• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Kuća na točkovima – malo poznati srpski izum
    22.07.2021

    Kuća na točkovima – malo poznati srpski izum

    Ukoliko ste u momentima dokolice listajući TV kanale naleteli upravo na onaj na kome se od jutra do mraka emituju razni edukativni sadržaji sa izvesnom dozom rijaliti napetosti i zabave, velika je verovatnoća da ste pogledali bar jednu epizodu serije koja prati doživljaje zaposlenih u firmi koja se bavi selidbom čitavih kuća s jednog na drugi kraj Amerike. Na drumskim grdosijama, duž nepreglednih puteva kontinenta, domovi onih nešto imućnijih putuju uz stalnu strepnju – da li će se prevrnuti ili ne?

    I mada je Amerika u poslednja dva veka stekla epitet zemlje koja je prva u svemu, a posebno u tehničkim vodama, prvenstvo poduhvatu seobe čitavih domova na posebnim kolima pripada, ni manje ni više, nego Srbiji.

    Reforme Jevrema Obrenovića

    U vremenima posle Drugog srpskog ustanka, kada su se odnosi sa Portom donekle smirili, vlast je potpuno prepuštena u ruke porodice Obrenović. Pored Miloša, koji će u dva navrata biti neprikosnoveni gospodar Srbije, deo kolača pripao je i njegovoj mlađoj braći Jovanu i Jevremu. Posebno važnu ulogu igrao je mlađi Jevrem, koji je tokom dve decenije bio sve – od najbližeg saradnika do ljutog protivnika. Razlog u tome bio je i to da, ma koliko su bili bliski, toliko su bili i različiti. Dok je Miloš bio poznat kao čovek starog kova, glavom u Evropi a nogama čvrsto u Turskoj, Jevrem je bio reformator koji je želeo da Srbiju što pre „uvede“ u civilizaciju.

    Prilika za to ukazala mu se kada je 1819. godine postavljen za upravnika Valjevske nahije. Doduše, u to vreme njegova transformacija kao političara i zrelog čoveka još nije bila završena, tako da je vladavini pristupao oštro i autokratski. Razlog za to može da se nađe i u činjenici da je nahija bila poznata po buntovnom narodu, koji se nije tako lako povinovati kako tuđoj, tako ni domaćoj vlasti. Pored toga, hajdučija je bila opšte rasprostranjena, te je u početku hvatanje i obuzdavanje lokalnih harambaša bilo od presudnog značaja.

    Slika: Wikipedia/Narodni muzej

    Njegove reforme nisu se završile samo na tome, uvodi poreze, bavi se sprovođenjem epidemijskih mera i uvođenjem zdravstvene zaštite, uređenjem varoši i iznad svega – reorganizacijom, odnosno ušoravanjem sela.

    Naime, u to vreme sela u Srbiji, a posebno u krajevima koji su bili na granici sa Bosnom, bila su to samo u najširem smislu reči. Razbacana po obroncima brda i planina, bila su tek privremeno stanište koje je bilo moguće napustiti u slučaju bežanije pred janičarima i drugim zulumćarima. U tim i takvim selima, postojao je i veliki problem sa snabdevanjem vodom, a i hrana je uvek bila oskudna. Porodice su živele izolovane, gotovo u stalnom strahu, a puteva gotovo da nije ni bilo.

    Kako bi rešio ove goruće probleme, Jevrem naređuje da se stanovništvo preseli iz vrleti u blizinu puteva. Pored očigledne koristi za Srbe, ovaj poduhvat je imao za cilj da se pokaže snaga srpskih kneževa i stavi na znanje Turcima da je vreme njihovog terora završeno.

    „Moja kuća putujuća“

    Ove Jevremove reforme izazvale su pažnju Knjaza, koji ih svesrdno podržava. S druge strane, otpor stanovništva bio je veliki. Jeste da im je blizina drumova i stvaranje zajednica činilo dobro, ali… „đedovina je đedovina i ne napušta se tako lako. Čak šalju i žalbe Milošu, koji im, u skladu sa svojim despotskim stavom odgovara na poseban način – umesto da zaustavi reforme, naređuje da se prošire i na ostale nahije, gde god je to bilo potrebno.

    Kada je bilo izvesno da od pomoći gospodara nema vajde, seljaci odlučuju da se pomire sa sudbinom. U skladu sa dobro poznatim srpskim inatom, odlučuju da ne ostave ništa za sobom. Svi koji su mogli, pakuju i nose sa sobom kompletno pokućanstvo, pa i čitave kuće.

    Foto: Freepik/svstrelkov

    Treba napomenuti da su ove starinske kuće bile daleko od neke čvrste strukture. Na niskom kamenom temelju podizane su kućice od drvene građe, prekrivene drvenim pločama ili ređe ćeramidom. Pošto je posao rastavljanja i sastavljanja brvnara bio naporan, odlučuju da kuće prenose u celo. U tu svrhu prave i posebna kola na kojima su se čitave kuće klackale od zabačenih zaseoka do svoje nove lokacije.

    Tako je praktično u Srbiji, gotovo čitav vek pre Amerike, izmišljena tehnika prevoz kuća sa jedne destinacije na drugu.

    Srpski zaselak postaje srpsko selo

    Prelazak sa planine u ravnicu pored druma predstavljao je veliki iskorak za sprsko selo koje doživljava svoj procvat. Život u uređenim naseljima, gde je pomoć komšije često bila od presudnog značaja, stvaranje bližih i jačih veza među seljacima dovodi do toga da po prvi put srpski seljak postaje ponosni domaćin, bez straha od gladi i napada hajduka ili Turaka. To se ogleda i u izgledu domaćinstava u kojima se grade sve veće i bogatije kuće sa tri ili četiri sobe, sa ognjištima, podovima, prozorima i živopisnim baštama.

    I sve to zbog vizije jednog Jevrema, nahijskog kneza iz malene Srbije na Balkanu.

    *Naslovna fotografija: Depositphotos