaje je vernici plaštenicu celivaju, a u nekim krajevima da se provlače ispod stola na kojoj je izložena jer će im ovo doneti sreću i ispunjenje želja.

    Crveno na radost

    Na Veliki Petak, rano ujutro a svakako pre podneva, se farbaju uskršnja jaja koja su simbol samog Spasitelja i vere u ponovno rađanje i pobedu života nad smrću. Ovaj običaj je od strane crkve prihvaćen u Srednjem veku, ali se smatra da ima duboke narodne korene. Tradicionalno se jaja farbaju u crvenu boju koja predstavlja Isusovu krv prosutu na Golgoti, ali se u današnje vreme jaja farbaju i drugim bojama.

    Koriste se kako industrijske boje, tako i boje dobijene prirodnim putem kao što je lukovina od žutog i crvenog luka, cvekla, đumbir, kurkuma, crveni kupus, pa čak i kora od jabuka. Još je lepše kada se jaja šaraju voskom pre farbanja ili kada prilikom farbanja na njih lepe listići peršuna, deteline, maslačka koji ostavljaju lepe šare.

    Posebno je važno prvo ofarbano jaje koje se naziva „čuvarkuća“ ili „čuvar“, „stražar“. Ono se čuva tokom čitave godine kako bi domaćinstvu donelo sreću i prosperitet. U ranija vremena ovo jaje se zakopavalo uz mlade voćke.

    Čije je jaje jače?

    Uskršnja jaja igraju važnu ulogu i običajima vezanim za sam Uskrs. Posle Vaskršnje službe, prekida se post svečanim obedom koji započinje paljenjem sveće i molitvom, posle koje ukućani jedni drugima čestitaju Uskrs i sedaju za trpezu. Na početku svako uzima po jaje i kreće takmičenje u kucanju (ili tucanju) jaja uz pozdrav „Hristos Vaskrse“ – „Vaistinu Vaskrse“. Onaj čije jaje ostane celo smatra se pobednikom.

    Takođe, na dane Uskrsa običaj je i da se porodica, prijatelji i komšije daruju jajima, a svakom gostu se prvo ponudi jaje, pa sva ostala čast.

    U nekim delovima naše zemlje običaj je i da se ukućani ujutro umivaju vodom u kojoj je preko noći bilo potopljeno crveno jaje, bosiljak, zdravac i dren. Verovalo se da će deca biti zdrava i napredna ako im se uskršnjim jajetom istrljaju obrazi. Polomljena jaja i ljuske zakopavana su u njivu i davana domaćim životinjama da pojedu kako bi bile plodne i zdrave.

    Pored činije sa uskršnjim jajima, neizostavni deo trpeze bilo je jagnjeće i teleće pečenje. Smatralo se da su ove dve životinje svete, te da je jagnje simbol Isusa, a tele jedno od četiri svete životinje iz poruka svetih proroka koji su najavljivali njegov dolazak.

    Uz bogatu trpezu u istočnoj Srbiji i Vojvodini peku se i brižljivo ukrašeni hlebovi, kovržnjaci u kojima se nalazi celo farbano jaje.

    Drugi dan Uskrsa, Pobusni ponedeljak

    Proslava Uskrsa nastavlja se i drugog dana ovog praznika, poznatog kao Pobusni ponedeljak. I ovaj dan posvećen je porodici, posebno onima koji više nisu sa nama. Običaj je da se obilaze groblja, uređuju grobovi, drže parastosi i našim dragima ostavlja po jedno crveno jaje.

    Ovaj dan je poznat i kao Vodeni ponedeljak jer je nekada bio običaj da se vodom polivaju mladi momci i devojke. Služio je kao povod da se upoznaju momci i devojke, jer je običaj nalagao da devojka koja bude polivena mladiću pokloni jedno jaje. Neka od ovih udvaranja su se svakako završavala i srećno.

    Uskrs, Vaskrs ili Voskres?

    Jedna od polemika koja se često vodi jeste – Da li se kaže Uskrs, Vaskrs ili Voskres?

    U srpskom narodnom govoru ustaljen je naziv Uskrs, iako se za sam čin Isusovog povratka među žive naporedo koriste izrazi uskrsnuće i vaskrsnuće.

    Naziv Vaskrs je poreklom iz srpske varijante crkvenoslovenskog koji je u upotrebi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

    Voskres je novijeg datuma na našim krajevima i došao je pod uticajem ruske varijante crkvenoslovenskog, te je time i najdalje duhu našeg naroda i jezika.

    Pored ova tri slična izraza, u istočnim i južnim delovima Srbije koristi se i naziv Veligden, koji u doslovnom prevodu znači „veliki dan“.

    *Naslovna fotografija: Freepik