• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Miloš Obilić (2) – Gde je sahranjen kosovski junak?
    28.03.2021

    Miloš Obilić (2) – Gde je sahranjen kosovski junak?

    Život, pa i samo postojanje Miloša Obilića, najvećeg kosovskog junaka, i danas predstavlja pravu enigmu u kojoj se prepliću istorijske činjenice i narodno predanje. Poslednji deo ove slagalice, ako uzmemo da je Miloš Obilić kao istorijska ličnoost zaista postojao, je mesto njegovog večnog počivališta. Tokom vekova ovu čast pripisivala su sebi razna mesta.

    Miloševa crkva na Kosovu polju

    Jedan od prvih zapisa o mestu gde je sahranjen Miloš Obilić potiče iz pera jednog od prvih istraživača srpske srednjovekovne istorije Nikole Boškovića. Ako vam prezime zvuči poznato, ne treba da vas čudi, u pitanju je otac čuvenog naučnika Ruđera Boškovića. Kao ugledni i bogati trgovac, Bošković je imao i neobičnu pasiju prema prikupljanju starina, te je tako prilikom svojih putovanja obilazio značajna istorijska mesta i srpske zadužbine, prikupljao priče i od Turaka otkupljivao dragocenosti. Tako je prilikom jednog od svojih putovanja stigao i do Kosovskog polja, gde zapisuje da se u blizini Muratovog turbeta nalazi i crkva sa Miloševim grobom.

    Krajem XVIII ovu priču potvrđuje još jedan Dubrovčanin Ivan Kaboga, navodeći da se ovo mesto nalazi tri milje od reke Lab, što navodi na pretpostavku da je u pitanju crkva u mestu Kisela Banja.

    Da se ovde zaista nalazila crkva iz srednjeg veka, potvrđeno je 1935. godine, kada su izvršena otkopavanja na mestu kooje su Albanci zvali Kisha Milloshit ili Miloševa crkva.

    Foto: Petar Milošević

    Misteriozni grob u Ravanici

    Kao najbolji kandidat za mesto gde je sahranjen Miloš Obilić, često se navodi manastir Ravanica. Razlog za to je narodno predanje po kome je knez Lazar Hrebljanović izgradio manastir od kamena, bez previše ukrasa, na predlog samog Miloša Obilića. Ovaj događaj opisan je u pesmi “Zidanje Ravanice”, gde se Miloš spominje kao zet kneza Lazara koji mu ovaj skromniji vid gradnje zadužbine predlaže zbog pretnje turske najezde.

    U drugim navodima navodi se da su uz Ravanicu izgrađene tri kule, kneza Lazara i njegova dva zeta - Miloša Obilića i Vuka Brankovića. Ostaci Lazareve i Miloševe kule bili su vidljivi i krajem XIX veka kada počinje opsežnije interesovanje naših istoričara za srednjovekovnu srpsku državu. Ovo je istovremeno bilo i mesto na kome je posle pogibije preneseno telo kneza Lazara.

    Sve ovo predstavlja uvod za otkriće misterioznog groba u Ravanici krajem pedesetih godina XX veka, događaj koji nam je preneo pisac Aleksandar Tešić istražujući materijal za svoju knjiigu o Obiliću. Prema ovim navodima, a sačuvanim u zapisima arheologa Miodraga Purkovića, nedaleko od mesta gde se prvobitno nalazio Lazarev sarkofag nađen je grob nepoznatog srpskog velikaša. U njemu je pored dela zemnih ostataka nađeno i nešto vojne opreme i dva novčića iz tog dobra. Nadalje, položaj groba u odnosu na knežev sarkofag poklapa se sa predanjem u kome se kaže da je Miloš sahranjen ispod kneževih nogu.

    Ali, zašto se o tome danas ništa ne zna? Razlog je pomalo bizaran. Naime, prilikom obnove Ravanice šezdesetih godina odlučeno je da se ovaj deo poravna i preko postave mermerne ploče. Ko je doneo ovu odluku, zašto istraživanje nije nastavljeno i zašto do danas nije došlo do revizije, ostaje tajna.

    Ipak, treba napomenuti da su Lazareve mošti posle putovanja u Sentandreju i Vrdnik, napokon vraćene u njegovu zadužbinu 1988. godine.

    Tajna Manastira Tumane

    Kao druga potencijalna lokacija Miloševog groba navodi se manastir Tumane. Još jednom narodno predanje je umešalo svoje prste. Naime, prema legendi, Miloš (K)Obilić rođen je u selu Kobilje u blizini Golupca. Ovde se nekada nalazio i njegov, danas izgubljeni, dvorac. Priča dalje kaže da je kao strastveni lovac jednom prilikom u lovu ranio isposnika Zosima Sinajita, koji je živeo u obližnjoj pećini. Rana je bila toliko teška, da je Zosim, videći da mu se približava poslednji čas izgovorio reči: “Tu mani.” ili “Nema leka”. Skrhan bolom i grižom savesti, Miloš odluči da na mestu monahovog stradanja izgradi manastir-zadužbinu, koja je u narodu prozvana Tumane.

    Foto: Igor Apostolovic

    Završenu zadužbinu Miloš nije video. Ubrzo mu stiže poziv kneza Lazara da pohita u Kruševac na dogovor o boju protiv najezde sa istoka.

    Ipak, ovo nije kraj priče. Nastavak je usledio 1912. godine kada je sveštenik S. Pejović bio svedok izgradnje nove crkve u manastiru. Prema njegovim zapisima, prilikom pregledanja stare crkve otkrivene su mošti svetog Zosima, kao i tajanstveni grob na sredini crkve u kome su se nalazile dobro očuvane mošti. Da li je ovo ili nije grob Obilića i danas ostaje otvoreno pitanje, pošto je grob kao i u slučaju Ravanice zatrpan.

     

    Do nekih srećnijih vremena kada će se ovim saznanjma posvetiti više pažnje, ostaje nam samo onaj neustrašivi Miloš Obilić iz narednog predanja.

    Naslovna fotografija: Stormma