• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Da li ste znali da je Bela kuća izgrađena belim mermerom iz kamenoloma Venčac?
    21.01.2021

    Da li ste znali da je Bela kuća izgrađena belim mermerom iz kamenoloma Venčac?

    Za počast koju je Srbija doživela 28. juna 1918. godine kada se na jarbolu Bele kuće zavijorila srpska zastava, znamo gotovo svi, i sa ponosom, ali i setom podsećamo Ameriku. Srpska trobojnica tom priliom vijorila se i na svim javnim institucijama u Americi.

    Malo manje, ili gotovo retko, poznata je priča o Beloj kući i Srbiji, još preciznije o vezi Vašingtona i Aranđelovca, a nije u pitanju “banjska” priča.

    Misterija Bele kuće

    Da se poveže jedno od najpoznatijih zdanja na svetu, ako ne i najpoznatije, treba se vratiti u istorijat čuvene rezidencije američkih predsednika. A njena prošlost je slična i burnoj istoriji zemlje. Počelo je sa Džordžom Vašingtonom, 1792. godine. Građevinsku dirigentsku palicu držao je irac Džejms Hoben. Završena je osam godina kasnije.

    Zatim sledi Američko-britanski rat, u kome 24. avgust 1814. godine britanske trupe, na jedan dan, ulaze u Vašington i pale sve na šta naiđu. Stradali su Kapitol, Predsednička palata, zgrade vlade. I Vašington bi se pretvorio u buktinju, da nije bilo nevremena koje je ugasilo požare. I to je bilo prvi i poslednji put da je američka prestonica bila u rukama neprijatelja. I ponovo je 1819. arhitekta irac Hoben rukovodio obnovom.

    Od tada, dom predsednika SAD preživeo je napad, dva požara i pokušaj da se izgradi rivalska Bela kuća. Naziv Bela kuća zdanje je dobilo 1901, po ideji Teodora Ruzvelta, zbog njene bele fasade. Današnji izgled Bela kuća dobija 1934. godine, kada je Frenklin Ruzvelt preneo takozvanu Ovalnu kancelariju, radnu sobu predsednika SAD, na zapadnu stranu.

    Bela kuća ima 132 sobe, 35 kupatila, 412 vrata, 147 prozora, 8 stepenica, 3 lifta, 1 bazen za plivanje, igralište za tenis i bioskop. Često viđamo i predsednički helikopter kako poleće sa travnjaka predsedničke palate.

    I sve vreme postojanja, jedna misterija prati ovo zdanje – nikada nije pronađen kamen temeljac. Kažu da su ga postavili slobodni zidari, pa su proslavljajući uz veću količinu alkohola, zaboravili da zabeleže gde je zakopan. Ostala je i tajna iz kog majdana je kamen izvađen. Predsednik Truman je pokušao da ga pronađe tokom rekonstrukcije predsedničkog zdanja, ali kamen niko nije video od njegovog postavljanja.

    Šumadijski kamen koji je obeležio epohu

    Iako je poznato da Srbi vole mitove i legende, onako od “uha do uha”, pa na tom putu poraste i naraste često do nezamislivog obima, jedna istinita priča ostade nekako gotovo zaboravljena. Priča o Beloj kući i belom šumadijskom mermeru. O našem aranđelovačkom venčacu, kamenu da belji ne može da bude.

    Naime, malo ko zna da je u Beloj kući ugrađen mermer, beli aranđelovački venčac! Prema podacima iz Istorijskog arhiva, kamenoresci iz sela Banje, Brezovca, Vrbice, Kamenara, Bukovika, ljudi koji su kamen znali “u dušu”, vadili su mermer iz kamenoloma planine Venčac. I kako to i biva, u prvo vreme za nadgrobne spomenike, a kada se za venčanski mermer, belinu i kvalitet proneo glas, doplovio je i do Novog sveta, odakle su stigle narudžbe.

    Kažu da su isti kamenoresci vadili blokove, i to ručno za izgradnju Bele kuće u Vašingtonu. Kako je bilo ručno vaditi i transportovati blokove mermera iz Venčanskih majdana, preko okeana, do Vašingtona, možemo samo zamisliti. U svakom slučaju, kada god prvi čovek najveće svetske sile prošeta svojim odajama, prati ga mermer iz Srbije, iz Venčaca. Što bi neki rekli, “baš smo bliski” sa najznačjnijim svetskim liderima. i to svakodnevno. i čovek pomisli, dovoljno je. Ali to nije sve.

    Venčac je “proputovao” celi svet

    Kvalitet i lepota mermera iz Venčaca oduševljavao je neimare širom sveta. Spomenici, velelepna zdanja gotovo na svim kontinentima gradili su se od aranđelovačkog mermera. Monumentalna obeležja i trgovi u Njujorku, Parizu, Amsterdamu, Adis Abebi, Buenos Ajresu, Moskvi, Dakaru, Rimu. Ređaju se dalje Spomenik Slobode u Njujorku, obelisk žrtvama u Mathauzenu, aerodrom u Kairu, američka ambasada u Varšavi, fasade aerodroma i muzeja u Beogradu, Kairu i Tokiju. I mnogi drugi.

    I osnivač Aranđelovca, Miloš Obrenović ovekovečen je u istom tom belom mermeru. Od njega je sazidan i mauzolej na Oplencu, zadužbina kralja Petra I Karađorđevića u kojoj su sahranjeni članovi kraljevske porodice. Od Aranđelovca, preko Bele kuće, pa ponovo do Šumadije i Oplenca… Putešestvije belog mermera, da belji ne može da bude!

    *Naslovna fotografija: Wikipedia