Poznavaoci košarke su na tribine dolazili samo da bi gledali njega: razbarušenog momka po imenu Piter Maravić, koji je mečeve pretvarao u magiju. Nije to bilo samo zbog fantastičnih skorova, koliko je i sam bio dovoljno maštovit da zaigra po sopstvenim pravilima. Pomalo ekscentričan i „na svoju ruku“, činilo se da je ceo život odigrao prkoseći (ne)verovatnoćama.
U međuvremenu, postao je svojevrsni košarkaški superstar, i to u vodećoj američkoj nacionalnoj ligi. Postavio je rekord koji za sada niko nije oborio: u Košarkašku dvoranu slavnih primljen je kao najmlađi NBA igrač u istoriji. A osim rodne mu Amerike, ovu nesvakidašnju legendu slavi i zemlja iz koje je poneo svoje korene.
Mršuljavi Piter, revolveraš sa loptom
Rodom iz gradića Alikipa u državi Pensilvaniji, Piter Maravić (1947 – 1988) pojurio je za loptom već kao dvogodišnjak. Njegov otac, Petar, zadovoljno je trljao ruke. I sam je bio profesionalni igrač u tadašnjoj Košarkaškoj asocijaciji Amerike, a za srpske imigrante je još je pre Drugog svetskog rata organizovao prve velike turnire.
Porodica je bila srpskog porekla: u Pensilvaniju su se krajem 19. veka iz Drežnice doselili Petrovi roditelji, a Pitova majka Helena bila je Srpkinja „amerikanizovanog“ imena. Videvši da se ne odvaja od lopte, Petar Maravić je dobio najdražeg i najposvećenijeg učenika. Pit je koristio svaki trenutak da usavrši dribling: dok vozi bicikl, ili kada oca prati do posla pa izviri kroz prozor automobila i tapka loptu po drumu.
Od „nestašluka“ sa loptom na dva i četiri točka, Pit je nastavio da uči na srednjoškolskom terenu. Svoje drugove je na terenu ostavljao u neverici – igrao je sjajno, ali nikome nisu bili najjasniji njegovi neobični pokreti. Još tada je patentirao sopstvenu tehniku šuteva. Nije vredelo ni što je otac uporno pokušavao da ga ispravi. Ostale je ovaj pokret podsetio na revolveraše u američkim Vesternima, jer je Piter hvatao loptu kao da izvlači pištolj i puca. Tada ga je i školski trener nazvao „Pistol Pit“, a po ovom nadimku će ga kasnije pamtiti ceo košarkaški univerzum.
Za to vreme, mladi revolveraš se tvrdoglavo držao svojih improvizacija na terenu. Malo ko bi na prvi pogled pomislio i da će obarati rekorde: mršav kakav je bio, prilično je štrčao među atletski građenim igračima. Da bi ojačao i dobio na mišićnoj masi, obreo se nakon srednje škole na Vojnoj akademiji, ali se već tada za Pitovu sjajnu igru čulo širom SAD.
Od 1966. godine, šuteve je nizao i na Univerzitetu u Luizijani. Pre toga se u univerzitetskom košarkaškom timu našao i njegov otac kao trener, te je Pistol Pit nastavio da trenira pod budnim okom Maravića starijeg.
Foto: Wikipedia / The Sporting News Collection
Jedan kao šestorica: od hipika do najsjajnije NBA zvezde
„Sipajući“ šuteve iz sezone u sezonu, Pit je već kao student ređao do tada neviđene rekorde. Mada je celoj ekipi podigao rejting, nisu se na njegov račun čule samo reči hvale. Za ostatak univerziteta, Pit je dobio etiketu „tatinog sina“.
I mediji su mu nalazili mane – sa dugom, razbarušenom kosom i „umetničkim“ šiškama, lakonogi mladić je više ličio na hipika nego na košarkaša. Na terenu je bio buntovnik sa jedva preko 70 kilograma, uporno se držeći sopstvenih pravila igre. Američka košarkaška scena još nije videla tako neobičnog igrača, tim pre što mu se sjajni rezultati nisu mogli osporiti.
Od 1970. godine Pit ulazi i u NBA ligu. Opravdao je nadimak i kao novajlija u „Jastrebovima“ iz Atlante, postigavši fantastičan prosek od 23 pogotka po meču. Uz to je usavršavao i talenat koji je samo njemu bio svojstven: uspevajući da pogodi koš iz najnemogućijih pozicija, od mečeva je pravio pravi spektakl.
Na sve to, njegov ugovor sa ekipom iz Atlante bio je do tada najskuplji u istoriji košarke, što je takođe do tada bilo neviđeno za jednog „novajliju“ u timu. Do 1973. godine, Pistol Pit se prvi put našao i u NBA All-Star timu. Kasniji prelazak u Nju Orleans Džez bio je još neverovatniji, jer je jedan revolveraš sa loptom uspeo da zameni šest igrača.
Akrobata, rekorder i nepopravljivi boem
U narednih desetak godina, NBA je upamtila Maravića kao jednog od najkreativnijih igrača. Na njegove utakmice se dolazilo zbog retko viđenih vratolomija na parketu, pa je Pistol Pit proglašen i za najvećeg NBA šoumena. Dok je fanove ostavljo bez daha, uspeo je da do 1977. godine po broju pogodaka dospe na čelo NBA. Samo tri godine kasnije ostvario je i dečački san: zaigrao je za Boston Seltikse, jedan od najuspešnijih NBA timova koje je od malih nogu obožavao.
U međuvremenu, rekordi koje je zaređao postali su popriličan zalogaj za konkurenciju. U 658 utakmica postigao je skoro 16.000 poena, a sa 3.667 pogodaka postao je igrač sa najviše koševa u karijeri. U jednoj od najboljih utakmica ubacio je čak 68 koševa – i sve to dok ga je publika gledala u najneverovatnijim akrobacijama: od dodavanja kroz noge, preko glave i iza leđa, do poteza koji mu je postao zaštitni znak: dodavanje bez gledanja.
Zbog toga mu se opraštala i ekscentričnost van terena. Njegov boemski duh često nije odolevao životu punim plućima, mada se uz naporne treninge uskoro pokazao problematičnim. Od izostanka pobeda i pritisaka javnosti, Pitova karijera se nastavila povredom noge zbog koje je 1980. godine napustio košarku.
Foto: Wikipedia / The Sporting News Collection,
Kada miljenik publike ostavi srce na terenu
Odlazak sa terena sa samo 33 godine NBA revolverašu nije nimalo lako pao. Uz to se nakon majčinog samoubistva nosio i sa porodičnom tragedijom, što je nekadašnjeg šoumena nagnalo da se potpuno povuče iz javnosti.
Ipak, nastavio je život po sopstvenim pravilima. Za Pistol Pita to su bili joga, hinduizam, makrobiotika, vegeterijanstvo i asketski život. Ponovo je izašao na teren tek 1987. godine, sa željom da svoje znanje prenese mlađim generacijama.
Tog 5. januara 1988., zaigrao je sa prijateljima partiju uličnog basketa. Završivši igru, okretni revolveraš je naprasno pao na zemlju. Nedelju dana kasnije, štampa je objavila vest u koju je teško bilo poverovati:
“Neobična srčana mana, toliko retka da je nema ni u statistikama, uzela je život košarkaške zvezde. Maravić je rođen bez jedne od dve arterije koje srce snabdevaju krvlju. Izveštaj sa autopsije je zapanjio kardiologe i druge stručnjake za rane smrti u sportu, koje se zbog napornih fizičkih aktivnosti obično dogadjaju pre dvadesete godine. Kako je uopšte Pit Maravić mogao da se bavi profesionalnim sportom?”
Uz sve neverovatnoće kojima je prkosio, ova je bez sumnje bila najveća. Razbarušeni revolveraš, jedan od najmaštovitijih u istoriji košarke, doslovno je ostavio srce na terenu.
Kao istinskog umetnika sa loptom znali su ga svi: i vrsni poznavaoci košarke i vatreni navijači. U basketu je pronašao način da izrazi maštu, a takvog ga je upamtio i legendarni Bob Dilan: „Znam, to je onaj čovek koji je mogao da igra i zatvorenih očiju“ – izustio je saznavši za Pitovu smrt. Svetska košarka ga je proglasila košarkaškim mađioničarem, a zbog porekla koje je otkrivalo prezime na „ić“, karijera Pistol Pita ne prestaje da oduševljava ni ljubitelje košarke širom Jugoslavije.
*Naslovna: Wikipedia / The Sporting News Collection, Frank Bryan
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
PRIVATAN SMEŠTAJ VILA JOVANA
