• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Castellum Onagrinum: izgubljeni trag Rimljana pod oranicama južne Bačke
    17.02.2022

    Castellum Onagrinum: izgubljeni trag Rimljana pod oranicama južne Bačke

    Kada bi kraj nje zaveslao prosečni Vojvođanin, po malo čemu bi zaključio da obala kraj Begeča, odakle Dunavu do Novog Sada treba još 15-ak kilometara talasanja, prikriva nešto više od omanje vojvođanske varošice. Ako se zbog nečega i pročula, to su begečke šargarepe koje su proteklih godina krenule u osvajanje sveta.

    I danas ga osvajaju prilično uspešno – ovdašnji povrtari se mogu pohvaliti da su njihove šargarepe dobile status proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Iz godine u godinu dospevaju i na trpeze širom Evrope, a za to vreme, jedan begečki artefakt skliznuo je u zaborav još pre četiri decenije. Nikome nije poznato ni kako je tačno izgledao, iako pod begečkim tlom „klija“ već nepuna dva milenijuma.

    Tiha dunavska obala i nekoliko preživelih stubova

    Kada su arheolozi 1886. godine zagrebali pod oranicama južne Bačke, imali su šta izvući na svetlost dana. Sama varošica je u to vreme bila na pragu starog i novog: selo koje je poplavila reka postojalo je već par stotina godina, a seljani su ga nakon potopa ponovo oživeli. Za to vreme, na samoj obali preživljavala je i savremenica nekada najmoćnijeg carstva Rimljana.

    Rimljani su, pak, ovaj deo Balkana prisvojili gradeći svoje gradove, naselja, utvrđenja i vojne garnizone. Imperiju je valjalo sačuvati i od upornih nasrtaja varvara, te su odbrambene tvrđave nicale širom Srbije.

    I u tome je, ipak, bilo izuzetaka. Jedan od njih beše teritorija današnje Bačke, gde su arheolozi, otkrivši krajem 19. veka ostatke kamenih zidina, shvatili da su pronašli raritet – rimski vojni logor, utvrđen kako bi zaštitio suprotnu obalu reke.

    Konsultujući istorijske spise, ispostavilo se da se s preke strane Dunava (a na granici sa lokalnim varvarskim plemenima) nalazila Bononia – današnji Banoštor. Rimljani su ovaj deo reke zvali „Barbaricum“, a pretpostavlja se i da je u to vreme bio prilično frekventan. Od „Barbaricuma“ se do suprotne obale stizalo skelom, dok se ovakav tip utvrđenja po pravilu gradio uz pristaništa i luke.

    Za zidove koji su od njega preostali, ustanovljeno je da su nekada bili deo utvrđenja Castellum Onagrinum. Kako joj je i ime govorilo, ovo beše „mala tvrđava“ koja je kraj Dunava zauzela oko 50 hektara i oko 600 metara duž obale. Proučavajući joj stubove, arheolozi su zaključili da je najverovatnije reč o lučkoj marini u koju su pristajali brodovi i skele.

    Foto: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture 

    Mala tvrđava potopljena zaboravom

    O mnogim detaljima vezanim za Castellum se i dalje može samo nagađati. Mogao je biti sagrađen na pragu 4. veka u suton Dioklecijanove vladavine, a petnaestak stoleća kasnije bilo je nemoguće proceniti kako je tačno izgledala unutrašnjost tvrđave.

    Moguće je i da su se u njoj nalazile rimske legije i odredi pomoćnih trupa. Po svemu sudeći, ovo beše pristanište dunavske flote Classis Panonica, a da bi otkrili još poneki trag, arheolozima je bilo potrebno još bezmalo stotinu godina. Poslednji put su pod begečku obalu zašli 1975. godine, kada su pronađeni delovi pristaništa, kule i preostalog, južnog bedema tvrđave.

    Na istom mestu potom su otkriveni predmeti poput oružja, grnčarije i zemljoradničkih alata. Po tome se dalo zaključiti da se ovde nalazila rimska naseobina, iako u samom utvrđenju, osim vojnika, nije boravilo građanstvo. Nedaleko od Castelluma su pronađeni i ostaci srednjovekovnih grobnica, ali osim dokaza da su Banoštor posećivali rimski carevi, nije se moglo utvrditi ni do kada je „mala tvrđava“ postojala.

    Sva je prilika da je Castellum nestao sa padom Rimskog carstva. Kada su imperiji zapretili Huni, Germani i Varvari, običavali su spaljivati sve što bi im došlo pod ruke. Od građevina su ostajali samo zidovi i stubovi, što je najverovatnije bila i sudbina utvrđenja kraj Begeča.

    Pojedini dokumenti svedoče i da je ostatke tvrđave svojevremeno prodavala Austrougarska vlast. Pretpostavlja se da su poslužili kao građevinski materijal za zidanje crkava u Begeču i Gložanu, te je od Castelluma ostalo samo ono što je bilo pod zemljom. U međuvremenu, istraživanja su stala pre bezmalo pola veka, bez mnogo nade da će biti nastavljena. Dok je tvrđava u prošlosti lagano razgrađivana, kraj begečke obale su potom dizani nasipi radi odbrane od poplava – i to upravo preko ostataka rimskog utvrđenja. Iako je proglašena i kulturnim dobrom od velikog značaja, pitanje je da li će se o ovoj zaboravljenoj tvrđavi ikada saznati nešto više.


    Naslovna: Marko Borovic on Unsplash