• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Jedina u Srbiji i šesta u Evropi – kako je nastala šuma u kojoj su stabla od kamena?
    05.06.2022

    Jedina u Srbiji i šesta u Evropi – kako je nastala šuma u kojoj su stabla od kamena?

    Jedna čudna šuma u srcu Srbije, naizgled slična bilo kojoj drugoj, u prvi mah ne odaje da je po bilo čemu posebna. Okamenjena nedaleko od manastira Žiča, zaogrnula je sa južnog kraja Matarušku Banju i po godinama pretekla većinu šuma širom zemlje. Po obližnjem gradu je nazvana Mataruška šuma, a da je posebnija nego što izgleda često previde i oni koji joj stanuju u blizini.

    Svoje drugo ime, Kamena šuma, dobila je upravo zbog toga što je drugačija od ostalih. Fenomen poput ovog jedini je u celoj Srbiji, a retko ga je videti i u drugim krajevima sveta. Ovakvih šuma ima svega nekoliko desetina, a stabla od kojih su neka starija i od milion godina samo se naizgled čine kao da su od drveta.

    Kamena šuma, nezvanični spomenik prirode

    Izrasla više Mataruške Banje na brdu Lojanik, Kamena šuma je suvereno zauzela svojih 15-ak hektara. Pomislilo bi se da zbog svoje retkosti nosi status prirodnog rezervata. Ipak, tako nešto joj se još uvek priznaje samo poluzvanično.

    Zbog toga je manje-više nepoznata, osim onima koji žive nadomak Kruševca. Tablu sa natpisom takođe je sakrilo šiblje, pa bi Kamena šuma lako promakla i slučajnim prolaznicima. U nju najčešće zalaze meštani obližnjih sela, koji su ovom prirodnom fenomenu našli praktičnu svrhu – kamen koriste kako bi od njega napravili poljoprivredne alatke.

    U međuvremenu, Mataruška šuma je zaštitu države dobila još ’60-ih godina prošlog veka. O njoj, uprkos tome, pokušavaju da se brinu mahom ekološka udruženja. Razloga za brigu je sasvim dovoljno, samim tim što je reč o jedinoj ovakvoj šumi u Srbiji.

    Stoga je bilo potrebno i brojnih istraživanja, ne bi li se odgonetnulo kako su se ova stabla pretvorila u kamen. Kamena šuma po svom godištu potiče iz vremena paleolita, a da bi postala ono što je danas, moralo je proći više od milion godina. Kuriozitet je da su najstariji komadi drveta i najlakši, a pritom su čvrsti poput granita. Tako su i stabla postala tvrđa od kamena, što je fenomen koji je početkom ’70-ih zagolicao i stručnjake.

    Kada se priroda odluči na metamorfozu – a onda odustane na pola puta

    U slučaju Mataruške šume, da bi od drveta nastao kamen, priroda je morala da se poigra pepelom i vodom. Naučnici nagađaju i da je samo brdo Lojanik stvorila vulkanska aktivnost, a na mestu gde su nekada bila „živa“ stabla, kroz naslage vulkanskog pepela je proticala mineralna voda. Bogata silicijumom, voda je na ovom mestu akumulirala kalcijumove soli, a da bi stabla postala čvršća od kamena bile su potrebne hiljade godina.

    Dok su okolinu Kruševca u međuvremenu prekrili četinari i listopadne šume, stabla nad Mataruškom Banjom ostala su okovana u kamenu. Zbog neobične i veoma retke prirodne intervencije, vremenom su poprimila dvojako svojstvo – u isto vreme su slična i granitu i običnom komadu drveta. Otuda se na njima i dalje primećuju godovi kao na pravim, drvenim stablima.

    Po saznanjima naučnika, Kamena šuma krije još jednu zanimljivost. Od njenih stabala je u procesu kalcifikacije mogao nastati i poludragi kamen. Međutim, ovu metamorfozu je zaustavilo vreme, ali se sluti da nalazišta poludragog kamenja ima i u okolini Lojanika.

    U međuvremenu, nesvakidašnji prirodni fenomen ostao je bez ikakvih obeležja. U njegovoj okolini nema staze koja vodi do šume, kao ni obaveštenja koje bi poručilo da je reč o retkom, (ne)zaštićenom spomeniku prirode. Zbog toga je izostao i sa turističke mape, iako je reč o jednoj od svega 6 okamenjenih šuma širom Evrope. Osim Srbije, svoje Kamene šume imaju još i Češka, Ukrajina, Belgija, Grčka i Velika Britanija.

    *Naslovna fotografija: Wikipedia / Lesa