• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Kako je jedan Srbin ošišao čitavu planetu
    06.05.2020

    Kako je jedan Srbin ošišao čitavu planetu

    Zašto je jedan Džon Smit zaslužio zaslužio da bude svrstanu rame uz rame sa Teslom, Milankovićem, Pupinom? Iza ovog običnog engleskog imena krije se lik i delo Nikole Bizumića, Srbina čiji je izum promenio i ošišao čitav svet.

    Rođen je kao puki siromah, umro je kao plemić i jedan od najbogatijih ljudi s početka dvadesetog veka. Kažu da je njegova vizija utkana i u kombajne, kosilice i mnoge druge uređaje bez kojih svakodnevnica planete ne bi bila ista, a koji svi rade na istom Bizumićevom principu – jednostavne mašinice za šišanje.

    Nedostižnih 100 forinti

    U Sremu, na padinama Fruške gore u Neradinu 1823. godine rodio se Nikola Bizumić. Siromašnoj porodici bilo je značajno što pre detetu dati „hleb u ruke“,  pa posle školovanja u rodnom mestu odlazi u Irig da uči berberski zanat. U to vreme osnovni alat za skraćivanje kose i brade su bili češalj i makaze, a mladi Nikola uviđa da proces šišanja traje previše dugo i nije ni malo lagan s obzirom da je sve vreme rada „na nogama“.

    Potvrda da fruškogorska ruža vetrova, sem što pogoduje kvalitetnim vinima, iznedri i ljude sa vizijom, pokazuju i ideje Nikole Bizumića. Majstoru kod koga je šegrtovao predlaže da konstruišu mašinicu za šišanje kojom bi ubrzali šišanje, ali njegova zamisao ne nalazi na razumevanje. Uslediće prelazak u Rumu 1836. godine, gde polaže ispit za kalfu i postaje „sam svoj majstor“. Ideja ubrzanja i skraćivanja postupka prilikom šišanja mašinicom ne napušta ga ni dobijanjem diplome kalfe.

    Pričali su da je mladi kalfa pod svojim makazama celu regimentu. Vojska, i tada a i sada, zahteva urednu frizuru. Možemo samo zamisliti koliko je snage i vremena trebalo Nikoli da ošiša pripadnike Devete regimente austrijske vojske čiji je bio brica. Zato još jedom predlaže izradu mašine za šišanje. Umesto traženih 100 forinti, koliko je bilo potrebno za registrovanje patenta, još jednom je naišao na nerazumevanje.

    Izum koji je doneo revoluciju u berbernice

    Stalno odbijanje i podsmeh koji ga je pratio, nisu mu slomili duh. Priče kazuju da je Nikola rasprodao ovce i imanje, svu svoju imovinu i uputio se u daleki svet, u potrazi za boljim životom, investitorima i razumevanjem. Za njim je u rodnom kraju ostala podsmešljiva pesma o „ludom“ kalfi Nidži.

    Put ga vodi u London, gde se obreo 1855. godine. Preduzimljivi Britanci i London sa poslovnim ljudima koji prepoznaju poslovnu šansu i ne žele da je propuste, oberučke prihvataju Nikolu i njegovu ideju. Nalazi finansijere za svoj izum i ubrzo drži u rukama sertifikat za patent. Gradi se fabrika i njegov san postaje java. U narednim decenijama gotovo da nije postojala berbernica na svetu u kojoj se nije čuo zvuk Nikoline mašinice.

    Ogroman uspeh prate i ogromna sredstva koja se slivaju na račun, sada već, Džona Smita, imena koje je prihvatio kako bi se lakše probijao kroz konzervativni poslovni svet. Veliki uspeh bio je primećen i od strane monarhije, koja mu u znak priznanja za izum i uspeh dodeljuje titulu „ser“.

    Bizumićeva ručna mašinica, Teslinim pronalaskom načina za prenos naizmenične električne energije, dobila je strujni gajtan. Na osnovu njegove mašinice za šišanje kasnije su napravljene kosilice, razni dodaci za kombajne, što i te kako može biti predmet dokazivanja da im je u osnovi isti sistem koji je patentirao Nikola.

    Ser Džon, isti onaj srpski kalfa Nidža koji je „prodao imanje i novce i otišao u London“, umro je 1906. godine, ostavivši sa sobom veliko bogatstvo koje se procenjivalo na čak 22 miliona funti.

    Zaostavšina vrednija više puta nego ceo Srem

    Onih 22 miliona funti sterlinga sa početka dvadesetog veka, još uvek su u britanskim bankama. Koliko je to danas desetina ili stotina miliona, pitanje je za nekog bankarskog službenika koji bi u izračunavanju tačnog iznosa morao da uračuna i inflaciju, i kamate i sve one bankarske radnje koje prate novac koji leži više od 100 godina na računu. Nikola Bizumić se nije ženio i nije imao direktne naslednike, dece. Testamentom je bogatstvo ostavio rođacima i to do devetog kolena.

    I tu kreće „misterija“ sa elementima „zavere“. U priče o nasledstvu počinju da se pominju i Kraljevina Jugoslavija, SFRJ, Velika Britanija i nezaobilazni navedeni naslednici u Nikolinom testamentu. Naime, do dana današnjeg ni funta nije „skinuta“ od onih 22 miliona iz 1906. godine.

    A da se pokušavalo, pokušavalo se. Prve korake je napravila Engleska vlada. Nekoliko puta, a kažu poslednji put krajem prošlog veka, tražila je kontakt sa naslednicima do šestog kolena, kako bi se imovina Nikole Bizumića, odnosno Džona Smita, napokon podelila. Pričalo da su našli 114 naslednika, a neko je izračunao da bi svaki od njih dobio po 111 novih Fića. Naravno, niko nije dobio ni „far“ od tih Fića, jer su jedni drugima osporavali nasledstvo. Sa naše strane u priču o nasleđu su se umešali i kralj Petar i Moša Pijade, bez uspeha.

    Veliko bogatstvo rodilo je i razne priče i naklapanja. Po sokacima Neradina šuškalo se da, pošto se sad već radi o stotinama miliona funti nasledstva, Englezi neće namerno da daju novac naslednicima, bojeći se bankrotstva britanske banke. Drugi su sa tim povezivali i misteriju iscepanih listova iz crkvenih matičnih knjiga na kojima su bila zabeleženi podaci o rođenju i smrti članova porodice Bizumić. Šta je istina, šta je mašta, danas je teško razdvojiti, ali sigurno je da izum kalfa Nidže i dalj štricka i šiša čitav svet.

    *Naslovna fotografija: Kongresna biblioteka, Vašington