Franc List u Kaštelu Ečka – dan kada je pred devetogodišnjim dečakom zanemelo celo banatsko selo (2)

Tragična Janoševa smrt je ostavila imanje u rukama mlađeg brata Agoštona. Ipak, naslednik baš i nije delio Janoševe viteške manire. Dobro je brinuo o posedu, ali je uspeo da zataška tragediju u kojoj je decembra 1815. godine, nakon svađe oko nasleđa, naložio ubistvo trećeg brata Mihaela. Nepunu godinu kasnije, porodična drama je ostala u senci planova za podizanje nove palate.

Prvi put među raskošnim odajama Kaštela: bajka na obali Begeja

Ni ovde ništa nije prepušteno slučaju – Agošton je najbolje stručnjake gradnje potražio u Beču, a novi kaštel zasijao je 4 godine kasnije.

Uz njega je zasijala i Ečka – svečano otvaranje je tog 29. avgusta okupilo sve žitelje sela, ali i krem visokog društva iz Beča i Pešte. Uglancane kočije su dovezle 300 uvaženih zvanica koje su, dan nakon upriličene bakljade, sa divljenjem razgledale dvorac. Svetkovina je po svim merilima parirala evropskim dvorovima: za svečani ručak bio je zadužen glavni kuvar iz Beča, a još raskošniji je bio večernji dvorski bal. I dok su dame i gospoda paradirali u glamuroznim tolaetama, najveće iznenađenje sačuvano je za treći dan svečanosti, kada je uvažene goste bez teksta ostavio jedan devetogodišnji dečak.

Gromoglasni aplauz za vunderkinda

Za izvedbu koja je ovdašnju i evropsku elitu ostavila bez daha bila je zaslužna jedna od najuvaženijih zvanica. Grof Mikloš Esterhazi, imućni veleposednik iz Ugarske, doveo je u svojoj pratnji mlađanog Franca Lista, dečaka koji je već sa devet godina bio klavirski virtuoz.

Tek što je zasvirao pred gospodom u Kaštelu, cela svečana sala je zanemela. Na repertoaru su bila dela koje je komponovao sam mladi pijanista. Dok ga je grof Esterhazi već nazivao „čudom od deteta“, svima je te večeri bilo jasno da su svedočili performansu budućeg genija. Maestralni koncert završen je gromkim aplauzom, a Franc List bio je obasut lavinom čestitki.

Osim što je zadivio ceo banatski dvor, List je izrastao u jednog od najpoznatijih klavirskih majstora i kompozitora romantizma. Slučaj je hteo da upravo koncert u Ečkoj bude njegov prvi zapaženiji nastup. Time se glas pročuo ne samo o talenatovanom dečaku, već o i Kaštelu koji će postati jedan od najimpresivnijih u Vojvodini.

Omiljeni rizort još dva Franca

Od svečanog otvaranja i virtuoznog recitala, Kaštel Ečka je sve do danas obeležio istoriju Banata. Do sredine prošlog veka se nagledao mnogih cenjenih uzvanika: od grofova, careva, prinčeva i generala, do vojvoda, pesnika i slikara.

Godine 1852. je ugostio i tada 22-godišnjeg austrijskog cara Franca Jozefa I. Koju deceniju kasnije, rado je dolazio i njegov bratanac, predstolonaslednik Franc Ferdinand. Obojica su bili strastveni lovci, a pošto se imanje nalazilo na području jednog od najvećih lovišta u Srbiji, austrijski pretendent na krunu je bio često viđen gost.

Po raskoši i bogatstvu, Kaštel u Ečkoj se mogao porediti sa carskim dvorom u Beču. Njegovi domaćini, naslednici Lukača Lazara, živeli su u njemu sve do kraja 19. veka. Uz njih je i banatsko selo dostiglo ekonomski vrhunac, sve dok ga u tome nisu zaustavila dva svetska rata. Kaštel je nakon toga ponovo oživeo ’80-tih godina prošlog veka. Najpre su ga (ponovo) posećivali strastveni lovci, a do danas mu je, uz status spomenika kulture, vraćen i nekadašnji sjaj.

*Naslovna: Wikipedia