• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Semeteško jezero - dom plutajućih ostrva i nemani iz dubina
    29.04.2020

    Semeteško jezero - dom plutajućih ostrva i nemani iz dubina

    Na samo petnaest kilometara od Raške nalazi se možda najbolje skrivena tajna Kopaonika - Semeteško jezero. Široko tek nešto više od 60 metara, dom je nekoliko prirodnih fenomena koji su oduvek golicali maštu meštana i rađali legende o misterioznim bićima iz neistraženih dubina.

    Jezero između mita…

    Legenda kaže da je jezero nastalo zbog čuvenog inata. Naime, pričalo se da je pre nekoliko vekova jedan buntovni pop odlučio da krene u vršidbu da veliki narodni praznik Svetog Ćirila. Seljani su ga upozoravali da ne čini greh, da sačeka sledeći dan, ali pop je bio neumoljiv – posao je morao da se završi, po svaku cenu. Kada je završio sa poslom, krenuo je kući smejući se praznoverju meštana, ali ga je u baš u tom momentu stigla božja kazna. Oblaci su prekrili sunce, zemlja se zatresla i otvorila, povukavši sa sobom verolomnog popa i konje sa tovarom. Ubrzo je iz dubina pokuljala voda koja je napunila rupu, kako bi nevernikovo večno počivalište zauvek bilo nedostupno.  U strahu od kazne, seljani su dugo zaobilazili jezero.

    Skriveno i magično, treperave zelene vode u kojoj se ogleda bujno rastinje, vremenom je postalo okupljalište vila i drugih magičnih bića. Pričalo se da se noću oko jezera čuo neobični kikot i cika, koji su vremenom počeli da privlače radoznalce. Njih je, pak, terala rika vodene nemani koja je magično jezero i njegove stanovnike dugo štitilo od nasrtaja spolja. Govorilo se da je rika toliko moćna i zastrašujuća, da su sa poslednjim zracima sunca meštani hitali kući i dobro zaključavali vrata i prozore u strahu od moćne zveri. Vremenom je rika bila sve ređa, a priča o vilama i nemani pretvorila se u legendu o nekoj neobičnoj i danas izumrloj ptici ili gmizavcu koja je naseljavala bujnu šumu na obodu jezera.

    Foto: Wikipedia / Olja Simović

    … i nauke

    Ipak, nauka nudi nešto precizniji odgovor kako je i kada nastalo Semeteško jezero. Smešteno na 900 metara nadmorske visine, jezero je po svom poreklu urvinsko i nastalo je delovanjem velikih lednika pre nekoliko miliona godina. Prečnika je 60 metara i stalnog nivoa vode, što je posledica jakih podzemnih i dva nadzemna izvora koji tokom čitave godine vodom snabdevaju jezero.

    Upravo zbog ovih podzemnih izvora, jezero je i prirodni fenomen, pošto njegova dubina nikada nije utvrđena. Iako se zna da se jezero u dubinu prostire u obliku levka, jake podzemne struje dozvolile su roniocima da zarone na najviše 15 metara dubine. Zbog podzemnih struja je i površina jezera uvek treperava, stvarajući iluziju da se ispod površine nalazi čitav jedan neistraženi i magični svet.

    Prosečna godišnja temperatura vode je 10 stepeni, dok se leti penje na svežih 20 stepeni zbog čega je kupanje preporučljivo samo za one najhrabrije. Jezero je raj za ribolovce koji na svojim udicama hvataju šarane i babuške. Na obalama možete naići i na nekog daždevnjaka ili guštera.

    Foto: Wikipedia / Olja

    Vožnja jezerom na plutajućim ostrvima

    Posebnu atrakciju jezera predstavljaju neobična plutajuća ostrva. Sačinjena od trave, raznog rastinja, grana, ševara i korenja drveća koje na njima raste, nekada su bila brojna i nesmetano su plovila jezerom u smeru duvanja vetra. Vremenom su neka od ostrva propala, što zbog ljudske nebrige, što zbog poribljavanja jezera izvršenog pre par godina. Naime, nekada bistro jezero, danas je donekle mutno zbog riba koja stvaraju grickaju ostrva i stvaraju mulj.

    Ipak, i danas je moguće zakoračiti na ostrvo i provozati se na njima s jedne na drugu obalu, ili gde vas već vetar nanese.

    Do jezera je moguće stići automobilom, ali i peške, nekom od dobro označenih i uređenih staza koja presecaju NP „Kopaonik“. Posle šetnje, predah možete naći na travnatim obalama i maloj uređenoj plaži, ali i u restoranu i etno-selu koje je pre nekoliko godina ovde izgrađeno.

    U organizaciji meštana početkom avgusta ovde se održava narodni sabor „Ilinski dani“, koji obiluje raznim starim običajima i igrama, od natezanja konopca i sviranja frule do izvođenja pesama i narodnih igara, sve začinjeno bogatom trpezom sa ićem i pićem sa ovih prostora.

    *Naslovna fotografija: Olja Simović