• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Maljen - Planina u senci Divčibara
    30.12.2021

    Maljen - Planina u senci Divčibara

    Ukoliko pitate nekoga šta su Divčibare, velika verovatnoća je da će odgovoriti da je u pitanju planina kod Valjeva. Ali to baš i nije tačno. Divčibare su samo najpoznatije naselje na planini Maljen, jednoj od pet lepotica Valjevskih planina. 

    Pogled sa krova Podrinja

    Planina Maljen deo je Valjevskih planina i prostire se pravcem istok-zapad u dužini od 15 kilometara. Nalazi se na nekih tridesetak kilometara južno od Valjeva i 120 kilometara od Beograda. Sa Povlenom i Suvoborom je u 17. veku nazivan jedinstvenim imenom Karadag, što u prevodu sa turskog znači Crna Gora. Ovaj naziv se na našim prostorima zadržao sve do kraja 18. veka, a same planine su u starim zapisima nazivane vrhovima Crne Gore.

    Po svom sastavu, Maljen je sačinjen najviše od krečnjaka, a najviši vrh je Kraljev sto na 1104 mnv, dok je svakako najpoznatiji Crni vrh (1098 mnv), koji se nalazi u blizini Divčibara. Pored ova dva vrha, tu su i Stražara (1061 mnv), Paljba (1051 mnv), Golubac(1050 mnv) i Velika pleća (1036 mnv). Svi ovi vrhovi povezani su dobro uređenom pešačkom stazom i asfaltnim putem, tako da je moguć obilazak kako peške, tako i biciklom ili automobilom. Pored toga, u prethodnih par godina na vrhovima su postavljeni i drveni vidikovci sa kojih se pruža nesputan pogled ka Zlatiboru i Tari, te čitavom Podrinju. 

    Foto: Nikolina Radovanović: Pogled sa Kraljevog stola

    Posebna priča su reke i rečice koje se nalaze na planini i u mekom krečnjaku prave useke strmih litica. Neke od njih su Bukovska i Krkčmarska reka, Kozlica, Paklenica, te Crna reka i Crna Kamenica. Svakako je najatraktivnija reka Manastirica, koja izvire ispod vrha Kraljev sto i u čijem se gornjem toku nalazi vodopad Skakalo, šesti po visini u Srbiji. Iako se vodopad nalazi u blizini magistralnog puta Mionica-Divčibare, do gornjeg dela je moguće doći samo peške, dok se do podnožja ne može doći, posebno u doba godine kada je puno vode. 

    Maljen se odlikuje bujnim životinjskim i biljnim svetom. Najviše su zastupljene četinarske šume belog i crnog bora, jele, smrče, kleke i planinskog bora. Zanimljivost Maljena čine i šume belog bora bez prisustva crnog, što je velika retkost na našim prostorima. Zbog prirustva listopadnog crnog i belog jasena, hrasta, cera, gorskog javora i drugih listopadnih vrsta drveća, u jesen se čitava planina u čarobni svet kojim trepti vatrenim bojama ovog doba godine. Ipak, ono po čemu je Maljen poznat jesu livade. Dovoljno je da odšetate nekoliko detetina metara od puta kroz šumu i dočekaće vas bujni i mirisni svet narcisa, jaglike, vreska, šafrana, majčine dušice, lincure, raznih vrsta perunike. 

    Foto: Freepik

    Oko Crne i Krmčmarske reke možete susresti srne, dook su veverice i zečevi sveprisutni. Zbog masovnog izlova vukova i lisica, upravo su ove vrste danas dominantne. Tu su i kune belice i zlatice, kao i razna pernata divljač. Ono što je danas davna prošlost na ovom području je beloglavi sup, koji se danas povremeno sreće u kanjonu Crne reke. Takođe, planinske reke su nekada bile bogate pastrmkom potočarkom i lipljenom, ali je uticaj čoveka i nekontrolisani izlov učinio da nestanu. 

    Da bi se sprečilo dalje urušavanje prirodne ravnoteže, na Maljenu su oformljena četiri rezervata prirode: Crna reka, Čalački potok, Zabalac i Vražji vir.

     Foto: Nikolina Radovanović - Katun u blizini Kraljevog stola

    Divčibare - od vazdužne banje do ekskluzivnog zimovališta

    Svakako najpoznatiji deo Maljena su Divčibare, naselje u blizini Crnog vrha. Nalaze se 980 mnv, a svoje ime je prema legendi dobilo po pastirici koja se nesrećnim slučajem udavila u obližnjoj rei Crnoj Kamenici dok je čuvala ovce. Da li je ova legenda tačna, teško je razaznati, ali je poznato da se mesto pod ovim imenom spominje još krajem 15. veka. 

    Sam početak neke vrste banjskog turizma vezuje se za početak 19. veka, kada je knez Miloš boravio preko leta u gospodarskim kolebama. U blizini se nalazio izvor koji je poneo naziv Knjaz-Miloševa česma. Čitav vek kasnije, 1925. godine, jedan od upravnika Divčibara došao je na ideju da se na planini izgradi vazdušnja banja. Zvao se Nedeljko Savić, za meštane poznat kao “čika Neđa”, već godinu dana kasnije su pod novoosnovanim “Zdravstvenim društvom Divčibare” sazidane prve kućice za smeštaj po uzoru na seoske brvnare. 

     Foto: Nikolina Radovanović 

    U periodu do Drugog svetskog rata, Divčibare su se brzo razvijale, da bi 1941. godine imale preko 1100 ležajeva, a sve više Valjevaca i Beograđana kupovalo je placeve za izgradnju letnjikovaca. 

    Ipak, ono po čemu su Divčibare ostale u lepom sećanju generacijama jestu dečija odmarališta koja su počela da niču već 1947. godine. Prvo stidljivo, pa sve više i više do početka 21. veka Divčibare su postale sinonim za letnje i zimske raspuste valjevskih, beogradskih i drugih školaraca iz svih krajeva zemlje. 

    Pored toga, u prethodne dve decenije započeo je ubrani turistički razvoj. Tome je doprinelo i uređenje ski-staze Crni vrh, koja je pored ski-lifta 2016. godine dobila i sistem za veštački sneg. Danas se na Divčibarama mogu naći smeštajni kompleksi za sve vrste potreba - od ljubitelja etno turizma, privatnog smeštaja do hotela visoke kategorije. 

    Foto: Freepik

    Mada je svake godine sve više posetilaca, Maljen i Divčibare su zadržale određenu vrstu starog šarma. Dovoljno je da od turističkog centra odšetate samo stotinak metara, i sva buka savremenog sveta nestaće u magičnom svetu prirode. 

    *Naslovna fotografija:Freepik