Ušuškano u istoimenoj kotlini, ispod planina Pljačkovice i Krisilovice, Vranje je nekako bilo predoređeno da postane mesto dešavanja legendarnih dela Bore Stankovića. Grad poznat po pesmama koje teraju na igru, ali i udaraju duboku posred srca i otvaraju stare rane, grad živopisnog dijalekta, veselih ljudi i dobre hrane. Grad kroz koji protiče pet reka i u kome se nalazilo preko 60 česmi sa kojih je tekla voda koja je krepila srčane Vranjance i putnike namernike.
Voda koja život znači
Kroz ljudsku istoriju ognjište i izvor bila su mesta oko kojih su se okupljali ljudi. Tu su se razmenjivali dnevni abrovi, kovali planovi, rađale ljubavi, rešavali sporovi, igrale igre, pravila veselja. A česme u Vranju, svih 60 koliko ih je bilo u ona „stara dobra vremena“, bile su posebno poznate. Opevane u pesmama i delima Bore Stankovića, prvobitno su nastale iz vodovoda koji je izgrađen za vreme Turaka i koji je vodu crpeo iz Vranjske i Sobinske reke. Kasnije, voda se do čunkova spuštala i iz rezervoara Taske Česmedžije u Sobini, iz Gradske reke i izvora kod Toplika. A svaka od njih imala je svoju priču, od kojih su neke izgubljene, a neke opevane. Krenimo dakle od najpoznatije…
Česma Đeranka – Spomen neuzvraćene ljubavi
Kao i mnoge druge priče, i ova počinje tamo u ona turska vremena. Legenda kaže da je na ovaj izvor, smešten u Gornjoj čaršiji, svakog dana dolazila lepa Vranjanka. Vitka, spretna, lakog hoda, crnokosa devojka brzo je zapala za oko lokalnom mladiću Đerđelez. Ali ne lezi vraže, ona je bila Srpkinja, a on Turčin, što je predstavljalo veliki problem i izavalo negodovanje porodica. Ali, Đera, kako su ga zvali,je bio nepokolebljiv. Kažu da se po čaršiji često govorio da je će jednog dana ona biti Đeranka.
Pošto udvaranje nije išlo po planu, jer devojka izgleda nije gajila simpatije prema Đeri, junak ove priče odlučio se na očajnički korak. Kada je jednog dana, kao po običaju, crnka krenula po vodu, mladić joj se prišunjao iza leđa i zgrabio je oko struka. Verovato je da, ako neće milom, onda će na prevaru da je privoli da ga zavoli. Srećom, Vranjanka je bila spretnija, te se nekako izvukla iz njegovog zagrljaja iz pobegla niz sokak. Đera, slomljenog srca i ponosa napustio je Vranje i od tada mu se gubi svaki trag.
U spomen na ovaj događaj, mladićevi prijatelji napravili su česmu sa dve lule od kojih se jedna zvala Đera, a druga je nosila ime po devojci. Kasnije je česma završila u Stankovićevim delima, a kada se 1946. godine izvor vode sa koje se napaja česma spustio 30 metara dalje, napravljena je nova Đeranka, dok je stara ostala na istom mestu.
Šarena česma – Žrtva progresa
Još jedna česma koja je opevana u poeziji i prozi je Šarena česma. Sa svojih 2 metra visine, bila je impozantna građevina koja je odisala i nebičnom šarom. Sa sve četiri strane bila je iscrtana crnim i belim poljima po ugledu na šahovsku tablu, kako bi bila vidljiva i noću. Naime, na vrhu česme nalazio se fenjer koji je obasjavao čitavu okolinu. Ma koliko nam danas čudno zvučalo, ulično osvetljenje nekad je bilo retko i skupo i nalazilo se samo na najvažnijim tačkama gradića. Ostatak je bio zaogrnut mrakom u kome se dešavalo sve ono što je kasnije završavalo u pesmama. Tako je i ova česma našla svoje mesto u stihovima „Džanum, nasred sela, Šarena češma“.
Kao i prethodna česma, i ova se malo „šetala“ po čaršiji, odnosno bar jednom je pomerena. Nažalost, kada je šezdesetih godina izgrađen blok zgrada, ova česma je porušena. A pošto istorija uvek ima poslednju reč, u blizni nekadašnjeg fenjera danas se nalazi zgrada Elektrodistribucije.
Nastaviće se…
Naslovna fotografija: Чигот
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
PRIVATAN SMEŠTAJ VILA JOVANA
